FoNet Beograd 13. 06. 2026

Vlast nema plan za obrazovanje

Vlast nema kapacitet da se proaktivno bavi obrazovanjem, da smisli neki plan, a svaka izjava koja se tiče promena u obrazovanju je pre svega politički marketing, kaže za FoNet profesor i nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić.

On je u serijalu Kvaka 23 konstatovao da posle godinu i po dana turbulentnih dešavanja na univerzitetima i u osnovnim i srednjim školama, vlast ne smera ništa sa srpskim obrazovnim sistemom.

Verbić ukazuje da bi Univerzitet morao da osmisli kako bi trebalo da izgleda Srbija za dve godine i koji su principi kojih bi trebalo da se pridržavaju svi politički akteri, da preuzme odgovornost i da konkretan predlog šta dalje treba raditi,

 

 

„Ko će to bolje da uradi od ljudi koji se time bave na fakultetima, onih koji na univerzitetu predaju o korupciji, javnim nabavkama? Oni bi trebalo da naprave okvir“, rekao je Verbić.

On konstatuje da to jeste politički angažman, ali ne i stranački.

„Od univerziteta se i očekuje da bude politički angažovan. Ne stranački, već da bude taj koji će predložiti neku politiku.“

 

Univerziteti, dodaje Verbić, i dalje nisu osmislili šta je njihova uloga u aktuelnim procesima.

„Poslednjih godinu i po dana mi vidimo da se oni uglavnom zaklanjaju iza studenata: ‘Hajde da pustimo studente da sami smisle, a mi ćemo da budemo iza njih i da ih podržimo.’“

Verbić tvrdi da na univerzitetu ima mnogo ljudi kojima odgovara da se ništa ne promeni.

Za zbivanja na Medicinskom fakultetu odgovornim vidi sve strane, a ne samo vlast.

„Kada vidite na nekom fakultetu da je tuča oko rukovodećih mesta, to nije samo posledica pritiska izvršne vlasti, nego zato što oni međusobno imaju različita viđenja o tome“.

 

Verbić tvrdi da fakulteti ne žele da „predaju“ vlast univerzitetu.

„Dekani bi više voleli da oni odlučuju o svemu, da svaki fakultet ima svoj račun na koji dobija novac, da svaki fakultet zapošljava, umesto da univerzitet brine o svemu tome.“

Prema njegovim rečima, problemi sa izborima dekana i profesora postoje jer univerzitet nije jak.

On navodi da se univerziteti ne oglašavaju o mnogim pitanjima.

„Skoro da nismo imali nikakvu reakciju Univerziteta u Nišu na to što su im ukrali neke programe i stavili ih na nezakonito osnovan Fakultet za srpske studije.“

 

 

Objašnjava da bez odluke Univerziteta u Nišu taj fakultet, zapravo, i nije fakultet.

„Ako univerzitet kaže ne, onda takav fakultet neće biti deo tog univerziteta“, dodaje.

Nakon što je neformalna mreža „Pobunjeni univerzitet“ od Ustavnog suda zatražila da oceni ustavnost i zakonitost uvođenja sistema SPIRI, Verbić procenjuje da će se sa odgovorom odugovlačiti i da se na kraju može očekivati da sud kaže da SPIRI nije bio udar na autonomiju univerziteta.

Po njemu, sistem SPIRI drastično otežava saradnju privrede sa univerzitetom, kao i korišćenje evropskih projekata..

 

O odluci Vlade Srbije da u školski kalendar uvrsti posetu učenika izložbi EXPO, vodeći se iskustvima i primerima država koje su organizovale EXPO u prethodnom periodu, Verbić misli da to nije pokušaj zloupotrebe i loša namera, već neosmišljena odluka.

„Ako bismo makar na sekund mogli da zaboravimo da je ovo Srbija, i da Japan organizuje EXPO, i da tamo učenici odu organizovano sa školom, to bi bilo sasvim normalno“, rekao je.

Ali, ukazuje Verbić, u Srbiji je percepcija malo drugačija.

„Kad neko pomene EXPO, mi odmah razmišljamo kakve tu koruptivne radnje postoje, da li je to politički marketing, da li je bezbedno. Govoreći strogo u okvirima obrazovnog procesa, ako na tom EXPO ima nečega što treba videti, to treba videti“, ističe.

Ipak, dodaje Verbić, za veliki deo građana EXPO nije izložba.

„Prve asocijacije su nešto drugo i naravno da su ljudi revoltirani što neko pokušava da zloupotrebi učenike, da decu vodi tamo. Ako naterate učenike da idu u posetu, to bi mogao da bude ozbiljan bumerang za one koji su rekli: poseta je obavezna.“

 

 

Verbić objašnjava da roditelji mogu da kažu da ne žele da njihova deca idu tamo.

„Tu je poslednja reč njihova.“

Govoreći o stanju u osnovnom i srednjem obrazovanju na kraju školske godine, nakon godine protesta, otkaza i neprodužavanja ugovora o radu, suspenzija i postavljanja v. d. direktora, od kojih neki imaju sporne biografije, Verbić kaže da taj problem nije od juče.

„Mi veoma dugo imamo nestručno zapošljavanje u školama. Ljudi koji nisu kompetentni dolaze na određena radna mesta zato što nema ko drugi. Mnogi od njih su tu po ugovoru i nikada ne stignu do toga da polažu licencu za nastavnika.“

Odgovornost za to je, tvrdi, 95 odsto na strani Ministarstva prosvete.

 

 

I ranije su na mesta direktora dolazili nekompetentni. Sada je to prosto postala karikatura.“

U otkazima, suspenzijama i masovnim neprodužavanjima ugovora o radu Verbić vidi politiku.

„Direktori u mnogim školama dobiju nalog i rade kako im je rečeno, ne produžavaju ugovore o radu. U velikom broju slučajeva sud će odlučivati da se takvi ljudi vrate na posao. Oni koji imaju nepopravljivu štetu od toga su učenici. Oni su tu nepovratno izgubili“, zaključio je u intervjuu za FoNet Srđan Verbić.

Miloš Milić