FoNet 23. 05. 2026

Antirežimski front ne postoji

Antirežimski front ne postoji, a ono što studenti vide iz poteza opozicije ne vodi stvaranju takvog fronta, izjavio je za FoNet Mihailo Marković, student Pravnog fakulteta u Beogradu.

On je, gostujući u emisiji „Kvaka 23”, rekao da priča o tome da je neophodan antirežimski front kreće svaki put kada studenti ostvare neki uspeh.

„To je nešto što javnost traži od opozicionog fronta već duži niz godina, a na šta se opozicija poziva tek sada, kada je jasno da smo mi najjača politička snaga. Što se tiče razgovora sa opozicijom, za sada nema nikakvih naznaka da će ih biti”, poručio je.

Kaže da studenti ostaju pri stavu da nema zajedničke liste sa opozicijom, i nema konkretan odgovor na pitanje da li opozicija i studenti treba da se dogovore oko zajedničkog predsedničkog kandidata.

„Mi podržavamo, naravno, njihov rad. Oni su entitet za sebe i rade na svoj način, ali se pozivam na razgovore sa građanima, u kojima čujemo da vlada odbojnost prema opozicionim strankama.”

Prema njegovim rečima, studentima ne ulivaju poverenje ni medijski nastupi opozicije.

„Svaka komunikacija bila je pokušana putem medija, a tako ozbiljne stvari neophodno je dogovarati interno i van očiju javnosti”, ukazao je.

Zato, navodi Marković, studenti i ne razmišljaju o razgovorima sa opozicijom.

„Nemamo nameru da, pre raspisivanja izbora, razgovaramo sa nekim za koga smatramo da nema potencijalno čiste namere”, istakao je.

Studenti, dodaje, ne smatraju da se vlast lakše može smeniti pobedom na predsedničkim nego na parlamentarnim izborima.

„Smatramo da najpre na parlamentarnim izborima možemo doći do promene i započeti reviziju izbornih zakona, možda i Zakona o izboru predsednika Republike Srbije.”

Marković tvrdi da su studenti trenutno najjači politički akter u državi i da takvo uverenje crpi iz razgovora sa građanima na terenu.

„Obišli smo veliki broj gradova i sela, išli smo do najzabačenijih krajeva zemlje i razgovarali sa građanima, održali veliki broj tribina. Od samog početka osluškujemo građane i usput pratimo istraživanja, ali se uvek najpre oslanjamo na ono što vidimo u direktnoj komunikaciji.”

Poručio je da su studenti spremni za izbore.

„Spremna je lista, spreman je program. Mi smo spremni.”

Napominje da se na listi nalaze oni za koje studenti smatraju da su kompetentni u svojim oblastima i da je procenat onih koji su odbili poziv studenata veoma mali.

„Svi su iz najboljih namera prihvatili taj poziv i ostavili lične interese po strani”, rekao je.

Sagovornik „Kvake 23” ističe da lista obuhvata različite ideologije i društvene sfere.

„Neka imena će verovatno biti poznata javnosti. Ono što je najbitnije jeste da se, od momenta raspisivanja izbora, građani što bolje upoznaju sa kandidatima. Biće tribina i razgovora.”

Marković kaže da studentski pokret pokušava da nema „centralnu ideologiju”.

„Trudimo se da pokrijemo sve teme i to je poruka koju šaljemo i proevropski orijentisanim glasačima i desničarski nastrojenim biračima - sve teme su podjednako bitne za naše društvo.”

Skup na Slaviji, kaže, predstavlja veliki korak u daljoj političkoj artikulaciji studentskog pokreta, koji će sada pojačati komunikaciju sa građanima.

Prema njegovim rečima, subotnji skup razlikuje se od dosadašnjih, koji su imali protestni karakter, dok je za Slaviju rekao da je to bio politički događaj na kojem su se fokusirali na rešavanje problema.

Uprkos najavi predsednika Srbije da će izbori biti na jesen, studentski pokret procenjuje da se to neće dogoditi, već da će izbori biti organizovani 2027. godine, kada je vreme za redovne parlamentarne izbore.

„Pre svega, uopšte ne verujemo izjavama predsednika Republike. Više puta se ispostavilo da su te njegove izjave laži.”

Student Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da su studenti znali da se upuštaju u izuzetno dugu borbu i da moraju da budu uporni.

„Kako je vreme teklo i kako se pokret širio, tako smo i mi dobijali snagu. Zato smo sigurni u pobedu, bez obzira na to da li će izbori biti vanredni ili redovni.”

Na pitanje zašto su studenti, umesto dokumenta koji bi se odnosio na borbu protiv korupcije, što je tema koja je ujedinila veliki broj građana, javnosti najpre predstavili Memorandum o Kosovu i Metohiji, objašnjava da je Memorandum proizvod tribine u Kragujevcu.

„Ne gledamo kao na previše bitnu stvar to što je Memorandum prvi izašao u javnost. Fokus je na samoj temi Memoranduma, jer je situacija tamo izuzetno teška, a građani na Kosovu duži vremenski period služe samo za propagandu vladajućoj stranci.”

Memorandumom su, objasnio je, hteli da pruže podršku i ojačaju srpsku zajednicu na Kosovu, da joj poruče da nije zaboravljena. Negira da je Memorandum neka vrsta taktike da se zadovolje desno orijentisani birači.

Ulazak studentskih lista u nekoliko lokalnih parlamenata Marković vidi kao odličnu probu za ono što ih čeka na parlamentarnim izborima.

„Tada neće biti moguća manipulacija kao što je moguća u jednoj opštini, u pet, pa i deset opština. Ti izbori će biti na celoj teritoriji Srbije i neće biti ni dovoljno batinaša ni kapuljaša da zastrašuju narod, da se vrše manipulacije sa kutijama, sa prebrojavanjem i sve ostalo što smo viđali”, smatra on.

Prema njegovim rečima, studenti rade sve što je u njihovoj moći da, uprkos nikad gorim uslovima, koji će biti još gori kada dođe do izbora, naprave što bolji plan.

„Da uz pomoć građana dođemo do makar prividno demokratskih izbora, jer oni odavno već nisu demokratski”, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23” student Pravnog fakulteta Mihailo Marković.

Miloš Milić