FoNet 10. 05. 2026

Podrška studentima neupitna

I ukoliko ne budem na studentskoj listi, ili ne budem zadovoljan njenim sastavom, verovatno ću je podržati, izjavio je za FoNet profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar.

On je u intervjuu za Kvaku 23 rekao da ne bi bilo logično da postupi drugačije

„Nekako sam se suviše opredelio za nju da bih bio protiv nje. Ako sam ih podržao, onda sam ih podržao.”

Ponovio je da od različitih osoba dobija informacije da se nalazi na studentskoj listi, ali da se ne interesuje, jer nema ličnih ambicija, dodajući i da nema kontakte sa studentskim pokretom.

„Doprinos društvu mogu da dam i kao poslanik, ali mi se čini da ovako više doprinosim, veću buku izazivam.”

Na pitanje gde je njegova lična granica i da li postoji trenutak u kojem bi rekao „ova studentska lista nije ono sa čime se slažem”, istakao je da ta lista treba da bude uravnotežen odnos građanski i nacionalno orijentisanih ljudi, kako bi apelovala na što širi broj glasača.

Na konstataciju da se njegove ocene o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću poklapaju sa pozicijom sa koje ga provladini mediji delegitimizuju, odgovara da „režim prećutkuje pola onoga što sam rekao”.

„Ja sam rekao da Brisel više podržava Vučića nego Đokića. Ali režim je to izbacio. A izbacili su i građanski orijentisani mediji, jer je njima stalo da zaštite Brisel, a režimu je stalo da zaštiti sebe. Kad biste uzeli celu izjavu, videli biste da sam rekao nešto što je apsolutno tačno, jer su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ministar unutrašnjih poslova EU razgovarali sa predsednikom Srbije, a rektora je primila komesarka za proširenje Marta Kos.”

Lompar se slaže da se ne mogu ignorisati politički efekti izjave o rektoru, ali dodaje da ono što je rekao o njemu nije nužno dobro ili loše po Đokića, već konstatacija onoga što se dogodilo.

„Da li će biti loše ili dobro, videćemo.”

Studentski protest je, kaže Milo Lompar, postao reprezent velikog dela opšte svesti u društvu.

„Zato režim nastoji da ga gurne na građanski orijentisanu stranu, da bi mogao da kaže - on predstavlja posebne interese koji su protiv nacionalnih interesa. To je suština cele manipulacije koja se odigrava”, navodi Lompar.

Sagovornik Kvake 23 je u intervjuu Milošu Miliću ocenio da će na izborima referendumska atmosfera biti teško dostižna ako nasuprot SNS-u ne bude jedna, referendumska lista.

„Podela na više lista će sprečiti cunami efekat koji studentski protest treba da izazove.”

Govoreći o tome zašto izostaje komunikacija stranaka iz opozicije i studentskog pokreta, kaže da misli da unutar studentske grupacije postoji više uticaja.

„Svako traži svoju šansu. Traže šansu stranke, strani činioci, režim, naša dična policija uvek pronalazi šansu, pošto se ona ničim drugo i ne bavi, nego takozvanim unutrašnjim neprijateljem. Traže šansu nevladine strukture. Imate jedan strahoviti upliv različitih lobiranja.”

Navodi da se unutar pokreta odvija borba i da „nama ostaje samo da vidimo kako će oni, studenti, iz toga da izađu”.

Prema njegovim rečima, sinergija građanski i nacionalno orijentisanog dela društva podrazumeva da čovek koji je građanski nastrojen „poštuje tradicionalne vrednosti, Crkvu kao najvažniju ustanovu srpskog naroda”.

„To ne znači da mora da se slaže sa odlukama Patrijaršije. Ja se, recimo, ne slažem, ali Patrijaršija nije Crkva, pravimo tu razliku”, naglašava on.

Isto tako, naveo je Lompar, zdrava desna opcija ne mora nužno da bude protiv EU.„Tu će biti ljudi koji se međusobno ne slažu, ali je jako bitno da to bude u izvesnoj ravnoteži.”

Lompar podseća da je njegov apel bio da se nađe mesto za stranke u nekoj kvoti studentske liste.

„Ali ko sam ja da im kažem: ’Nemojte da idete na izbore’? To ne bi bilo fer. Oni će to morati sami da odluče.”

Govoreći o konceptu „srpskog liberalizma”, objasnio je da on podrazumeva da je srpski narod celovit, da živi u različitim državama i da je potrebno uzeti u obzir njegovu komunikaciju na kulturnoj, turističkoj, privrednoj i svakoj drugoj ravni koje obezbeđuju njegova identitarna prava i mogućnosti. Kako navodi, to nije nešto što zadire u pitanja državnopravnog ili teritorijalnog statusa.

Na pitanje kakva je razlika između tog koncepta i ideje „srpskog sveta”, termina koji je u politički diskurs prvi uveo Aleksandar Vulin, odgovara: „Vrlo jednostavno, oni lažu. Kako ljudi koji su izdali Kosovo i Metohiju mogu bilo šta da integrišu? Oni prosto lažu. Ja ne lažem, ja govorim istinu.”

Objašnjavajući da li misli da su srpski komunisti, za koje je rekao da su najgora istorijska formacija koja je postojala u srpskom narodu, gori od okupacione Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, rekao je da je Nedić kolaboracionista i da kao takav nosi taj žig.

Ukazao je da se njegova ocena komunista odnosi na posleratni period, a ne na njihovu ulogu u periodu Drugog svetskog rata.

„Kad je reč o komunistima, oni su imali apsolutni monopol 45 godina. Milan Nedić je imao okupatora iznad sebe. Ovi ljudi nisu imali okupatora, oni su vladali. Njihove greške su s predumišljajem, one su činjene u dugom periodu i posledice tih grešaka su drastične.”

Objašnjavajući svoje mišljenje o Nediću, koje je ocenjeno kao kontroverzno, Lompar je naveo da je sve što je rekao to da Milan Nedić nije ideološki bio kvisling.

"Milan Nedić nikad nije delio srpski narod onako kako ga dele srpski komunisti", zaključio je u intervjuu za FoNet Milo Lompar.

Miloš Milić