15. 06. 2025

Uzavrela Srbija

Ako ne možemo da verujemo da vladajuća većina počiva na poštenim izborima, onda se to kraće naziva diktatura, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Mladen Mrdalj, koji misli da je dužnost svakog slobodnog čoveka da „sklanja diktaturu sa vlasti“.

On je u serijalu Kvaka 23 ocenio da je situacija u Srbiji uzavrela, jer se vlasti, koja naginje diktatorskom obliku ponašanja, desilo samoorganizovanje građana, pri čemu i jedna i druga strana moraju da paze da legitimitet bude na njihovoj strani.

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, režim se zato i bori za legitimitet, zato je Aleksandru Vučiću stalo do toga da sebe predstavi žrtvom, dok je cilj opozicije, bila ona partijska ili društvena, da taj legitimitet oduzme od vlasti.

Na javnoj sceni nedostaje organizaciona politička alternativa, kojoj bi, kako je ilustrovao Mrdalj, pripadnici vojske i policije želeli i hteli da se „prepotčine“.

Prema njegovom viđenju, za alternativu vlastima potreban je jedan trust, grupa ljudi od autoriteta, u kombinaciji sa legitimitetom koji su izvojevali studenti.

Svaka vlast se boji oduzimanja legitimiteta i pojave alternativnog autoriteta, obrazložio je Mrdalj, koji misli da opozicija ima tu prednost što je deo institucija, ali da je to malo i nebitno za širu sliku.

Kako je predočio, ako bi zaista bili vođeni patriotskim osećanjima, oni bi razgovarali sa studentima i, koja god odluka da bude bude doneta, bili bi deo jedinstvenog fronta, jer soliranje uvek ide na ruku vlasti. 

Opozicija mora da preuzme ulogu pratioca, a ne više lidera. Ona je politički osakaćena, što svojom, što zaslugom režima, i nema potencijal da bilo šta šire u društvu promeni, tvrdi Mrdalj.

Pošto predsednik Srbije glumi legitmitet i odbija da raspiše prevremene izbore, jer bi na njima odnos snaga očigledno bio u koristi društvene opozicije, a nema uslova za revoluciju, on alternativu vidi u obavezujućem referendumu.

Na zahtev 100 hiljada birača, Skupština Srbije je dužna da raspiše referendum, ne da odlučuje da li će se raspisati referendum, nego je dužna da raspiše referendum u roku od najviše šest meseci, obrazložio je Mrdalj, koji misli da bi ga vlast izgubila, jer nema snage toliko da vara. 

Kako je precizirao, da je to pokrenuto juče, otprilike negde oko nove godine bi moglo da se računa da bi se išlo na obavezujući referendum, što bi bio najozbiljniji način da se vlastima oduzme legitimitet. 

Ako bi Vučić prihvatio takav zahtev, rizikovao bi da mu se ponove Zaječar i Kosjerić na nivou cele Srbije, a on nema snage da pokrije celu Srbiju, dok front protiv njega ima snage da pokrije zemlju, rekao Mrdalj.

Ukoliko odbije, mora da objasni zašto je odbio, a obe opcije su mu rizične, ocenio je on i naglasio da je to strategija koja još nije iskorišćena, a mogla bi. 

Upitan da li bi neki od sve učestalijih incidenata mogao da bude okidač za veće nemire i nerede na javnoj sceni, on je odgovorio da takva mogućnost apsolutno postoji.

Prema njegovom tumačenju, režim je sada osetio jedan koktel podsticaja da krene silovitije, jer oseća sopstvenu slabost, ali vidi i da „studenti i taj širi opozicioni pokret nije spreman da se bije do kraja“. 

Ne smemo zaboraviti ni međunarodni kontekst, kao jedan od najbitnijih faktora za ponašanje vlasti i opozicije, koji je i dalje relativno povoljan za vlast, smatra Mrdalj.

Prema njegovom tumačenju, vlast se oseća osokoljena time što i dalje spolja može da kupuje neku vrstu naklonosti, a to veliki problem.

Mrdalj misli da je vlast uspela da zabeleži taktičku pobedu usled neujednačenog reagovanja univerziteta i fakulteta na prelazak na onlajn nastavu, zbunjenosti i nesigurnosti koju je to izazvalo i profesore i studente uhvatilo u raskoraku.

Kako je ukazao, zato vlast sada hoće da slomi otpor, kreće da hapsi i bije, u nastojanju da situaciju smiri, a izbore ne raspiše.
Vučić se sada bori za svaki novi dan, svaku novu nedelju da bi održao impresiju da se kriza smiruje i da se stvari stabilizuju, rekao je Mrdalj i ponovio da bi studentski i opozicioni lideri trebalo vlastima da oduzmu legitmitet kroz kampanju za obavezujući referendum.

Upitan o žurbi vlasti da, usvajanjem medijskih zakona, izborom Saveta REM i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, isposluje otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unjom (EU), on je ocenio da je to nastavak licemerne politike Unije i režima.

„Ovi se kao prave da hoće u EU, a ovi se kao prave da ih hoće u EU, i onda i jedni i drugi glume standarde“, ocenio je Mrdalj, koji tvrdi da je Skupština ključni distributer moći.

Kako je objasnio, Vučić ima vlast zato što komanduje skupštinskom većinom koja bira REM, a preko nje kontroliše i tužioce, članove izbornih komisija...

Zbog našeg izbornog sistema, sve što Skupština radi kontroliše onaj ko upravlja vladajučom strankom, rekao Mrdalj i ukazao da je sistem loše namešten upravo zbog načina na koji se biraju poslanici.

Upitan šta bi u Srbiji trebalo da se dogodi da bi suštinska politička promena bila moguća, on je uzvratio da su se ljudi vlasti enormno obogatili, a ima i osnovane razloge da sumnja da su duboko upleteni u kriminalne aktivnosti. 

Kako je rekao, gubitak vlasti za njih je rizik sopstvene bezbednosti i zato, ni po koju cenu, neće dati poštene izbore i slobodne medije.
Jedini način da se minimizuje neko buduće nasilje je da se nasuprot njih postavi dovoljno velika sila, jer bi onda pripadnici režima „procenili da im se više isplati da se ne tuku za režim, nego da se tuku za njega“, smatra Mrdalj.

Na kraju, najveće šanse za najmanje nasilje bile bi u slučaju da se međunarodni faktor okrene protiv režima, procenio je on, uveren da bi to „značajno doprinelo poštenju našeg izbornog procesa, jer bi vlast bila naterana da ustukne“.

Pošto nema izgleda da se to desi, Mrdalj je poručio da mora da se nađe unutrašnja snaga i „zaista zaplaši te mrave koji rade za režim da bi oni počeli da otkazuju poslušnost“. 

Ukoliko se to ne desi, on je naglasio da je „vlast spremna da te ljude koristi do poslednjeg u borbi protiv studenata i građana da bi sačuvala svoje pozicije“. 

Upitan da li je, uprkos svemu, klatno političke moći počelo da se kreće na drugu stranu, Mrdalj je odgovorio da je „počelo da se pomera ka studentskom pokretu, ali da se sada polako vraća ka režimu“. 

Što vreme više prolazi bez nekog jakog iskoraka na drugu stranu, inercija ide u korist režima, rekao je on i upozorio da je apsolutno moguć povraćaj u stanje pre 1.novembra prošle godine i tragedije u Novom Sadu.

Podsećajući da su tolike tragedije zaboravljene, Mrdalj je naglasio da nas istorija upozorava da ovo „može da se završi koliko na dobar način, toliko i na mnogo gori način nego što je sada“, 

„Nije sve što je moguće i verovatno da će da se desi. Ovde sada zaista teško reći šta je verovatnije. Ne uzdam se mnogo u EU da će ona da nas štiti od diktature“, zaključio je Mrdalj. (kraj) def