15. 06. 2025

Hibridna represija

Režim je naoružan, izuzetno opasan i spreman da se suoči sa nama na najbrutalniji mogući način, smatra likovni umetnik, književnik i aktivista Dejan Atanacković, dok direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović ocenjuje da vlast, u strahu od posledica, kalkuliše sa upotrebom prekomerne represije.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da smo iz faze simboličke represije, prešli u fazu difuzne, selektivne i hibridne represije.

Kako je objasnio u razgovoru s Tamarom Skrozza, targetiraju se tačno određeni ljudi,  represija ne dolazi samo od države i policije, već i od parapolicijskih elemenata privatnog obezbeđenja.

Ukazujući da postoji privid institucija, Bandović je podsetio da ”ova faza represije počinje od avgusta prošle godine, kada su počeli da biju i hapse, pre svega aktiviste ekoloških organizacija".

Do tada smo imali simboličku represiju, koja se uglavnom ogledala u targetiranju ljudi kroz medije, ocenio je on i konstatovao da represija pokazuje slabost režima,  iako je svestan da ona proizvodi određenu reakciju kod građana. 

”Predsednik često preti da će uskoro država morati da reaguje, a s druge strane da bi trebalo ipak razgovarati, što meni govori da režim još nije odlučio da pređe u otvorenu represiju”,  rekao je Bandović.

On predviđa da će letvica biti pređena u trenutku egzistencijalnog opstanka režima, kada više ne bude postojao ni jedan način da se zadrži vlast. 

Kako je istakao, postoje različiti aktivni i neaktivni načini borbe protiv represije, ali bi građani, ako budemo išli ka nekom većem zaoštravanju, mogli bolje da se samoorganizuju, jer bismo imali ozbiljnu konfrontaciju i moguće ishode koji uključuju žrtve.

Bandović smatra da izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazuju da Srbija ima potpuno podeljeno društvo, a da se podeljenost vidi čak i u radu pojedinih institucija, kao što je policija.  

To su, kako istakao, novi prostori slobode, kakvih će vremenom biti sve više.  

”Ne mislim da će početak kraja biti neki mini događaj koji će to moći da označi, mislim da ovde neće biti početak kraja, već da će biti samo kraj”, predvideo je Bandović.

S druge strane, Dejan Atanacković smatra da će znak da je kraj biti trenutak kada padne prvo kriminalno gradilište. 

”U trenutku kada građani zaustave bagere, oteraju ih i proglase slobodnu teritoriju, kada dođe dotle da se građani konsoliduju oko toga da bageri prosto nemaju više kuda, i da jedan kriminalni posao ne može da se završi, to će za mene biti znak da su stvari počele ozbiljno da se menjaju”, objasnio je Atanacković.

On je ukazao da je korupcija, takođe, oblik represije, a da je u svakom društvu koje je sebi dozvolilo ovakav nivo korupcije, represija sama po sebi prirodan proces.

”Možemo da smatramo da je režim sada u nekoj defanzivi, ali istovremeno, bez obzira da li se brani ili napada, on na nas deluje pogubno i sada je stvar naše procene kako ćemo da reagujemo na tu njegovu podivljalost”, rekao je Atanacković. 

Kako je naglasio, potrebno je pre svega da se suočimo, ne samo s prošlošću, već i sa aktuelnim činjenicama.  Atanacković smatra da na strani koja se navodno bori za odbranu ovog društva postoje oni koji sarađuju sa režimom.

Misli na ljude koji tiho odrađuju svoj posao, koji će se sakriti iza akademske pobune, raditi na pravljenju svojih biografija i koji čekaju priliku da politički i poslovno profesionalno prežive,  kako bi se sutra opet upleli u neki budući koruptivni sistem.

”Režim je potpuno nenormalan i deluje da ne može da funkcioniše, ali postoji taj amalgram koji čine upravo ljudi koji su da tako kažem naši”,  precizirao je  Atanacković, ilustrujući svoju tezu primerom delova Građevinskog fakulteta. 

On primećuje da je u ovom društvu uobičajeno da ono što je ključno i najvažnije, što mora da se desi, većina ljudi u jednom trenutku smatra nemogućim. 

Po  njemu, to je sada generalni štrajk, za koji kaže da je u ovim uslovima realniji od izbora.

”Izbori sami po sebi teško da mogu da ostvare rezultat, ukoliko uz njih, uporedo sa planiranjem izbora i stvaranjem jedinstvene političke izborne liste, ne dolazi do kulturno-političke konsolidacije”, ocenjuje on i istovremeno naglašava značaj solidarnosti i pritiska na institucije pravosudnog sistema.

Režim je, kako kaže, pokazao spremnost da pogazi jednu vekovnu instituciju kao što je Univerzitet u Beogradu. 

”Za njih univerzitet ne znači ništa, kao što za njih ne znače ništa naši životi. Način da se predupredi neka još veća represija, jeste solidarnost koja mora da se stvori oko konteksta opšte građanske pobune”,  zaključio je Atanacković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts