27. 04. 2025

Pogibeljna vlast

Danas sve više građana Srbije shvata koliko je vlast prevaziđena, pogibeljna i toksična, izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar Milan St.Protić i naglasio da je Srbija zaslužila da bude demokratska.

Neophodno je i širiti protest po celoj Srbiji i imati udarnu pesnicu uperenu tamo gde je koncentrisana sva vlast u Srbiji, naglasio je Protić u serijalu Kvaka 23 i ukazao da bez toga do promene u ovoj zemlji neće doći.

Na opasku da protesti u Srbiji traju već mesecima, mnogo duže nego što je bilo ko očekivao, i da su prerasli u pobunu, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao da je to tačno, ali i da još nema „finalnog udarca“.

Još nema onog neophodnog koraka koji bi vlast i prvog čoveka te vlasti naterao u defanzivu, gurnuo uza zid i prisilio ga na odstupanje, precizirao je Protić.

Njemu bi bilo vrlo zanimljivo da je moga da vidi kako bi vlast reagovala i kako bi prvi čovek ove zemlje reagovao da se 15.marta otišlo korak dalje, da je neko izašao na binu na Slaviji, zatražio njegovu ostavku i rekao: "Ne razilazimo se dok on ne podnese ostavku“. 

Protić smatra da je dobro što se pobuna proširila širom zemlje, ali nepominje da disperzivnost protesta nije dovoljna i objašnjava da vlastima odgovara da se ovo razvlači,  jer dobija dodatno vreme da smisli na koji način može da se suprotstavi pobuni u Srbiji.

Ne bih isključio represiju kao odgovor vlasti, ukazao je Protić i ponovio da ga brine što se protokom vremena režimu daje šansa da se učvrsti i da se dočeka na noge. 

Ističući da je odlazak studenata u Evropu spektakularan i da će među Evropljanima svakako izazvati poštovanje i pažnju, on je, međutim, postavio pitanje kakvi su politički efekti toga. 

Demokratija nije svetska ideja. Demokratija je ideja, princip koji vlada u jednoj zemlji. To ne znači da će jedna demokratska zemlja po svaku cenu podržavati neku drugu demokratsku zemlju, objasnio je Protić.

Kako je podsetio, vrlo često se događalo da demokratske, i to istinski demokratske zemlje, mnogo bolje sarađuju sa autokratskim režimima, nego što se sporazumevaju međusobno. 

On strahuje da se među Evropljanima, bar u određenim krugovima, gubi poverenje u Srbiju da je spremna, raspoložena i sposobna da se uključi svim svojim bićem u ono što oličava Evropska unija i da zbog toga prema Srbiji imaju ciničan i dvoličan stav.

Upitan šta bi trebalo da se dogodi da bi ta i takva Evropska unija poverovala mladosti Srbije koja se digla na noge, on je odgovorio da je neophodno politički artikulisati njihov protest tako da bar u najosetljivijim pitanjima koja interesuju Evropu njihovi stavovi budu jasni i glasni. 

Nije u krajnjoj liniji zadatak studenata da postanu politički činilac, to bi trebalo da rade drugi, ali u te druge studenti nemaju poverenja, verovatno s pravom, i onda imamo jedan vakuum, predočio je Protić.

Prema njegovom mišljenju, imamo ogroman pokret naroda i studenata u Srbiji, ali bez političkog argumenta i bez političkog programa koji proizlazi iz tog protesta.

„Ako mi sutra pobedimo i smenimo ovu vlast, mi ćemo u Srbiji uraditi to, to, to i to. Toga  nema, to ne postoji. Ne postoji ni kod opozicionih političkih stranaka, ne postoji ni kod ProGlasa, ne postoji, osim fraziranja“, smatra Protić.

Kako je naglasio, i građanima Srbije, pa onda i Evropi u drugom koraku, nedostaje takva jasna poruka koja bi mogla da pomogne da se sve ovo što se zahuktalo pretvori u pravi politički zamah.

Lepo je reći „vladavina prava“, ali to je nedovoljno konkretno, to nije politika, to je spisak želja, opisao je Protić. 

Upitan o sukobu vlasti sa akademskom zajednicom, pre svega sa Univerzitetom u Beogradu i rektorom Vladanom Đokićem, koji je proglašen za državnog neprijatelja broj jedan, on je uzvratio ocenom da je rektor u takvu situaciju „uteran“ pre svega studentskom pobunom, a onda i reakcijom režima. 

I tu ne mogu da kažem da sam veliki optimista. Ni profesori Beogradskog univerziteta, pa ni drugih univerziteta u Srbiji, ni rektori, ni dekani nisu revolucionari i ne nose tu borbenu oštrinu koja je neophodna da bi se ovom režimu suprotstavili, precizirao je Protić.

Prema njegovim rečima, rektor je u prvom trenutku reagovao kako treba i sebe isturio kao glavnu metu koju je režim napadao, ali cela ova situacija je otišla tako daleko da nema kompomisa i nerešenog rezulutata, već da jedna strana mora da izađe kao pobednik, a druga da kao poražena. 

Ako vlast bude pobednik, na ovu drugu će se svaliti ogromna osveta, dok će se u suprotnom ishodu na vlast izliti masovno narodno neraspoloženje, predvideo je Protić, koji misli da režim nikada neće napraviti ustupke.

Upitan o blokadi RTS, on je odgovorio da je to paradigma sveobuhvatne pobune u Srbiji, ali je napomenuo da može da potpiše da promene unutar Javnog servisa neće biti dok vlast drži sve poluge u svojim rukama.

Protić očekuje da će vlast u ponedeljak poništiti prethodni konkurs za izbor članova Saveta REM i pokrenuti postupak za izbor novih članova, a onda tražiti da ste studenti povuku, tvdeći da je time ispunila njihov zahtev.

To će im omogućiti da se u stvari ništa ne promeni i da izaberu REM u kojem će njihovi ljudi imati većinu i opet ćemo biti tamo gde smo i bili, upozorio je Protić. 

Upitan o nedavnom razgovoru patrijarha Porifirija i vladike Irineja sa Vladimirom Putinom u Moskvi, kada su predsedniku Rusije rekli da je u Srbiji na delu „obojena revolucija“ i da Srbija pripada „ruskom svetu“, on je odgovorio da je „to, nažalost, od ovakvog vrha SPC i očekivano“.

Ta njihova sklonost da jednom ateisti i KGB-ovcu ljube skute, oduševljeni njegovom moći, „govori o tome da su ti ljudi su toliko daleko od hrišćanske vere da čovek posumnja da li oni uopšte u Boga veruju“, smatra Protić. 

Upitan da li će predsednik Srbije ići 9.maja u Moskvu na proslavu 80.godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, Protić je ocenio da on tamo i pripada, a ne među evropskim državnicima. 

Kako je konstatovao, „on sebe vidi među tim diktatorima, autokratama, siledžijama na Istoku, tome se on divi, to bi on voleo da bude“.

„On bi voleo da bude moćan kao što je Putin i da radi isto što radi i Putin.  I trudi se svim svojim mogućnostima i sredstvima koja ima na raspolaganju da to kopira. On voli da bude tamo“, obrazložio je Protić.

To je stvar mentaliteta, protumačio je on i dodao da „ima i mnogo drugih ljudi u ovoj zemlji koji bi, skriveno ili otvoreno, voleli da se nađu na toj bini“, što je pitanje sistema vrednosti.

Na primedbu da Vučićeva moć, uticaj i sveopšta kontrola danas ipak nisu onakvi kakvi su bili pre tragedije 1.novembra u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Protić je potvrdio da je to tačno i objasnio da zato i ide u Moskvu da traži podršku.

Da traži utehu, i da plače na ramenu za pomoć, precizirao je Protić i naglasio da je priča o "obojenoj revoluciji iz ruskog rečnika“. 

Prema njegovom viđenju, jasno je da se Vučić na tu stranu preporučuje zato što se nada da će od te strane dobiti podršku, pomoć i ohrabrenje da „ovde primeni represivne mere dovoljne da se skrši otpor studenata i pobunjenog naroda“.

Upitan koji put vodi do promene u Srbiji, Protić je odgovorio da prvi korak mora da bude prisiljavanje vlasti i njenog prvog čoveka na odstupanje i to nenasilnim pritiskom mnoštva ljudi na ulici. 

Drugi i možda važniji i teži korak je sveukupan društveni, narodni dogovor, pošten, iskren i otvoren dogovor o tome u kakvoj zemlji svi zajedno hoćemo da živimo. Ako oko toga možemo da se dogovorimo, onda neke nade za ovu zemlju ima, istakao je Protić. 

Kako je rekao, umesto svih zahteva, potrebno je ispostaviti samo jedan - da predsednik Srbije podnese ostavku, „zato što je on direktno odgovoran za sve nesreće koje su Srbiju zadesile i pre nadstrešnice i za nadstrešnicu i za ono posle nadstrešnice i svi to vrlo dobro znamo, a zna i on“.

Ako bi on bio prisiljen da podnese ostavku, posle bismo mogli da razgovaramo o prelaznoj vladi i svim drugim modalitetima realizacije suštinske promene u Srbiji, objasnio je Protić. 

Upitan da li promenu u Srbiji očekuje u predividvoj budućnosti, on je odgovorio da bi voleo da dočeka da Srbija bude istinski demokratska.

Za njega je to ideal, da građani odlučuju o tome ko će, pod kojim uslovima, sa kojim ograničenjima i na koji rok da bude na vlasti i da za ono što radi odgovara pred građanima i institucijama ove zemlje. 

„Bio bih najsrećniji, ukoliko bi se to za mog života ostvarilo. Zaslužili smo“, istakao je Protić.

On je saglasan da je proces promena već počeo, siguran da su „demokratski potencijal i čežnja za demokratijom, u ovoj zemlji i narodu neuništivi“, bez obzira na sve okolnosti, na spoljašnje uslove i generaciju.

To je ono što me hrabri, to je ono što me raduje i što me čini ponosnim, istakao je Protić i ocenio da u „ovo moderno doba nema naroda u Evropi koji je toliko puta ustajao protiv svojih“. 

„Lako je ustati protiv tuđeg, ali ustati protiv svoga i to tako ogromnom energijom i bez zaostatka, u želji da se ova zemlja iz temelja promeni, to je ono što ovaj narod krasi i što je njegova najlepša osobina“, zaključio je Protić. (kraj) def