Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, režim se zato i bori za legitimitet, zato je Aleksandru Vučiću stalo do toga da sebe predstavi žrtvom, dok je cilj opozicije, bila ona partijska ili društvena, da taj legitimitet oduzme od vlasti.

Na javnoj sceni nedostaje organizaciona politička alternativa, kojoj bi, kako je ilustrovao Mrdalj, pripadnici vojske i policije želeli i hteli da se „prepotčine“.

Prema njegovom viđenju, za alternativu vlastima potreban je jedan trust, grupa ljudi od autoriteta, u kombinaciji sa legitimitetom koji su izvojevali studenti.

Svaka vlast se boji oduzimanja legitimiteta i pojave alternativnog autoriteta, obrazložio je Mrdalj, koji misli da opozicija ima tu prednost što je deo institucija, ali da je to malo i nebitno za širu sliku.

Kako je predočio, ako bi zaista bili vođeni patriotskim osećanjima, oni bi razgovarali sa studentima i, koja god odluka da bude bude doneta, bili bi deo jedinstvenog fronta, jer soliranje uvek ide na ruku vlasti. 

Opozicija mora da preuzme ulogu pratioca, a ne više lidera. Ona je politički osakaćena, što svojom, što zaslugom režima, i nema potencijal da bilo šta šire u društvu promeni, tvrdi Mrdalj.

Pošto predsednik Srbije glumi legitmitet i odbija da raspiše prevremene izbore, jer bi na njima odnos snaga očigledno bio u koristi društvene opozicije, a nema uslova za revoluciju, on alternativu vidi u obavezujućem referendumu.

Na zahtev 100 hiljada birača, Skupština Srbije je dužna da raspiše referendum, ne da odlučuje da li će se raspisati referendum, nego je dužna da raspiše referendum u roku od najviše šest meseci, obrazložio je Mrdalj, koji misli da bi ga vlast izgubila, jer nema snage toliko da vara. 

Kako je precizirao, da je to pokrenuto juče, otprilike negde oko nove godine bi moglo da se računa da bi se išlo na obavezujući referendum, što bi bio najozbiljniji način da se vlastima oduzme legitimitet. 

Ako bi Vučić prihvatio takav zahtev, rizikovao bi da mu se ponove Zaječar i Kosjerić na nivou cele Srbije, a on nema snage da pokrije celu Srbiju, dok front protiv njega ima snage da pokrije zemlju, rekao Mrdalj.

Ukoliko odbije, mora da objasni zašto je odbio, a obe opcije su mu rizične, ocenio je on i naglasio da je to strategija koja još nije iskorišćena, a mogla bi. 

Upitan da li bi neki od sve učestalijih incidenata mogao da bude okidač za veće nemire i nerede na javnoj sceni, on je odgovorio da takva mogućnost apsolutno postoji.

Prema njegovom tumačenju, režim je sada osetio jedan koktel podsticaja da krene silovitije, jer oseća sopstvenu slabost, ali vidi i da „studenti i taj širi opozicioni pokret nije spreman da se bije do kraja“. 

Ne smemo zaboraviti ni međunarodni kontekst, kao jedan od najbitnijih faktora za ponašanje vlasti i opozicije, koji je i dalje relativno povoljan za vlast, smatra Mrdalj.

Prema njegovom tumačenju, vlast se oseća osokoljena time što i dalje spolja može da kupuje neku vrstu naklonosti, a to veliki problem.

Mrdalj misli da je vlast uspela da zabeleži taktičku pobedu usled neujednačenog reagovanja univerziteta i fakulteta na prelazak na onlajn nastavu, zbunjenosti i nesigurnosti koju je to izazvalo i profesore i studente uhvatilo u raskoraku.

Kako je ukazao, zato vlast sada hoće da slomi otpor, kreće da hapsi i bije, u nastojanju da situaciju smiri, a izbore ne raspiše.
Vučić se sada bori za svaki novi dan, svaku novu nedelju da bi održao impresiju da se kriza smiruje i da se stvari stabilizuju, rekao je Mrdalj i ponovio da bi studentski i opozicioni lideri trebalo vlastima da oduzmu legitmitet kroz kampanju za obavezujući referendum.

Upitan o žurbi vlasti da, usvajanjem medijskih zakona, izborom Saveta REM i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, isposluje otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unjom (EU), on je ocenio da je to nastavak licemerne politike Unije i režima.

„Ovi se kao prave da hoće u EU, a ovi se kao prave da ih hoće u EU, i onda i jedni i drugi glume standarde“, ocenio je Mrdalj, koji tvrdi da je Skupština ključni distributer moći.

Kako je objasnio, Vučić ima vlast zato što komanduje skupštinskom većinom koja bira REM, a preko nje kontroliše i tužioce, članove izbornih komisija...

Zbog našeg izbornog sistema, sve što Skupština radi kontroliše onaj ko upravlja vladajučom strankom, rekao Mrdalj i ukazao da je sistem loše namešten upravo zbog načina na koji se biraju poslanici.

Upitan šta bi u Srbiji trebalo da se dogodi da bi suštinska politička promena bila moguća, on je uzvratio da su se ljudi vlasti enormno obogatili, a ima i osnovane razloge da sumnja da su duboko upleteni u kriminalne aktivnosti. 

Kako je rekao, gubitak vlasti za njih je rizik sopstvene bezbednosti i zato, ni po koju cenu, neće dati poštene izbore i slobodne medije.
Jedini način da se minimizuje neko buduće nasilje je da se nasuprot njih postavi dovoljno velika sila, jer bi onda pripadnici režima „procenili da im se više isplati da se ne tuku za režim, nego da se tuku za njega“, smatra Mrdalj.

Na kraju, najveće šanse za najmanje nasilje bile bi u slučaju da se međunarodni faktor okrene protiv režima, procenio je on, uveren da bi to „značajno doprinelo poštenju našeg izbornog procesa, jer bi vlast bila naterana da ustukne“.

Pošto nema izgleda da se to desi, Mrdalj je poručio da mora da se nađe unutrašnja snaga i „zaista zaplaši te mrave koji rade za režim da bi oni počeli da otkazuju poslušnost“. 

Ukoliko se to ne desi, on je naglasio da je „vlast spremna da te ljude koristi do poslednjeg u borbi protiv studenata i građana da bi sačuvala svoje pozicije“. 

Upitan da li je, uprkos svemu, klatno političke moći počelo da se kreće na drugu stranu, Mrdalj je odgovorio da je „počelo da se pomera ka studentskom pokretu, ali da se sada polako vraća ka režimu“. 

Što vreme više prolazi bez nekog jakog iskoraka na drugu stranu, inercija ide u korist režima, rekao je on i upozorio da je apsolutno moguć povraćaj u stanje pre 1.novembra prošle godine i tragedije u Novom Sadu.

Podsećajući da su tolike tragedije zaboravljene, Mrdalj je naglasio da nas istorija upozorava da ovo „može da se završi koliko na dobar način, toliko i na mnogo gori način nego što je sada“, 

„Nije sve što je moguće i verovatno da će da se desi. Ovde sada zaista teško reći šta je verovatnije. Ne uzdam se mnogo u EU da će ona da nas štiti od diktature“, zaključio je Mrdalj. (kraj) def

Kako je objasnio u razgovoru s Tamarom Skrozza, targetiraju se tačno određeni ljudi,  represija ne dolazi samo od države i policije, već i od parapolicijskih elemenata privatnog obezbeđenja.

Ukazujući da postoji privid institucija, Bandović je podsetio da ”ova faza represije počinje od avgusta prošle godine, kada su počeli da biju i hapse, pre svega aktiviste ekoloških organizacija".

Do tada smo imali simboličku represiju, koja se uglavnom ogledala u targetiranju ljudi kroz medije, ocenio je on i konstatovao da represija pokazuje slabost režima,  iako je svestan da ona proizvodi određenu reakciju kod građana. 

”Predsednik često preti da će uskoro država morati da reaguje, a s druge strane da bi trebalo ipak razgovarati, što meni govori da režim još nije odlučio da pređe u otvorenu represiju”,  rekao je Bandović.

On predviđa da će letvica biti pređena u trenutku egzistencijalnog opstanka režima, kada više ne bude postojao ni jedan način da se zadrži vlast. 

Kako je istakao, postoje različiti aktivni i neaktivni načini borbe protiv represije, ali bi građani, ako budemo išli ka nekom većem zaoštravanju, mogli bolje da se samoorganizuju, jer bismo imali ozbiljnu konfrontaciju i moguće ishode koji uključuju žrtve.

Bandović smatra da izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazuju da Srbija ima potpuno podeljeno društvo, a da se podeljenost vidi čak i u radu pojedinih institucija, kao što je policija.  

To su, kako istakao, novi prostori slobode, kakvih će vremenom biti sve više.  

”Ne mislim da će početak kraja biti neki mini događaj koji će to moći da označi, mislim da ovde neće biti početak kraja, već da će biti samo kraj”, predvideo je Bandović.

S druge strane, Dejan Atanacković smatra da će znak da je kraj biti trenutak kada padne prvo kriminalno gradilište. 

”U trenutku kada građani zaustave bagere, oteraju ih i proglase slobodnu teritoriju, kada dođe dotle da se građani konsoliduju oko toga da bageri prosto nemaju više kuda, i da jedan kriminalni posao ne može da se završi, to će za mene biti znak da su stvari počele ozbiljno da se menjaju”, objasnio je Atanacković.

On je ukazao da je korupcija, takođe, oblik represije, a da je u svakom društvu koje je sebi dozvolilo ovakav nivo korupcije, represija sama po sebi prirodan proces.

”Možemo da smatramo da je režim sada u nekoj defanzivi, ali istovremeno, bez obzira da li se brani ili napada, on na nas deluje pogubno i sada je stvar naše procene kako ćemo da reagujemo na tu njegovu podivljalost”, rekao je Atanacković. 

Kako je naglasio, potrebno je pre svega da se suočimo, ne samo s prošlošću, već i sa aktuelnim činjenicama.  Atanacković smatra da na strani koja se navodno bori za odbranu ovog društva postoje oni koji sarađuju sa režimom.

Misli na ljude koji tiho odrađuju svoj posao, koji će se sakriti iza akademske pobune, raditi na pravljenju svojih biografija i koji čekaju priliku da politički i poslovno profesionalno prežive,  kako bi se sutra opet upleli u neki budući koruptivni sistem.

”Režim je potpuno nenormalan i deluje da ne može da funkcioniše, ali postoji taj amalgram koji čine upravo ljudi koji su da tako kažem naši”,  precizirao je  Atanacković, ilustrujući svoju tezu primerom delova Građevinskog fakulteta. 

On primećuje da je u ovom društvu uobičajeno da ono što je ključno i najvažnije, što mora da se desi, većina ljudi u jednom trenutku smatra nemogućim. 

Po  njemu, to je sada generalni štrajk, za koji kaže da je u ovim uslovima realniji od izbora.

”Izbori sami po sebi teško da mogu da ostvare rezultat, ukoliko uz njih, uporedo sa planiranjem izbora i stvaranjem jedinstvene političke izborne liste, ne dolazi do kulturno-političke konsolidacije”, ocenjuje on i istovremeno naglašava značaj solidarnosti i pritiska na institucije pravosudnog sistema.

Režim je, kako kaže, pokazao spremnost da pogazi jednu vekovnu instituciju kao što je Univerzitet u Beogradu. 

”Za njih univerzitet ne znači ništa, kao što za njih ne znače ništa naši životi. Način da se predupredi neka još veća represija, jeste solidarnost koja mora da se stvori oko konteksta opšte građanske pobune”,  zaključio je Atanacković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je rekao u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, videlo se i kroz prethodne postupke izbora Saveta REM da je na delu uvek simulacija, koja je sa naprednjacima dosegla neslućene razmere.

Prema Bodrožićevom viđenju, skupštinska većina onemougaćava funkcionisanje svakoga ko želi normalno da radi svoj posao, već ga  marginalizuje toliko da je na kraju nateran da odstupi sa funkcije.

On smatra da je i sama predsednica Skupštine kontaminirala ceo proces, difamirajući jedan broj nezavisnih kandidata za članove Saveta REM.

U ovom ponovljenom procesu imamo dodatno pogoršanu situaciju, jer se broj nevladinih vladinih organizacija (GONGO) u svakoj od oblasti udvostručio, negde utrostručio, i to je sada pretvoreno u jednu ogromnu karikaturu, predočio je Bodrožić. 

Kako je ocenio, mi učestvovanjem u takvom procesu počesto dajemo legitimitet, iako znamo da je to uzaludan posao, da ćemo biti izigrani i poslužiti za scenografiju, da bismo na kraju došli do istog rezultata kao da i nismo učestvovali.

Kada je reč o predlagačima za članove Saveta REM iz drugih oblasti, Bodrožić je ukazao da i oni, uz pomoć GONGO udruženja, uvek nadvaladaju legitimne predlagače i naglasio da se u oblasti verskih zajednica SPC ponaša kao pododbor SNS. 

Istovremeno, poverenik za informacije od javnog značaja i ombudsman dodatno obesmišljavaju ceo proces, kandidujući u ponovljenom postupku ljude koji su zaposleni u REM, dodao je on i ocenio da su nacionalne manjine pod kontrolom, dok privatni univerziteti prostim nadglasavanjem pobede Univerzitet u Beogradu.

Bodrožić misli da je uloga REM devalvirana svojevremeno i izborom Olivere Zekić za predsednicu Saveta REM, a potom i za portparolku Saveta.

Nikakva naša bolja organizacija ne može da pobedi taj bestijalni pristup naprednjaka u kojem će vas oni na kraju, ne samo pobediti nego, i ismejati. Oni neće samo da te pobede, oni hoće i da te ponize, rekao je Bodrožić.

On je, međutim, primetio da vlast sada ima problem sa „nekom malom“ promenom agende u Evropskoj uniji (EU), posebno posle dolaska Marte Kos, pošto je izbor Saveta REM postao jedan od ključnih uslova za otvaranje Klastera 3 u procesu evrointegracija.

Upitan o najavljenom usvajanju medijskih zakona, Bodrožić je rekao da su reprezentativna novinarska i medijska udruženja učestovala u radnim grupama, ali da je vlast ono što su radne grupe uradile naknadno prepravljala pre slanja u Brisel.

Prema njegovim rečima, ovog puta su nas potpuno isključili iz procesa i brže-bolje gurnuli ove zakone u proceduru, stvarajući privid evropskog puta, da bi nama dali 48 sati da dostavimo primedbe. 

Oni su dodali gas da bi usvojili te zakone pre letnje skupštinske pauze i pred Briselom i to prikazali kao neki svoj uspeh na evropskom putu, protumačio je Bodrožić.

Sada sve zavisi od Brisela, da li će, kao i do sada, te formalne stvari uvažavati kao napredak ka putu učlanjenja u EU, ocenio je on, uveren da je klima u Uniji sada ipak promenjena i da je neke ljude sramota da stoje iza ovakvih procesa u režiji naprednjaka.

Bodrožić podseća da je odavno otvorena „sezona lova“ na novinare i medije koji nisu pod kotrolom vlasti i objašnjava da represija vlasti, uporedo sa produbljivanjem političke krize u proteklih sedam meseci i pobunom studenata i građana, raste na svakom koraku.

Kako je ilustrovao, na sceni su mnogobrojni pritisci i kriminalizacija u javnom prostoru, dok su vlasnici medija koje vlast ne kontroliše izloženi ozbiljnim pretnjama, „poput čoveka koji stoji iza N1 i Nove“.

U delu elektronskih medija cela mašinerija je upregnuta da poništi uticaj  N1 i Nove, ocenio je Bodrožič, a sada idu i na fizičko onemogućavanje da N1 dopre do većeg broja ljudi.

Prema njegovom mišljenju, i  to govori o jačanju represije, ali i ogromnom strahu i nemoći režima, koji ne može da umiri Srbiju i suzbije uticaj nezavisnih medija, koliko god da ih je malo.

Napominjući da vlast neprestano huška ljude na nezavisne novinare i medije, Bodrožić je rekao da se NUNS, pored redovnih aktivnosti, svakodnevno bavi i unošenjem u bazu podataka slučajeva napada na novinare.. 

Upitan na kakvu i čiju zaštitu mogu da računaju novinari i mediji koje je vlast označila kao neprijatelje, on je odgovorio da mogu da se uzdaju samo u organizovanu zaštitu svojih kolega i zaštitu javnosti. 

On misli i da međunarodne organizacije imaju izvesnu moć da „zaustave predsednika i druge u tom obračunu sa nama da ne pređu  crvenu liniju“.

Uprkos tome što je društvo razvaljeno na mnogo načina,  zarobljeno u režimskoj propagandi i devastiranju medijske scene, posebno lokalne, Bodrožić smatra paradoksalnim što se vlast muči da napravi većinu, pa pribegava nasilju, pretnjama i potkupljivanju da bi opstala.

Njega raduje što je dobar deo naroda zadržao zdrav pogled na svet i što se to odrazilo i na ovu generaciju mladih ljudi, koja se aktivirala društveno i politički.

Ukazujući da je stanje na medijskoj sceni i društvu u celini talac političke volje jednog čoveka, Bodrožić je rekao da je tome doprinela i činjenica da EU, zbog stabilnosti na Balkanu, godinama žmuri pred flagrantnim kršenjem demokratije, slobode izražavanja i našeg prava da slobodno radimo svoj posao.

On misli da će se u budućnosti sigurno izučavati ova dekada potpune zarobljenosti države, razvaljivanja društva, okupacije i kontrole medija. 

Sa ovom vlašću neće biti promene nabolje na medijskoj sceni, siguran je Bodrožić, koji smatra da je „jedini lek pritisak ulice i na kraju promena ovog režima“.

Kako je precizirao, oni jednostavno ne podnose slobodu, demokratiju i normalan sistem, nego žele da vladaju i sve kontrolišu, a najvažnije im je da kontrolišu pare.

Bodrožić misli da sve ovo što se sada u Srbiji događa, ipak, vodi  finalu i ističe da je optimista, jer se u vazduhu oseća da je klatno prešlo na drugu stranu. 

Naravno oni su mnogo puta teglili vreme, računali na apatiju i rušenje snova građana, ali su mladi ljudi sada doneli novi kvalitet koji će na kraju presuditi, zaključio je Bodrožić. (kraj) def

Mirković je istakao da se Aleksandra Krstić i on ovog puta nisu kandidovali za Savet REM upravo zbog toga što misle da nema nikakvog smisla ponovo participirati u procesu i potom izlaziti iz njega po drugi put u nekoliko meseci.

"U ovom trenutku nismo daleko od ponovljenog scenarija od prošlog puta - da dođe do izlaska određenih predlagača i kandidata iz procesa, ako se nastavi kršenje Zakona o elektronskim medijima, ", procenio je Mirković. 

Kako je rekao u razgovoru s Tamarom Skrozza, učešće u procesu ima smisla samo ako postoji politička volja da se izabere šestoro nezavisnih kandidata koji će omogućiti istinske promene na osnovu dvotrećinske većine u Savetu REM.

"Sve ispod toga, predstavlja mimikriju i davanje lažnog legitimeta procesu", ukazao je Mirković.

On podseća da je Statut REM promenjen neposredno pred usvajanje Zakona o elektronskim medijima i to tako što je ono o čemu Savet bude odlučivao proglašeno za službenu tajnu, pa njegovi članovi neće u javnost moći da izlaze sa bitnim podacima. 

Kakav god bio bude bio sastav tog novog Saveta, plašim se da neće biti bolji od onog kakav je bio prethodni, dok će ubuduće njegove odluke u javnosti tumačiti portparolka Olivera Zekić, ukazao je Mirković.

Po njemu, izuzetno je značajno da Brisel jasno i decidno kaže da li misli da ono što se događa sa izborom Saveta REM ispunjava standarde Evropske unije, jer je potpuno jasno da imamo elementarno kršenje medijskih zakona.

"Ako se nastavi ovim putem, u proces će biti ugrađena ozbiljna sistemska greška koja će imati velike implikacije na buduće funkcionisanje Saveta", upozorava Mirković. 

On smatra  da je neophodno da se ličnim primerom i ličnom žrtvom ukaže na manjkavosti procesa i na taj način prikaže u kojoj meri ne postoji ni gram političke volje da se stvari suštinske promene na bolje, već je zapravo sve zadovoljavanje forme u kojoj suština ostaje po strani.

Mirković ima razumevanje za participaciju u procesu, ali samo do određene mere, jer postoje crvene linije preko kojih se ne može preći.

I Aleksandra Krstić smatra da je potrebno učestvovati u procesu. 

”Ako imate nenormalno, nefunkcionalno telo koje se ničim ne bavi, koje je u prethodnih 10 godina donosilo i nije donosilo odluke, koje je bilo zarobljeno od strane vlasti na različite načine, onda ste pustili to jedno telo da levitira isto kao i mnoga druga tela i mnoge druge nezavisne institucije koje su nažalost postale sluge režima”,  objašnjava Krstić.

To je nedopustivo i ako hoćete da gradite bilo kakvo demokratsko društvo, onda treba da kažete - evo, ja ću biti taj koji će ući u to telo i probati da uradi nešto iznutra, rekla je Krstić.

Ona, ipak, misli da je u trenutnim uslovima izlazak grupe nezavisnih kandidata  jedini mogući način da se ponovo pokaže da je proces neregularan.

”Nije mi jasno na koji način će Evropska unija da štriklira da je izabrano devet članova Saveta REM  ukoliko je dvotrećinska većina bliska vlastima, ako u taj Savet uđu ljudi koji za to nemaju diplome i koji za to nisu školovani”,  smatra Krstić.

Ona naglašava i da neki kandidati nemaju nikakvo iskustvo u elektronskim medijima,  ali su se na nacionalnim televizijama pojavljivali propagirajući govor mržnje i targetirajući političke najistomišljenike, dok su neki kandidati savetnici u ministarstvima, a neki rade u REM. 

Jedan od ključnih problema u našoj javnosti jeste polarizacija na to da li je neko opozicioni kandidat, a neko kandidat  vlasti, rekla je Krstić, koja smatra da nema o čemu da se razgovara sve dok  Odbor za kulturu informisanje ne uđe u biografije kandidata i na samom početku kaže ko ispunjava, a ko ne ispunjava uslove.   

Problem je što će u samom Odboru, koji treba da bude filter, odakle dalje treba da se procedura razvija, proći oni kandidati koji ne ispunjavaju uslove, zaključila je Krstić u razgovoru za FoNet (kraj) zvs/ts 

Krenuo je sa protivustavnim i protivpravnim uredbama, da bi nam vlast sada najavila i novi Zakon o univerzitetu, koji će biti „Šešeljev zakon broj 2“, po uzoru na onaj iz 1998.godine, rekla je Stojković.

Retorika Šešelja onda i Vučića danas, u vezi sa univerzitetom, potpuo su iste i nepromenjene, predočila je ona u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i konstatovala da je jedini zadatak vlasti da „očuva gazdu na čelu države“ i njegovu samovolju.

Apsolutno im nije jasno zbog čega je univerzitet važna institucija za budućnost jedne moderne civilizovane države. Naprotiv, nastoje da uguše sve što povećava znanje i jača kritičku misao, jer tako dobijaju poslušnike koji se nikada neće ni zapitati šta se dešava oko njih, smatra Stojković.

Prema njenim rečima, postoje profesori, u koje i sama spada, koji misle da bi pritisak i zajedničko delovanje sa studentima morali da se pojačaju kako bi se spasao univerzitet.

Da zajednički pravimo akcije koje će biti još jače i još radikalnije prema ovoj vlasti. To je jedini način, to je sada borba na sve ili ništa, naglasila je Stojković. 

Kako je objasnila, ili ćemo se izboriti za slobodu, što podrazumeva smenu ove vlasti, jer drugačije to neće ići, ili ćemo pokleknuti pred pretnjom Vučića, koji kompromis doživljava kao slabost i poziv da nas još gore gazi.

Ističući da ne želi da radi na univerzitetu po meri radikala, Stojković je najavila da će profesori koji vide potrebu za pojačavanjem pritiska, među kojima je i ona, u narednom periodu zajednički sprovoditi neke vrlo ozbiljne akcije. 

Očekujemo da će odgovor režima biti dramatičan, možda i ti „ćaci“ dođu da nas fizički maltretiraju, možda i policija, videćemo, ali smo spremni na žrtvu da bi građanima pokazali koliko je Univerzitet važan, poručila je Stojković.

Mi koji radimo na univerzitetu i razumemo šta on znači za državu, spremni smo na sve da bismo odbranili instituciju koja nam je važna, istakla je Stojković i napomenula da se „ovde uopšte ne radi o nama kao pojedincima“. 

Ona smatra da školska godina nije izgubljena, jer za to još postoji manevarski prostor, čak i u slučaju da se sve pomeri za jesen. 

Postoje različiti modaliteti kako možemo i sa novom generacijom, i sa ovom koja nije završila studije, to da uredimo i da svako dobije kvalitetno obrazovanje, uverena je Stojković.

To znaju i studenti. Zbog toga su i protiv Inicijative za spas Univerziteta, koju vidim kao inicijativu za kratkoročni spas, jer razumeju da to može i drugačije da se reguliše, rekla je Stojković.

Kako je obrazložila, „da završimo kao kvalitetan Univerzitet, sa kvalitetnom nastavom koju ćemo pružiti i novoj generaciji i onima koji su ove godine život posvetili nečemu drugom, a to je borba za slobodu“.

Upitana da li postoji i koliko je realna opasnost da studenti ostanu samo na brisanom prostoru ona je odgovorila da se iskreno nada da se to neće desiti i da ne smemo dozvoliti da se to desi. 

Veoma je loše ovo što se dešava na nekim fakultetima da nastavno-naučna veća, pod pritiskom, donose odluke da uđu u simulaciju nastave, uprkos mišljenju studenata, što pokazuje razdor koji je Vučić i hteo između profesora i njihovih studenata, ukazala je Stojković.

Ona apeluje da se o takvim stvarima nikada ne razgovara mimo mišljenja studenata, već da se postigne konzenzus o modalitetima zajedničkog delovanja, kako bismo imali sigurnost  da se zajednički cilj neće raspasti i da ćemo biti zajedno na putu ka tom cilju.

Upitana šta se događa sa studentskom izbornom listom, Stojković je odgovorila da se taj proces odvija odlično i da čuje od studenata da će se na njoj naći odlični ljudi iz različitih oblasti.

Kako je istakla, zna za brojne ljude koji će biti na listi i „to su fantastični ljudi, nisu pali s Marsa, mnogi će videti da su to ličnosti koje već prepoznaju u javnosti“.

Širok je spektar tih ljudi, od umetnika, do profesora univerziteta i poljoprivrednika, ali je najvažnije da su to ljudi sa integriteom, precizirala je Stojković, koja je u potpunosti saglasna da na listi ne treba bude politički eksponiranih ličnosti.  

Upitana kada bi taj posao mogao da bude završen, ona je procenila da je to moguće već do kraja nedelje ili sledeće nedelje. 

Neki fakulteti su već završili taj posao, neki još nisu, ali se razgovori odvijaju. Ja naravno nisam, neću ni biti na toj listi, jer sam politički aktivna, napomenula je Stojković. 

Prema njenim rečima, studenti razgovore sa različitim ljudima, za koje misle da su idealni za listu, ne vode na univerzitetu, niti o tome govore na univerzitetu, već se ti razgovori vode van univerziteta. 

To mora da se kaže i da se naglasi zato što su već počela spinovanja po tabloidima da su profesori i studenti ušli u političku arenu i da za to koriste resurse univerziteta. To prosto nije tačno, poručila je Stojković.

Njihovo delovanje od početka jeste političko, nije bilo stranačko, neće ni dalje biti stranačko, precizirala je Stojković, koja je primetila da studenti u blokadi imaju formalnu podršku opozicije, ali joj se čini ne i suštinsku.

Upitana upravo o tom odnosu opozicije prema studentskim protestima, ona je uzvratila ocenom da izostaje zaista ozbiljan i nedvosmislen upliv u različite studentske zahteve. 

Stojković ističe da Demokratska stranka jedina o tome govori vrlo eksplicitno i bez ikakve zadrške i kalkulacije. 
Prema njenim rečima, imamo jedan ogroman pokret sa nesumnjivo najvećim legitimitetom u društvu, koji su studenti osvojiliu proteklih šest meseci.

„Ukoliko vam je važno da smenite zločinačku vlast i ovu mafiju, onda morate podržati ono što posle ovoliko godina ima najveće šanse da uspe“, istakla je Stojković.

Kako je obrazložila, „ukoliko nije stranački interes na prvom mestu, već javni interes, onda nema opravdanja da ne podržite ovo što ima najveći legitimitet i što je podiglo najviše građana od kada postoji ova vlast“ 

„Svaka podrška je nužna i nadam se da će to i druge stranke da shvate“, dodala Stojković, svesna da postoji i mogućnost da protesti i zahtevi za promenama budu završeni neuspehom, ali misli da je „ovo toliko omasovljeno da prosto ne može da nestane“.

Ne vidim način da ne uspe, ukoliko imate probuđene tolike građane. Ne može ta energija i želja za promenom da ispari, taj duh više ne može da se vrati u bocu, naglasila  je ona i istakla povećanu svest samih građana o političkoj odgovornosti.

Društvena promena je nepovratna, uverena je Stojković, koja smatra da se nezadovoljstvo kuvalo 13 godina, da bi na kraju došla deca i rekla: “Šta je ovo? Ovo je više nepodnošljivo, u ovome više ne možemo da živimo, i tako sada probudila sve one koji su spavali“. 

Prema njenom mišljenju, prirodnije je da promena ka demokratizaciji ide odozdo, iz društva na gore, i to je upravo ono što se dešava u Srbiji. 

Kako je opisala, kada se podvuče crta, kada ljudi stvarno shvate da je ovo haos u kojem više ne može da se živi, onda se probudi potreba za uređenjem života.

Tada kreću pritisci da se institucije povrate i da građani počnu da žive na normalan način. Vidim da prisustvujemo upravo jednom takvom procesu, zaključila je Stojković. (kraj) def 

”Hajde da udarimo po režimu tamo gde ih najviše boli, da im uskratimo naše pare koje oni nemilice troše za svoje poslove”, objašnjava Lukić. 

Po njoj, taktika vlasti je da bukvalno iskopira svaki studentsku ili građansku akciju da bi te akcije obesmislia, a da je kamp u Pionirskom parku najimbecilnija od svih tih kopija.  

Lukić misli da će kamp poznat kao ”Ćacilend” biti sklonjen kada predsednik to poželi, kao što je to u startu i bila njegova ideja, jer ne postoji ”tako glup marketinški tim” koji bi tako nešto osmislio. 

Kako tvrdi, ”on je objektivno predsednik ili vlasnik ili šef 'Ćacilenda', to je njegovo jezgro, to su ti lojalisti - batinaši, kriminalci sa čekićima, neuspele seks radnice, neuspeli mladi ljudi koji se izdaju za studente i ti saučesnici koje je postavio da budu lokalni šerifi po Srbiji”.

Njena je želja da  u Pionirskom parku jednog dana bude postavljena stalna  izložba fotografija "Ćacilenda", kako bi strani turisti koji dolaze u Beograd mogli da vide slike ”tog brloga, prljavštine i nesrećnih ljudi koji tamo spavaju”. 

U razgovoru s Tamarom Skrozza, ona je predvidela da će predsednik izbore raspisati onog momenta kada bude siguran da je našao način da ih dobije, a da nama tada slede pokradeni izbori, pa novi talas protesta i novi talas bunta.

”Ja bih, ako možemo, da im uskratimo naše pare i da tako stvar probamo da vratimo na teren naše igre, jer je on sada nas vratio na svoju igru, time što su studenti od njega tražili izbore”,  rekla je Lukić.

Istovremeno, Maja Stojanović ocenjuje da bi eventualno uklanjanje "Ćacilenda" značilo da se situacija u Srbiji smirila, da nema više protesta i bunta, da je jednostavno sve leglo na svoje i da vlast ne strahuje od bilo kakvih problema.

Po njoj, "Ćacilend" je potencijalni izvor sukoba, što bi vlast iskoristila da na ulice izvede još jače policijske snage i žandarmeriju.

”Pitanje je da li bi ljudi, koji su već dovoljno frustrirani i besni, mogli da se suzdrže da iskažu tu frustraciju na ovoj blokadi celog grada od strane predstavnika vlasti”,  upozorava ona, uz opasku da je kamp postavljen da bi se sprečilo okupljanje građana ispred Predsedništva i Narodne skupštine.

Razrešenje dileme da li će vlast biti smenjena na izborima ili na ulici, po njoj, zavisi upravo od vlasti i odluke da li će naredni izbori biti u skladu sa evropskim standardima i našim zakonodavstvom.

”Ukoliko vlast to ne uradi, ukoliko se mimo izbora bude borila sa svojim građanima, mislim da onda postoji opasnost i da će tu borbu sama vlast da prenese na ulicu”,  zaključila je Stojanović u razgovoru za FoNet. (kaj) zvs/ts

On je, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ukazao da „međunarodnim akterima u ovom trenutku ne odgovaraju prevremeni izbori u Srbiji“.

Kako je objasnio, oni bi radije želeli da vide promene u sferi medija i izbornog zakonodavstva, pa da se posle toga sprovedu koliko-toliko slobodni i fer demokratski izbori. 

Srdjan Majstorovic 1

S druge strane, Evropi ne odgovara da se ovde stvari izmeste iz neke situacije kojom može da se upravlja, imajući u vidu okruženje, događaje na Bliskom istoku, u Ukrajini i brojne pretnje teritorijalnom integritetu same EU koje stižu iz Rusije, predočio je Majstorović.

Prema njegovom tumačenju, „većini evropskih vlada, nažalost, i dalje mnogo više odgovara stabilnost na Balkanu, nego interes građana Srbije da se Srbija demokratizuje i da se ovde primenjuje pravda“.

Upitan da li to znači da je politika stabilokratije i dalje živa, Majstorović je odgovorio potvrdno, ali sa jednom bitnom razlikom, a to je da je demokratski legitimitet ove vlasti toliko poljuljan da je sada ipak otvorena debata o danu posle ovog režima, što ranije nije bio slučaj. 

Kako je istakao, i spolja je postalo veoma vidljivo da je potrebno tražiti prostor za alternativne aktere sa kojima će se voditi dijalog o važnim pitanjima, uključujući pristupanje EU jednog dana kada ovaj režim ode u opoziciju i u istoriju.

Upitan šta će se dogoditi ako u Srbiji u međuvremenu kriza eskalira i stvari izmaknu kontroli, Majstorović je odgovorio da je to scenario koji niko ne priziva, ali je naglasio i da niko od međunarodnih aktera u tom slučaju ne bi imao ništa protiv vanrednih izbora.

Uprkos tome što u ovom trenutku interes međunarodnih aktera i interes građana Srbije ne koincidira kada je reč o vanrednim izborima, on ne vidi da bi se bilo ko u EU tome protivio, ako bi u Srbiji o njihovom održavanju bio postignut konsenzus. 

Srdjan Majstorovic 2

Po Majstoroviću, „vrlo je naivno očekivati da se nešto promeni od vlade kojom i dalje upravlja jedan čovek koji ne sedi u vladi“, ali se u ovom trenutku na region gleda kroz takve naočare kada su u pitanju one zemlje koje su „veoma dvosmisleno opredeljene ka svojoj budućnosti i odnosima sa EU“. 

Osvrćući se na nedavne posete Srbiji visokih zvaničnika EU, on je kao njihovu ključnu poruku označio stav Brisela da se interes Unije u potpunosti poklapa sa interesom studenata i njihovim zahtevima za pravdom i demokratijom. 

To je po prvi put da su predstavnici EU mnogo jasnije predočili ono što je obično zaodenuto u diplomatski jezik, naglasio je Majstorović i konstatovao da su snage koje se u Srbiji bore za demokratiju i pravdu dobile vetar u jedra.

On je razvejao mit da u Briselu na znaju šta se dešava u Beogradu i Srbiji, precizirajući da su apsolutno dobro upoznati sa stanjem demokratije, vladavine prava, korupcije, ljudskih prava i situacijom u medijima.

To što su studenti uradili, što su znojem i žuljevima pokazali koliko je javnosti Srbije stalo do vrednosti sadržanim u Ustavu Srbije i na kojima se zasniva EU, nije moglo da ostavi ravnodušnim ni najveće skeptike među evropskim birokratama, ocenio je Majstorović.

Prema njegovim rečima, to je svakako dalo svež podsticaj i upalilo crvene lampice u zemljama članicama EU da su ti mladi ljudi spremni na ličnu  žrtvu, zarad zaštite vrednosti koje se nekada i u samoj Uniji prihvataju zdravo za gotovo“. 

Majstorović je uočio da je proteklih nedelja primetna određena mobilizacija režima i žurba da se pošto-poto pošalju nekakvi pozitivniji signali Briselu.

On misli na usvajanje medijskih zakona, pozive na dijalog i izmenu izborne regulative, navodeći da vlast ne može da dopusti ni da ostane bez evropskog finansiranja, ali ukazuje da je režim veoma prilagodljiv i da se sada „prilagođava pritisku spolja“. 

Srdjan Majstorovic 3

Majstorović želi da veruje da će predstavnici EU „držati za reč predstavnika ovog režima i da će zaista insistirati da te promene budu suštinske, a ne samo marketinške i kozmetičke, kako je to bilo do sada“. 

Kako je upozorio, to ni na koji način ne znači da se režim, ukoliko se situacija promeni i ode u njegovu korist, neće vratiti autoritarnim i represivnim merama kojima smo svedoci u svakodnevnom životu.

Prema njegovom viđenju, u proteklih 13 godina ove vlasti i najveći optimisti, koji su mislili da će od radikala uspeti da naprave demokrate, postali su pesimisti.

Nažalost, još dugo nakon što režim ode u istoriju bićemo suočeni sa lošim imidžom koji je uspostavljen u prethodnih 13 godina, procenio je Majstorović.

Moraćemo iznova da dokazujemo da li smo zaista opredeljeni za vrednosti, obaveze i prava, koje ćemo jednoga dana, kako se nada, imati kao članica EU. 

Kada jednom kreirate javno mnjenje u zemljama koje su direktno izložene ruskim pretnjama, kao što su baltičke zemlje ili Poljska, veoma teško ćete vratiti poverenje njihovih građana i političara, ukazao je Majstorović.

Buduće vlasti moraće da ulože mnogo energije da promene imidž Srbije, što nije nemoguće, naprotiv, vrlo je moguće i izvesno, ali je za to potreban mudar i pametan plan, poručio je Majstorović.

Prema njegovom mišljenju, takav plan bi, u idealnom slučaju, podrazumevao da se objedinjeni front studenata, političkih stranaka,  nevladinih organizacija, udruženja građana i pokreta, predstavi kao plan za budućnost Srbije koja će biti dobrodošla i rado viđena članica EU.

Srdjan Majstorovic 4

Upitan da li i kriza u BiH, povodom sporova Sarajeva i Banjaluke, predstavlja izazov za vlasti u Beogradu, Majstorović je odgovorio da to za njih jeste izazov, ali na neki način i pojas za spasavanje. 

Kako je obrazložio, gde god da postoji kriza, režim u Srbiji se pojavljuje kao vatrogasac ili kao piroman, u zavisnosti od interesa, ili potpaljuje vatru ili je gasi. 

Nažalost, to što se dešava u BiH ide u prilog sadašnjoj vlasti, jer želi da se legitimiše kao akter koji može doprineti smirivanju situacije, ali je to vrlo naivno očekivati, rekao je Majstorović.

S druge strane, on smatra da krizu u BiH moraju da rešavaju prevashodno njeni  građani i ocenjuje da u ovom trenutku ni Hrvatska, ni Srbija, nemaju bilo kakvog interesa da idu u pravcu normalizacije i stabilizacije BiH. 

Upitan da li vidi spremnost Beograda i Prištine da idu u rpavcu normalizacije, on je uzvratio da sada apsolutno ne vidi spremnost ni jedne, ni druge strane da se ide u pravcu kompromisa.

To je će „osuditi i građane Srbije i građane Kosova na stagnaciju i tavorenje na margini evropskih dešavanja, zajedno sa BiH, potencijalno i Severnom Makedonijom“, ukazao je Majstorović.

On smatra da će Crna Gora, Albanija i Moldavija do kraja ove decenije postati članice EU i naglašava da građani Srbije, Kosova i BiH moraju da se zapitaju da li njihove vlade vode ispravnu politiku, ukoliko ih ostavljaju na margini Evrope. 

Srdjan Majstorovic 5

Srbija „može da izabere da bude Turska, da postane još autoritarnija i ostane van EU“, ali može i da prihvati opšteprihvaćena pravila Unije, pa da primenjuje evropske zakone koji će njene građane u pravima činiti jednakim sa građanima drugih članica,  naglasio je Majstorović.

„Dakle, malo je i do građana, nije samo do vlasti“, istakao je on i objasnio da su i tu „potrebni pobuna i impuls koji dolaze iz društva i da se kaže: ’Pa čekajte, ako Crna Gora i Albanija postanu članice EU, zašto mi ne možemo, šta je prepreka?’“

Majstorović ne misli da aktuelna vlast može da uvede Srbiju u EU, uveren da bi to mogla da izvede samo neka druga garnitura, u nadi da  "period suštinskih promena u ovoj zemlji nije toliko dalek“. 

Verujem da je evropska Srbija moguća i da će članstvo u EU biti znak da smo postali drugačija i bolja zemlja, istakao je on, jer ćemo, u suprotnom, polako nestajati, nepovratno tavoreći na evropskoj margini.

Upitan da li Srbija ima kapacitet i potencijal za promenu, Majstorović je odgovorio da je „taj kapacitet i potencijal šetao do Brisela i vozio bicikl do Strazbura“.

On je ubeđen da Srbija ima kapacitet, čak i da stigne Crnu Goru i Albaniju, samo je potrebna politička volja da se stvari ozbiljno promene u odnosu na situaciju koju imamo danas.  (kraj) def

”Cilj je da se koriste benefiti statusa kandidata, a da se taj status nikada ne pretvori u status članice, jer bi u tom slučaju morale da se dese neke radikalne promene koje bi bile vidljive pre svega građanima, a onda i evropskim akterima”, objasnila je Selaković.

Po njenom mišljenju, jedna od najblažih posledica odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede jeste dalji zastoj po pitanju otvaranja klastera 3 i nekih druga formalnih napredaka u procesu evrointegracija, jer je tom posetom predsednik iziritirao mnoge aktere u EU. 

To što je visoka evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, prilikom posete Beogradu, održala samostalnu konferenciju za medije, Selaković vidi kao poruku vlastima da niko ne može monopolizovati proces evropskih integracija, pa ni sama država.

Bojana Selakovic 

Kako je naglasila u razgovoru s Tamarom Skrozza, u procesu evropskih integracija ne se može govoriti ni o kakvom zaokretu ako se situacija sa stanjem ljudskih prava pogoršava. 

Ona misli da će se unutrašnja situacija u Srbiji još više komplikovati, "da smo ušli u spiralu represije i odgovora na represiju, što sve u konačnici samo dalje produbljuje krizu, a u takvim uslovima nemoguće je da isti akter menja svoje ponašanje i da ne bude fokusiran isključivo na održavanje na vlast”.

Činjenicu da se Crna Gora približava priključenju EU, a da je Albanija upravo otvorila još jedan klaster, Selaković je označila kao poraz za sve nas, iako odgovornost leži na vlastima Srbije.

S  druge strane, Nemanja Todorović Štiplija to posmatra kao poraz vlasti u Srbiji. 

”Kao najveća država i najveća ekonomija u regionu, Srbija bi trebalo da bude predvodnik procesa evropskih integracija, a u trenutku kada politika proširenje ponovo postaje aktuelna, ona je tu loš đak koji ničemu ne doprinosi”, kaže on. 

Nemanja Todorovic Stiplija 

Vučićevu posetu Moskvi on je opisao kao simbolični šamar EU, posle kojeg je nemoguće otvaranje trećeg klastera, s obzirom da države članice insistiraju na usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike, i restriktivnim merama prema Rusiji.

Po njemu, Beograd i Priština proces evropskih integracija ili proces dijaloga uvek instrumentalizuju i predstavljaju kao svoj uspeh, što je Kaja Kalas želela da spreči obraćajući se medijima bez zvaničnika.

Ističući da je Srpska napredna stranka (SNS) dugi niz godina imala stabilnu većinu i uvek stabilne vlade koje su mogle da iznesu reforme, on je predočio da za to nije postojala politička volja. 

”Sve ono što se do sada radilo, bilo je nekako fingiranje reformi, bilo je kozmetičkih promena koje nisu dale rezultate, a ovaj put se konkretni rezultati očekuju od svih država koje žele članstvo”, zaključio je Todorović Štiplija u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Vlast se ponaša ne samo bahato, ne samo arogantno i kompletno protivzakonito prema onima koji su protiv nje, več istovremeno, takođe nezakonito, abolira sve one koji su na njenoj strani, ukazao je Avžner u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Režim Aleksandra Vučića je autoritaran. Autoritarni režimi su bazirani na autoritetu, podsetio je on i ocenio da Vučić više nema autoritet, tako da autoritarno ne može više da vlada. 

Postoji mogućnost odlaska u nešto potpuno suprotno demokratiji, a to su autokratija i represija, upozorio je Avžner, ali je poručio da niko više nije nedodirljiv.

On misli da bi upotreba sile, kao poslednje odbrane vlasti, proizvela nesagledive posledice, jer je narod prešao granicu neodgovaranja na tako nešto. 

Ukoliko nasilje bude prešlo određenu granicu, Avžner nije siguran da će 50, 100 ili 500 hiljada ljudi moći da ga trpe, a nije siguran ni da vlast ima toliko policije da u svakom gradu može da pokrije sve to što potencijalno može da se desi.

Samo se pitam gde ti ljudi, koji su pripadnici Srpske napredne stranke ili tog budućeg pokreta, misle da žive sutra, upitao je Avžner, jer nije samo u pitanju puko održavanje vlasti, već je za mnoge od njih to održavanje života i čuvanje onoga što su potivzakonito stekli.

Prema njegovom viđenju, Vučić već 13 godina vlada podelama u društvu i izradom Potemkinovih sela, radeći to, ne preko svog političkog programa, nego preko televizijskih programa gde prikazuje stvari koje uopšte nisu realne. 

Vučić ovom državom vlada na osnovu podela i na osnovu straha, dodao je Avžner, ali je primetio da je podela u društvu sve manje.

Korupcija je pojela sve to što je Vučić počeo da gradi, jer je to toliko nekvalitetno građeno, toliko je novca ukradeno na izgradnjama puteva, mostova, nadstrešnica i svega ostalog, da je sve veća izansa da dođe do sve bržeg i sve masovnijeg urušavanja svega što je izgradio, smatra Avžner. 

On misli da Vučić neće ostati upamćen kao političar koji je graditelj, već kao kao političar koji je prvo razrušio sve institucije ovog društva, dok se sve to što je fizički izgradio ruši samo od sebe već ruši i „mi smo svedoci toga“.

Povodom zahteva studenata da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, Avžner je, upitan da li Vučić svakom kupovinom vremena sebe dovodi u sve nepovoljniji položaj, uzvratio da se on ponaša kao Pink Panter u crtanom filmu.

Kako je opisao, budući da je izbušeno hiljadu rupa, on pokušava da zapuši svaku od njih pojedinačno, što više nije moguće, jer curi i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Mislim da će svako odlaganje izbora, s jedne strane, ići njemu na štetu, a da je veliko pitanje koliko će ići u korist studentskog i opštenarodnog pokreta, ocenio je Avžner. 

On misli da su studenti pravili neke greške, ali ističe da one nisu bile kardinalne i da su do sada pokazali najveću političku zrelost.

Decentralizacija je, takođe, veoma mudar potez koji su studenti povukli, kako što je i izuzetno bitno što su doprineli internacionalizaciji krize i formiranju opštenarodnog, nadstranačkog i nadideološkog pokreta, naglasio je Avžner.

Kako je poručio, sada bi, kao društvo, svi zajedno morali da se dovedemo pameti i da se ujedinimo najviše što je to moguće.

Ne postoji ideologija, ne postoji partijska pripadnost, već u političkom smislu postoji samo referendumsko izjašnjavanje - da li ste za to da ovaj i ovakav koruptivni, nakaradni režim ostane na vlasti ili niste za to, rekao je Avžner.

S druge strane, on misli da opozicija u ovom trenutku mora da shvati da se nalazimo bukvalno pred stazom na kojoj je užareno kamenje. 

Ako narod počne bosonog da trči preko tog kamenja, posle jednog metra će ispeći noge na toj vatri, a treba da pretrči barem 10 metara, jer se tamo nalazi crevo sa vodom koja bi tu vatru ugasila, ilustrovao je Avžner.

Kada ste u takvoj situaciji, nije bitno da li ćete da navučete jednu crvenu i jednu plavu patiku, bitno je da pretrčite preko užarenog kamenja, a da što manje izgorite noge, objasnio je on i naglasio da nam nisu bitne boje, pošto je ovo pokret kojimora biti iznad ideologija.

Avžner je uveren da nikakvih promena izbornih uslova neće biti i procenjuje da će opet biti primenjivani bugarski vozovi, koriščene druplirane lične karte i sve ono što bi Vučićevom režimu koristilo da ostane na vlasti.

Uprkos tome, ipak predviđa da će kontrola narednih izbora biti drastično drugačija i pod znatno većim nadzorom međunarodnih činilaca.

Upitan da li postoji mogućnost da studenti u svojoj borbi na kraju oostanu sami, on je odgovorio da takva mogućnost apsolutno ne postoji, mada je svestan da se BIA ubacila u njihove redove, baveći se špijunažom studentskih planova, umesto poslovima za koje je nadležna.

Svemu što studenti rade vlast pokušava da parira bledom kopijom i odrazom u iskrivljenom, odvratnom i izopčenom ogledalu, ukazao je Avžner.

Vlast nema ideju i nema nikakav inovativan pristup, predočio je on i obraložio da je suština režima da ostane na vlasti, jer će joj svaki dan doneti mogućnost za dodatnu korupciju i  dodatno lično bogaćenje. 

Upitan o povećanoj pažnji međunarodne zajednice za događaje u Srbiji, Avžner je promačio da „oni to ne rade zato što nas mnogo vole, nego zato što je počelo da in pritiska njihovo javno mnjenje". 

S druge strane, on je procenio da će Vučić u spoljnoj politici, večitim pokušavanjem da igra na četiri stolice, na kraju, kao u cirkusu, morati da balansira samo na jednoj nozi stolice, a da to neće biti Rusija.

Obrazlažući tezu da je vlast toliko metastazirala da je povratka na staro nema, jer je bolest neizlečiva, Avžner je procenio da su njeni pokušaji da produži opstanak već na nivou palijativne nege.

Mi nečemo imati predstavu kakvo je zaista stanje u državi Srbija dok neki novi političari ne budu „ušli i videli šta se tu nalazi, ukazao je on i naglasio kako strepi „da će nas sačekati isto što će nas sačekati u Pionirskom parku, kada ovi ćaci budu izašli odande“

Upitan da li u dogledno vreme vidi političku promenu u Srbiji, Avžner je odgovorio da političku promenu vidi već sada.

Kako je zaključio, vreme je na našoj strani, u narednih par meseci neke stvari će se sigurno iskristalisati, nadam se u našu korist. (kraj) def

”Univerzitet se može sačuvati samo ako sudenti budu zajedno, a raspašće se ako vlast natera profesore da uđu u neki kvazi nastavni proces, koji studenti ne podržavaju”, ukazao je Georiev u razgovoru s Tamarom Skeozza.  

Kako je ocenio, mi smo nestrpljiv narod kratkog daha, ali s ovom vlašću stvari ne mogu da se reše trkom na 100, već na 10 hiljada metara. 

Po njemu, ljudi i dalje podržavaju studente i promena se među njima dogodila, iako nisu spremni da budu na ulici, niti da uđu u generalni štrajk.

”Činjenica da su se ljudi oslobodili straha nije samo otrcana priča, i to će se pokazati na idućim izborima, kada će građani u većoj meri biti voljni da aktivno učestvuju u njihovoj organizaciji i sprovođenju”, uveren je Georgiev.

I Branko Čečen predviđa da će ”ogroman broj građana” učestvovati u izbornom procesu, bez obzira na to hoće li izbori biti u septembru, ili u nekom drugom terminu.

Kako je rekao FoNetu, protesti jesu oslabili, smireni su emotivni uzleti i padovi, ali ”ne možemo da izdržimo više”.

Po njemu, ukoliko izbora ne bude, moguća su dva scenarija: da se zadrži vlast koja je već  pokazala mržnju prema svim neistomišljenicima, ili da frustracije tom vlašću eruptiraju u nešto što smo videli 5. oktobra. 

”Ni jedna ni druga stvar nije održiva i zapravo je katastrofalna, jer ovo društvo troši svoje poslednje rezerve normalnosti, svoje poslednje rezerve očuvanja vrednosti i poslednje rezerve toga zbog čega ovde vredi živeti”, smatra Čečen.

On misli da građani, bez obzira na žrtve koje to podrazumeva,  moraju da se organizuju formalno, neformalno, stranački, nestranački, i da izvrše pritisak koji režim ne može da izdrži. 

Njegovo je viđenje da Vučić trenutno pokušava da izmori građane, ali da to nekako politički kapitalizuje pre nego što ovde postane nepodnošljivo..

”Dve trećine stanovnika Srbije nema nikakvu finansijsku rezervu i, ako sada recimo stupi u štrajk i ne dobije platu, bukvalno za dve nedelje neće imati šta da jede”, ukazuje Čečen, uz opasku da to ne bi smelo da se potcenjuje. 

Oba sagovornika FoNeta ističu važnost delovanja opozicije.

Čečen ocenjuje da su opozicioni političari mnogo žrtvovali u borbi protiv aktuelnog režima i da su studenti o izborima  trebali da pričaju i s njima. 

Istovremeno,  Georgiev navodi da se opozicija bez razloga povukla posle 22. novembra, ali upozorava da danas vlast lomi ruku ženi iz opozicije, hapsi i u zatvoru drži ljude iz opozicije. 

”Studenti bi trebalo da razumeju da ti ljudi apsolutno rade isto vrlo važne stvari da bi se ova zemlja dovela u red”, zaključio je Georgiev. kraj) zvs/ts

Milivojević je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao i da očekuje neku vrstu spoljnih pritisaka iz onih centara moći kojih se Vučić plaši. 

Cvijetin Milivojevic 1

Kako je objasnio, kada bi iz Brisela stigla poruka da vlast mora da raspiše normalne demokratske izbore ako uopšte želi da ostane u igri za eventualno članstvo u Evropskoj uniji EU), onda bi taj zahtev bio veoma dobro razumljiv i prihvatljiv i onima koji nemaju simpatije za Uniju.

Toj vrsti političara, poput Vučića, prija pritisak. Izgleda da mu više prija spoljni pritisak, što mene kao građanina Srbije dovodi u situaciju da me je sramota institucije predsednika Republike, rekao je Milivojević. 

On funkcioniše na spoljne pritiske, a imun je na zahteve građana njegove zemlje, protumačio je Milivojević i ocenio da je na delu „gola improvizacija jednog autokrate“. 

Ukazao je i na zamenu teza da Vučić odlučuje o izborima, podsećajući da se do izbora dolazi ili ostavkom vlade ili kada vlada pošalje obrazložen zahtev predsedniku Republike, na osnovu kojeg on raspisuje izbore. 

Nema tu hoću-neću, nego mora ih raspiše ako dobije takav zahtev. Ukoliko ovakva energija bude očuvana, ona ne može biti ignorisana, niti „nenadležna predmetna institucija“ može da kaže „ ja sad u inat vama neću da raspišem izbore“. Neće njega niko da pita, smatra Milivojević.

Cvijetin Milivojevic 2

Upitan kada bi izbori mogli da budu održani, on je odgovorio da mu 29.jun deluje možda previše optimistički, ali da jesen nije nemoguća. 

Milivojević za studentski zahtev o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora kaže da „nije loš, ali da mora da bude stepenast“, uveren da taj zahtev još nije definitivno uobličen.

Prema njegovom objašnjenju, možda je trebalo u paketu ili možda i pre toga ići sa novim zahtevom koji je mogao biti građanski da se obezbede normalni uslovi da bismo imali normalne izbore.

Upitan da li zahtev studenata vidi kao istorijski šansu ili istorijski rizik, on je uzvratio da se može reći i jedno i drugo, ali je istakao da studenti u blokadi i pobunjeni građani predstavljaju u ovom trenutku predstavljaju najjaču političku energiju u Srbiji.

Nasuprot tome, opozicija se pomalo oseća kao trinaesto prase, pošto su studenti izašli sa pričom o eventualnoj listi koju bi oni podržali, primetio je Milivojević.

On je rekao da je možda prvo moglo da se ide i na formu prelazne vlade, kojoj bi jedini zadatak bio da obezbedi normalne izborne uslove i da to bude univerzitetsko-studentska vlada. 

Možda je to bilo to rešenje koje bi bilo i kompromisno, a vrlo verovatno i efikasno. Ništa manje efikasno nego ovaj zahtev za vanredne parlamentarne izbore, smatra Milivojević.

Cvijetin Milivojevic 3

Prema njegovom mišljenju, „u ovom trenutku, međutim, opozicija treba da pomogne studentskim zahtevima tako što će reći „i mi smo za vanredne parlamentarne izbore, ali hajde da vidimo kako do dođemo do normalnijih izbornih uslova“. 

Milivojević misli da bi se mogli dogovoriti, ukoliko bi rekli „da, mi hoćemo da idemo na izbore, ali na izbore koji će doneti samo privremenu vladu čija će obaveza, na primer, biti da ide na normalne izbore za godinu dana, pošto ovaj koruptivni sistem pokuša da rasturi“.

Kako je precizirao, to bi otprilike bila neka varijanta koja bi zadovoljila opoziciju, koja bi onda možda rekla: „Dobro, mi dajemo podršku toj vašoj listi, ako je reč o privremenoj vladi koja će biti rezultat tih izbora“. 

Upitan o reakcijama vlasti na zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, Milivojević je primetio da se vlast raduje, jer sada može da kaže kako je još od početka protesta govorila da je glavni studentski cilj bio da sruše Vučića.

Kako je obrazlođio, vlast se raduje i zbog toga što izlazak studentske liste na izbore tumači da je ta lista, ne samo politički protivnik vlasti, već i opozicije.

Uprkos tome, Milivojević savetuje Vučiću da mu je jedina šansa da se povuče u svoj ustavni okvir, pobegne iz funkcije svevladara i čoveka koji odlučuje o tome da li je bilo rekonstrukcije nadstrešnice ili nije.

Cvijetin Milivojevic 4

Koji saopštava građanima Srbije i sve nas laže izjavom da nadstrešnica nije rekonstruisana, da bi već prve večeri posle tragedije usmeravao tok istrage i okrivio najpre projektante, a onda inženjere, samo da bi pobegao od onoga što je problem, ilustrovao je Milivojević.

Prema njegovoj oceni, nadstrešnica je simptom i simbol jedne koruptivne piramide i nikakve promene ovde neće biti dok se ne načnu njeni temelji.

Sistemska promena znači da se na slučaju nadstrešnice u Novom Sadu lomi i ruši ovaj tip vladavine koji se zove autokratija sa primesama plutarhije, naglasio je Milivojević.

Kako je precizirao, ovo je definitivno plutarhija, u kojoj imate ljude koji nisu ušli bogati u politiku kao Mask ili Tramp, već pre 13 godina nije imao pas za šta da ih ujede, a sada su ovde najbogatiji i zato svoju sudbinu „fatalistički vezuju za opstanak nesmenjivog Vučića“.

Cvijetin Milivojevic 5

Ukazujući na Vučićevu „sprdnju“ sa Ustavom i zakonima, Milivojević je ocenio da se 25.novembra u Skupštini Srbije dogodio državni udar, kada je Ana Brnabić, preuzimajući prerogative parlamenta, isposlovala usvajanje budžeta.

Upitan da li je Srbija na raskrisnici, on je odgovorio da još nije pala odluka kojim će putem zemlja da krene, ukazujući „da smo mi u ćorsokaku“. 

Pozivajući se na slučaj Vučićevog „ničim izazvanog“ leta na Floridu, Milivojević je konstatovao da naša spoljna politika nema ni strategiju, ni viziju, „ona ne vidi ni do sutra, to je čista improvizacija“. 

Nažalost, evo do juče, pre svega Nemci i Francuzi, promovisali su politiku stabilokratiju. Da li taj termin postoji bilo gde drugde? Kada pročitate knjigu „Spin diktature“, videćete da EU nigde  nije pomagala stabilokratiju, osim u Srbiji, zaključio je Milivojević. (Kraj) def 

”Građanstvo je ostalo ipak nemo i pasivno na ovu studentsku pobunu. Izdaleka su je podržavali, ali su svi na kraju dana odlazili u svoje tople domove i ležali, dok su studenti nastavljali da blokiraju fakultete i da se bore za našu sudbinu”, ukazao je Krstić.

Nikola Krstic 1

Kako je napomenuo, zbog toga je i ljudski da na neki način podlegnu pritisku i zatraže izbore.

S druge strane, Dušan Spasojević misli da su studenti time postavili put izlaska iz krize i da sada polako stvari počinju da dobijaju malo uobičajenije oblike.

Po njemu, predlog da na studentskoj izbornoj listi ne bude ni političara, ni studenata, ima prednosti, ali i mane  - ne može im se prigovoriti da žele fotelje, oko sebe izgrađuju širi društveni front nužan za promene, ali istovremeno u parlament hipotetički ulaze ljudi bez političkog znanja i iskustva.

Dusan Spasojevic 1

”Oni će imati različite probleme funkcionisanja u skupštini, zbog čega je važno da postoji neka vrsta konekcije između njih i opozicije, makar u transferu znanja i iskustva”, rekao je Spasojević i razgovoru s Tamarom Skrozza.

Odlukom da podrži studente i ne izađe na izbore, opozicija bi pristala da sedi na klupi za rezervne igrače do raspisivanja slobodnih i fer izbora.

Kada su u pitanju sami izbori, Nikola Krstić dodaje da je to teren Aleksandra Vučića i njegove "kamarile", ali da je to i dalje moćna mašinerija koju ne bi trebalo potceniti.

Nikola Krstic 2

Kako je objasnio, ”ulazimo u njihovu jazbinu, idemo sada opet protiv jedne stoglave aždaje, koja može da menja svoje oblike svakog trenutka”.

Njegova je prognoza da nijedan ishod izbora ne donosi lagodnu budućnost.

”Ako Vučić pobedi, to će biti stavljanje betona na celu ovu priču, a ukoliko padne s vlasti - tada nam tek stižu velike ekonomske mere, stezanje kaiša i vlast koja će možda biti samo malo tpristojnija i malo naučenija od ove hoštaplerske koju trenutno imamo”, predviđa Krstić. 

Po mišljenju Dušana Spasojevića, najopasniji je scenario u kojemm studentska lista gubi, ili izbori bivaju pokradeni, a da se završi s parlamentom u kome nema opozicije.

Dusan Spasojevic 2

Ukoliko studentska lista pobedi, a Vučić ostaje predsednik do 2027.godine, dobijamo neku vrstu crnogorskog scenarija, gde je predsednik s jedne, a parlamentarna većina s druge strane.

Kako kaže, ključan je izborni dan - kontrola, nadzor izbora i ulaganje prigovora.

”Pretpostavljam da ćemo celu stvar ponovo završiti nekog novog 15. marta koji će imati neke obrise 5. oktobra. Ako bude izborne pobede, ona će morati da se brani na ulici, bez ikakve dileme”, zaključio je Spasojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Na opasku da protesti u Srbiji traju već mesecima, mnogo duže nego što je bilo ko očekivao, i da su prerasli u pobunu, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao da je to tačno, ali i da još nema „finalnog udarca“.

Još nema onog neophodnog koraka koji bi vlast i prvog čoveka te vlasti naterao u defanzivu, gurnuo uza zid i prisilio ga na odstupanje, precizirao je Protić.

Njemu bi bilo vrlo zanimljivo da je moga da vidi kako bi vlast reagovala i kako bi prvi čovek ove zemlje reagovao da se 15.marta otišlo korak dalje, da je neko izašao na binu na Slaviji, zatražio njegovu ostavku i rekao: "Ne razilazimo se dok on ne podnese ostavku“. 

Protić smatra da je dobro što se pobuna proširila širom zemlje, ali nepominje da disperzivnost protesta nije dovoljna i objašnjava da vlastima odgovara da se ovo razvlači,  jer dobija dodatno vreme da smisli na koji način može da se suprotstavi pobuni u Srbiji.

Ne bih isključio represiju kao odgovor vlasti, ukazao je Protić i ponovio da ga brine što se protokom vremena režimu daje šansa da se učvrsti i da se dočeka na noge. 

Ističući da je odlazak studenata u Evropu spektakularan i da će među Evropljanima svakako izazvati poštovanje i pažnju, on je, međutim, postavio pitanje kakvi su politički efekti toga. 

Demokratija nije svetska ideja. Demokratija je ideja, princip koji vlada u jednoj zemlji. To ne znači da će jedna demokratska zemlja po svaku cenu podržavati neku drugu demokratsku zemlju, objasnio je Protić.

Kako je podsetio, vrlo često se događalo da demokratske, i to istinski demokratske zemlje, mnogo bolje sarađuju sa autokratskim režimima, nego što se sporazumevaju međusobno. 

On strahuje da se među Evropljanima, bar u određenim krugovima, gubi poverenje u Srbiju da je spremna, raspoložena i sposobna da se uključi svim svojim bićem u ono što oličava Evropska unija i da zbog toga prema Srbiji imaju ciničan i dvoličan stav.

Upitan šta bi trebalo da se dogodi da bi ta i takva Evropska unija poverovala mladosti Srbije koja se digla na noge, on je odgovorio da je neophodno politički artikulisati njihov protest tako da bar u najosetljivijim pitanjima koja interesuju Evropu njihovi stavovi budu jasni i glasni. 

Nije u krajnjoj liniji zadatak studenata da postanu politički činilac, to bi trebalo da rade drugi, ali u te druge studenti nemaju poverenja, verovatno s pravom, i onda imamo jedan vakuum, predočio je Protić.

Prema njegovom mišljenju, imamo ogroman pokret naroda i studenata u Srbiji, ali bez političkog argumenta i bez političkog programa koji proizlazi iz tog protesta.

„Ako mi sutra pobedimo i smenimo ovu vlast, mi ćemo u Srbiji uraditi to, to, to i to. Toga  nema, to ne postoji. Ne postoji ni kod opozicionih političkih stranaka, ne postoji ni kod ProGlasa, ne postoji, osim fraziranja“, smatra Protić.

Kako je naglasio, i građanima Srbije, pa onda i Evropi u drugom koraku, nedostaje takva jasna poruka koja bi mogla da pomogne da se sve ovo što se zahuktalo pretvori u pravi politički zamah.

Lepo je reći „vladavina prava“, ali to je nedovoljno konkretno, to nije politika, to je spisak želja, opisao je Protić. 

Upitan o sukobu vlasti sa akademskom zajednicom, pre svega sa Univerzitetom u Beogradu i rektorom Vladanom Đokićem, koji je proglašen za državnog neprijatelja broj jedan, on je uzvratio ocenom da je rektor u takvu situaciju „uteran“ pre svega studentskom pobunom, a onda i reakcijom režima. 

I tu ne mogu da kažem da sam veliki optimista. Ni profesori Beogradskog univerziteta, pa ni drugih univerziteta u Srbiji, ni rektori, ni dekani nisu revolucionari i ne nose tu borbenu oštrinu koja je neophodna da bi se ovom režimu suprotstavili, precizirao je Protić.

Prema njegovim rečima, rektor je u prvom trenutku reagovao kako treba i sebe isturio kao glavnu metu koju je režim napadao, ali cela ova situacija je otišla tako daleko da nema kompomisa i nerešenog rezulutata, već da jedna strana mora da izađe kao pobednik, a druga da kao poražena. 

Ako vlast bude pobednik, na ovu drugu će se svaliti ogromna osveta, dok će se u suprotnom ishodu na vlast izliti masovno narodno neraspoloženje, predvideo je Protić, koji misli da režim nikada neće napraviti ustupke.

Upitan o blokadi RTS, on je odgovorio da je to paradigma sveobuhvatne pobune u Srbiji, ali je napomenuo da može da potpiše da promene unutar Javnog servisa neće biti dok vlast drži sve poluge u svojim rukama.

Protić očekuje da će vlast u ponedeljak poništiti prethodni konkurs za izbor članova Saveta REM i pokrenuti postupak za izbor novih članova, a onda tražiti da ste studenti povuku, tvdeći da je time ispunila njihov zahtev.

To će im omogućiti da se u stvari ništa ne promeni i da izaberu REM u kojem će njihovi ljudi imati većinu i opet ćemo biti tamo gde smo i bili, upozorio je Protić. 

Upitan o nedavnom razgovoru patrijarha Porifirija i vladike Irineja sa Vladimirom Putinom u Moskvi, kada su predsedniku Rusije rekli da je u Srbiji na delu „obojena revolucija“ i da Srbija pripada „ruskom svetu“, on je odgovorio da je „to, nažalost, od ovakvog vrha SPC i očekivano“.

Ta njihova sklonost da jednom ateisti i KGB-ovcu ljube skute, oduševljeni njegovom moći, „govori o tome da su ti ljudi su toliko daleko od hrišćanske vere da čovek posumnja da li oni uopšte u Boga veruju“, smatra Protić. 

Upitan da li će predsednik Srbije ići 9.maja u Moskvu na proslavu 80.godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, Protić je ocenio da on tamo i pripada, a ne među evropskim državnicima. 

Kako je konstatovao, „on sebe vidi među tim diktatorima, autokratama, siledžijama na Istoku, tome se on divi, to bi on voleo da bude“.

„On bi voleo da bude moćan kao što je Putin i da radi isto što radi i Putin.  I trudi se svim svojim mogućnostima i sredstvima koja ima na raspolaganju da to kopira. On voli da bude tamo“, obrazložio je Protić.

To je stvar mentaliteta, protumačio je on i dodao da „ima i mnogo drugih ljudi u ovoj zemlji koji bi, skriveno ili otvoreno, voleli da se nađu na toj bini“, što je pitanje sistema vrednosti.

Na primedbu da Vučićeva moć, uticaj i sveopšta kontrola danas ipak nisu onakvi kakvi su bili pre tragedije 1.novembra u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Protić je potvrdio da je to tačno i objasnio da zato i ide u Moskvu da traži podršku.

Da traži utehu, i da plače na ramenu za pomoć, precizirao je Protić i naglasio da je priča o "obojenoj revoluciji iz ruskog rečnika“. 

Prema njegovom viđenju, jasno je da se Vučić na tu stranu preporučuje zato što se nada da će od te strane dobiti podršku, pomoć i ohrabrenje da „ovde primeni represivne mere dovoljne da se skrši otpor studenata i pobunjenog naroda“.

Upitan koji put vodi do promene u Srbiji, Protić je odgovorio da prvi korak mora da bude prisiljavanje vlasti i njenog prvog čoveka na odstupanje i to nenasilnim pritiskom mnoštva ljudi na ulici. 

Drugi i možda važniji i teži korak je sveukupan društveni, narodni dogovor, pošten, iskren i otvoren dogovor o tome u kakvoj zemlji svi zajedno hoćemo da živimo. Ako oko toga možemo da se dogovorimo, onda neke nade za ovu zemlju ima, istakao je Protić. 

Kako je rekao, umesto svih zahteva, potrebno je ispostaviti samo jedan - da predsednik Srbije podnese ostavku, „zato što je on direktno odgovoran za sve nesreće koje su Srbiju zadesile i pre nadstrešnice i za nadstrešnicu i za ono posle nadstrešnice i svi to vrlo dobro znamo, a zna i on“.

Ako bi on bio prisiljen da podnese ostavku, posle bismo mogli da razgovaramo o prelaznoj vladi i svim drugim modalitetima realizacije suštinske promene u Srbiji, objasnio je Protić. 

Upitan da li promenu u Srbiji očekuje u predividvoj budućnosti, on je odgovorio da bi voleo da dočeka da Srbija bude istinski demokratska.

Za njega je to ideal, da građani odlučuju o tome ko će, pod kojim uslovima, sa kojim ograničenjima i na koji rok da bude na vlasti i da za ono što radi odgovara pred građanima i institucijama ove zemlje. 

„Bio bih najsrećniji, ukoliko bi se to za mog života ostvarilo. Zaslužili smo“, istakao je Protić.

On je saglasan da je proces promena već počeo, siguran da su „demokratski potencijal i čežnja za demokratijom, u ovoj zemlji i narodu neuništivi“, bez obzira na sve okolnosti, na spoljašnje uslove i generaciju.

To je ono što me hrabri, to je ono što me raduje i što me čini ponosnim, istakao je Protić i ocenio da u „ovo moderno doba nema naroda u Evropi koji je toliko puta ustajao protiv svojih“. 

„Lako je ustati protiv tuđeg, ali ustati protiv svoga i to tako ogromnom energijom i bez zaostatka, u želji da se ova zemlja iz temelja promeni, to je ono što ovaj narod krasi i što je njegova najlepša osobina“, zaključio je Protić. (kraj) def 

Komentar srpske delegacije kako Srbija želi da bude deo ”ruskog sveta”, Đukić ocenjuje kao nešto neprimereno i neviđeno na zvaničnim sastancima na tako visokom nivou. 

”Time je poslata jasna poruka gde je Srbija, kuda je Srbija i pod čijim je pokroviteljstvom Srbija”, ukazao je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Đukić podseća da evropski put Srbije mnogo košta i da se u Srbiju sa te strane godišnje ulije više stotina miliona evra i upozorava da se,  zbog odnosa s Rusijom, sve to dovodi u pitanje.

Po njemu, razgovorom u Kremlju totalno je kompromitovan odnos Srbije sa Evropskom unijom.

Može se reći da dalje evrointegracije Srbije nemaju smisla, ukazao je Đukić i ocenio da su za restart potrebni potpuno nova politika i potpuno nova vlada. 

”Mi ćemo i dalje ostati u krizi i zaglavljeni između Istoka i Zapada. Kada duva vetar sa Zapada, mi ćemo se navijati na Istok, koliko više možemo da uđemo u ruski svet, a kada duva vetar sa Istoka, mi ćemo se navijati na Zapad”, predviđa Đukić.

Istovremeno, on naglašava i da Srbija nikada nije bila pod ruskom vlašću i da nikada nije podnosila rusku čizmu.

”Nikada nismo bili ni pod Staljinovom vlašću, što je bilo još opasnije, a verujem da nećemo biti ni deo ruskog sveta”, naglasio je Đukić.

S druge strane, Sonja Biserko ocenjuje da je višegodišnji projekat o srpskom svetu došao u duboku krizu, da je u toku njegov kolaps i da može da se održi samo uz pomoć Rusije. 

Prema njenom mišljenju, ”napomena o ruskom svetu je zapravo nešto čemu je politika predsednika Vučića težila svih ovih 12 godina”.

“To se očituje kroz razne zakone, povelje, strategije koje se odnose na sve Srbe koji žive u regionu, sa ciljem da spreče njihovo integrisanje u zemlje u kojima žive - Bosnu, Crnu Goru i na Kosovu”, smatra Biserko.

Po njoj, teza o ruskom svetu je poražavajuća za Srbiju i njeno stalno pozivanje na integritet i na netralnost, jer zapravo pokazuje da je Srbija u ruskom dvorištu.

”U ovom momentu, Moskva očituje tu svoju prisutnost ovde, pogotovo preko Srpske pravoslavne crkve koja ima veliki uticaj na društvo u Srbiji i na mlade ljude u krajnjoj liniji”, tvrdi Biserko.

Ona misli da se patrijarh Porfirije već pokazao kao čovek bez integriteta i kao ”ovisnik. od predsednika Vučića”.

Kako je podsetila, Crkva finansijski profitira još od doba Vojislava Koštunice i nikada nije bila bogatija nego danas, kada je više politička organizacija, nego duhovna. 

Ona još ističe da je posle 2000. ovde postavljen evropski poredak koji nije sproveden i koji trpi veliki otpor u pogledu uspostavljanja pravne države, poštovanja ljudskih prava, pluralnosti i evropskih vrednosti. 

Po njoj, ovde se ukrštaju svi veliki akteri i Srbija to i dalje koristi bez “očitovanja svojih vlastitih interesa”. 

”Rusija svakako ne može biti ta opcija, s obzirom na sve ono što Evropska unija pruža Srbiji i što je održava u zivotu”, zaključila je Biserko. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, Vučić ne razume studente, jer su njihovi zahtevi potpuno suprotni njegovim vizijama politike i uređenja države. 

Mi smo danas zaista suočeni sa dve Srbije, ocenio je Jakšić i konstatovao da je miting vlasti, po svim mogućim šablonima, predstavljao novu polarizaciju.

Kako je precizirao, počev od nastupa Baje Malog Kninžde, koji je bio bruka Beograda, do ozbiljnih političkih dimenzija to skupa.

Svako je na tom mitingu imao svoju osmišljenu ulogu, rekao je Jakšić, koji smatra da ima kreativnih ljudi angažovanih u Vučićevom štabu koji bi mogli da smisle nešto novo, a ne samo da kopiraju ono što rade studenti. 

Njemu se čini da Vučić pokušava da ponovi taktiku koja se jednom pokazala uspešnom i podseća na to kako je svojevremeno od demokratske opozicije ukrao ideju EU i ostavio je bez ključne politike.  

Tako sada na istoj matrici, ali sa različitim ciljevima, pokušava da ukrade sve od studenata, ne bi li to pretvorio u sopstvenu prednost, ali mislim da “ovoga puta ta lopovska taktika neće proći”. 

Upitan o zahtevima koje je Vučić saopštio na mitingu, Jakšić je odgovorio da je najvažniji peti zahtev, koji vidi kao direktnu najavu represije, formulisanu rečenicom da je vreme da se pokaže šta je država. 

On je, međutim, optimističan, jer misli da je Vučić uspeo da podeli i organe sile i da bi veliki broj pripadnika i policije i vojske odbio naredbu da se izvedu tenkovi ili da se batinaju ljudi na ulicama, koriste vodeni topovi i gumeni meci.

Uprkos tome što “vrh vojske i policije čine Vučićevi poslušnici”, Jakšić je napominje da bi oslanjanje na silu i hapšenja samo ubrzalo pad vlasti, ali priznaje da je pitanje od million dolara da li je “jedan čovek spreman na sve ili nije”.

Prema njegovom viđenju, Vučić je u proteklih pet meseci napravio toliko grešaka koliko nije u svim RANIJIM godinama. 
Te greške su israz nervoze, rekao je Jakšić i ukazao da je, u takvim okolnostima, Vučić nepredvidljiv.

On naglašava da je besprizorna, bezobrazna i jezuitski cinična svaka Vučićeva izjava o studentima kao teroristima, mulju i talogu.

Poređenjem marševa studenata sa Musolinijevim maršem na Rim, predsednik regrutuje desetine i stotine svojih protivnika, rekao je Jakšić, koji misli da Vučić više ne zna šta radi. 

Onu racionalnost koju je imao, hladnu i pragmatičnu, počinje da gubi, “u značajnoj meri sam doprinosi svom padu, koji je, čini mi se, posle ovih pet meseci, ako bih podvukao crtu, neizbežan”, uveren je Jakšić.

Prema njegovom viđenju, “mi već nismo u pređašnjem stanju, jer ova Srbija više nije ona Srbija koja je bila do prošlog novembra, ova Srbija se kvalitativno dubinski promenila i pokrenut je zamah koji je decenijama bio zakočen". 

“Sve je bilo prepušteno naprednjacima i njihovom šefu, odnosno predsedniku Republike, koga, uzgred budi rečeno, moram da kažem, ja ne smatram da je on moj predsednik, zato što, između ostalog, ne poštuje ustavnu obavezu da bude predsednik svih građana", naglasio je Jakšić.

Vučić se ponaša kao “pastir naprednjačkog stada i to pokazuje, čak ponosno to pokazuje”, rekao je Jakšić i istakao da su, nasuprot tome, studenti uneli kvalitativne promene svojom iskrenošću, dobrotom, osećanjem zajedništva i solidarnosti. 

Ocenjujući da vlast neće ispuniti studentske zahteve, jer neće samu sebu da ruši, niti prihvatiti prelaznu vladu, jer neće fer i slobodne izbore, on je predvideo da predstoji obaranje ruku i rat iznurivanja oko izbornih uslova, kao ključnog pitanja.

Oni su svesni, pogotovo sada, kada se namnožilo ovoliko nezadovoljstvo, da izbore pod fer i slobodnim uslovima ne mogu da dobiju, smatra Jakšić. 

S druge strane, raznorodna opozicija, ako ima mudrosti, spremnosti, dobre volje i dovoljno hrabrosti da se pobede lične sujete, trebalo bi sada da odgovori kontramerom i da se ujedini, naspram Pokreta za narod i državu, koji Jakšić vidi kao surogat SNS.

Prema njegovom mišljenju, sada je poslednji trenutak da opozicija opravda svoje postojanje angažovanjem na takav način. 

Jakšić lično priželjkuje da se studenti i korpus mladih ljudi organizuju na neki politički način, uveren da bi apsolutno imali veliku podršku. 

Kako je istakao, takva politička formacija bi imala ogromnu gravitacionu silu, bila bi kao Sunce koje bi privlačilo razne opozicione planete i satelite i tako formiralo jedinstven front, koji bi, u ovom trenutku, bio ubedljivo veći nego što je Pokret za narod i državu.

Upitan o odlasku studenata biciklima u Strazbur, Jakšić je odgovorio da taj njihov poduhvat faktički sada prvi put u Evropu unosi ono što se događa u Srbiji. 

Sada neće biti veće evropske televizije koja neće zabeležiti njihov dolazak u Strazbur, predvideo je on i podsetio da su evropski mediji, pre dva mseca, poprilično upadljivo ignorisali šta se događa sa studentima u Srbiji. 

To se sada menja i pretvara u paralelni tok uticaja, jer će u Evropi početi da raste pritisak kada sazna šta studenti hoće, a onda će Ursula fon der Lajen “morati da razmisli kakve su posledice što gradonačelnik Ulma viče ‘Pumpaj, pumpaj’”, jer je to njena izborna baza, predočio je Jakšić.

Takav proces bi, kako je procenio, mogao značajno da utiče na Evropljane, kojima jesu interes litijum ili Rafali, ali im je veći interes da ostanu na vlasti.

Prema tome, objasnio je Jakšić, zašto bi oni svoju sopstvenu vlast žrtvovali zbog Aleksandra Vučića, a to je onda dvostruki pritisak, iznutra i spolja. 

“Ja veliki entuzijasta i, koliko god patetično zvučalo, hvala studentima, veliko hvala”, zaključio je Jakšić. (kraj) def

”To je poguban narativ koji produbljuje podele u društvu i uvodi kategorije građana prvog i drugog reda, što je jedna od ključnih odlika nedemokratskog režima”, ukazao je Dimitrijević.

Ističući da ne možemo ništa da očekujemo od nove vlade, on je rekao da su Vlada i Skupština postali administrativni organi koji stavljaju pečat na već donete odluke.

”Mislim da bilo kakva vrsta zaista prave promene mora da dođe od građana, a da sve druge okolnosti mogu ili ne moraju da idu na ruku promenama, koje, apsolutno verujem, treba da dođu iz Srbije”, naglasio je Dimitrijević.

Kako je predočio u razgovoru s Tamarom Skrozza, mi iz ovog stanja moramo da izađemo, i to kroz neki ustrojeni sistem.

”Verujem da građani imaju dovoljno snage da prođu kroz proces sazrevanja našeg društva”,  rekao je Dimitrijević, uz opasku da ovo danas nije kraj, a da će kraj biti dobar za sve građane koji žele da žive u normalnoj demokratskoj zemlji.

Istovremeno, Dragan Popović ocenjuje da je ispunjenje studentskih zahteva jedini način razrešenja i da svaka alternativa vodi u mnogo gore stanje.

”Postoje periodi u istoriji kada jako dugo traje taj period entropije, postepenog raspada vezivnog tkiva jednog društva”,  podseća on i napominje da bi bilo dobro da se kriza završi što  pre.

I Popović smatra da danas mnogo manje zavisi od međunarodne zajednice nego od nas u Srbiji 

Prema njegovom mišljenju, ”ne može Makron da spasi Vučića ako pritisak javnosti u Srbiji bude dovoljno jak, jer taj pritisak utiče kako na naše domaće aktere, tako i na one međunarodne”.

Popović ističe da nije loše što su studenti počeli da pričaju o političkom izlazu uz krize, a ni to što o  nekim temama imaju suprotstavljene stavove. 

”Mi ne mislimo svi isto, nikada nećemo misliti svi isto, pa ni studenti ne misle svi isto", objasnio je on i precizirao da njih ima na desetine hiljada i da bi bilo opasno da misle svi isto.

Popović je uveren da bi ispunjenje studentskih zahteva vodilo demontaži piramidalne strukture lične vlasti Aleksandra Vučića, što doprinosi njegovoj uplašenosti. 

”Zato ide na te radikalne korake, na iracionalne postupke, na silu, na represiju, a zbog njegove iracionalnosti niko od nas ne može da predvidi šta je sledeće što će da se desi”, zaključio je Popović u razgovoru za FoNet. (Kraj) zvs/ts

Režim je na svim pitanjima izgubio poverenje, ocenio je on i razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ukazao da je sistem lične vlasti potpuno antiustavan i protivzakonit. 

Upitan o novoj vladi, on je ukazao da će imati vrlo sporan legitimitet i objasnio da se njenim formiranjem i personalnim promenama iz orbite Srpske napredne stranke i njenih saveznika kriza neće rešiti.

Režim nema dobar odgovor na krizu, ocenio je Božović, koji smatra da vlast ima dve mogućnosti, jedna je represija, a druga da se suoči sa realnošću i uvaži zahtev velikog dela pobunjenog društva i formira prelazna vlada narodnog poverenja.

Kako je precizirao, ključni zadaci takve vlade, kakvu predlaže i ProGlas, bili bi prihvatanje studentskih zahteva i priprema za slobodne i fer izbore u roku između šest i devet meseci.

Smatramo da je prelazna vlada najbolje rešenje, da je ona u interesu svih, zato što niko ne bi izgubio sve, a smirile bi se napetosti u društvu, obrazložio je Božović.

S druge strane, kako ne napomenuo, niko u ovoj zemlji ne veruje u ideju izbora pod sadašnjim uslovima i to jeste jedan ozbiljan problem za sadašnju vlast. 

Zaricanja da se nešto neće dogoditi pokazuju koliko Aleksandar Vučić državu ne doživljava kao nešto što se tiče svih, već samo njega, duboko uveren da vlast ima smisla samo ako je lična, nekontrolisana, nesmenjiva, neodgovorna i vremenski neoročena, smatra Božović.

Prema njegovom mišljenju, režim je sudbinu naroda i države vezao za sudbinu svoje vlasti i „njih sudbina naroda i države ne interesuje, ako oni nisu na vlasti“. 

To znači da je vlast potpuno društveno neodgovorna, želi da upravlja društvom, ali ignoriše njegove zahteve i neće da preuzme nikakvu odgovornost, rekao je Božović.

Kako je predočio, kriza se ne može prevazići ako uzroci krize, ako generator krize, a to je sadašnji režim, ostane nepromenjen, niti se kriza može prevazići ako režim posegne za većom represijom.

Režim se ne snalazi sa decentralizovanim i depersonalizovanim pobunama, rekao je Božović i naglasio da ponašanje vlasti nije u društvenom interesu, pa ni interesu nje same.

Interes društva se dramatično razilazi sa interesima vlasti, objasnio je on i precizirao da režim nije naučio na ovako ozbiljne izazove. 

Suočen sa velikom krizom, reaguje nervozno i panično, protumačio je Božović i kao najvažniji razlog zašto je 15.marta na protestu u Beogradu „upotrebljeno to neidentifikovano sonično oružje, koje je u narodu poznato kao zvučni top“, označio nameru vlasti da obnovi strah.

Međutim, režim tu greši, zato što je ovo suviše velika pobuna da bi mogla na takav način da se spreči. Ta vrsta nezadovoljstva može se rešiti samo ako se otkloni izvor nezadovoljstva, precizirao je Božović.

Prema njegovoj oceni, izvor nezadovoljstva je sadašnja vlast, koja deluje potpuno prevaziđeno i koja se održava samo tako što u ovom trenutku kontroliše određene elemente represivnog aparata i „neke neidentifikovane ili poznate elemente falangi“, kao poslednji živi štit režima.

To zapravo pokazuje da režim ispipava koliko može da primeni silu, objašnjava Božović, uveren da Srbija ne bi prihvatila represiju kao faktičko stanje.

On smatra da su u ovakvim situacijama najcelishodniji mirni, masovni, uporni i odlučni protesti pobunjenog društva pred kojim se repersija režimu vraća kao bumerang.

U ovom trenutku, koji je jedan od vrhunaca veoma dramatične političke i društvene krize, najvažnije je iz nje pronaći miran izlaz, istakao je Božović. 

On je ocenio da su studenti postali najvažnija društvena snaga i ozbiljan  društveni faktor, koji je izašao na scenu i ne misli i ne treba sa nje da siđe.

Naglasio je i veliku važnost angažovanj  drugih društvenih grupa, pre svega univerziteta, prosvete i sindikata, koji su pokazali da je solidarnost moguća.

Uprkos velikom antagonizmu i podelama, za koje odgovornost snosi vlast, Božović misli da se ovakve krize mogu prevazići samo ako društvo obnovi unutrašnje poverenje u sopstvene snage. 

Upitan o izazovima koji stoje pred opozicijom, on je uzvratio da je to veliko pitanje, ali je napomenuo da stanje u kojem se nalazi nije došlo spontano i nije izraz ni ljudi koji se bave opozicionom politikom, ni njihove unutrašnje organizacije, ni njihove volje.

Prema njegovom viđenju, najveći deo sadašnjeg stanja opozicije je izraz dalekosežnog poduhvata vlasti da razori političke stranke, politički život i kompromituje ideje politike i politike kao profesije.

Imajući, međutim, u vidu da su se različiti segmenti društva politizovali više nego ikada pre, uprkos težnjama režima da diskriminiše i difamira svako političko delovanje, makar i građansko, Božović smatra neophodnim da se „politizuje i sama politička opozicija“.

To bi podrazumevalo da opozicija bude ujedinjena i da oko ključnih stvari nema podela. Da bismo mi sutra mogli da se razlikujemo, danas moramo da sprečavamo sve podele među sobom, poručio je Božović. 

To znači da društvo mora da se pronađe neku vrstu zajedničke tačke oslonca, što važi i za političke stranke, dodao je on i istakao da „nema velikih promena, ako se svako od nas ne promeni“.

Božović odlazak studenata biciklima u Strazbur vidi i kao vid njihovog protesta protiv evropske stabilokratije i konstatuje da u ovom trenutku treba mnogo više očekivati od evropskog javnog mnjenja, nego od evropske političke klase. 

Kako je istakao, evropsko javno mnjenje je bolje od evropske političke klase i evropske vrednosti su važnije od evropskih interesa. 

Ti evropski interesi ne moraju uvek da se poklapaju sa interesima ovog društva, ali su evropske vrednosti, kao što su sloboda, demokratija, institucije, smenjivost vlasti i parlamentarni život, i naše vrednosti i nesumnjivo u našem interesu, naglasio je Božović.

On misli da će put studenata u Strazbur sasvim sigurno prikazati bolje lice Srbije od onog koje smo proteklih godina najčešće prikazivali na velikoj međunarodnoj sceni. 

Uprkos tome što populizam cveta u različitim delovima sveta, može da nas raduje činjenica da je Srbija tačka u kojoj u ovom trenutku postoji jedini antipopulistički i antiautoritarni pokret, što pokazuje snažnu potrebu ovog društva da se drugačije uredi, istakao je Božović.

Promene ćemo morati da izvedemo sami, to je uvek najbolje i najsigurnije, ocenio je on i konstatovao da su u „ovoj zemlji svi ostvarili svoje interese, osim građana Srbije“. 

Božović je ubeđen da su promene neophodne i misli da su one, ne samo nužne,  već su i moguće, a da je režim potrošen.

Upitan da li će promena uslediti u predvidivoj budućnosti, on je odgovorio da će brzina promene zavisiti od masovnosti pritiska, broja demonstranata i njihove upornosti da se bore za demokratiju, vrednosti i solidarnost, za društvo u kojem niko neće biti isključen, ni progonjen. (kraj) def

Kako je protumačio, ni SNS, ni Vučić, ni njihov sistem, zasnovan na korupciji, partokratiji i krađi izbora, više nemaju legitimitet.

”Njihov režim se raspao, a mi moramo nastaviti borbu da ga srušimo”, objasnio je Mitrović u razgovoru s Tamarom Skrozza i konstatovao da vlast svakodnevno pojačava pritiske, kako bi se od te borbe odustalo.

Njegov je stav da građani ipak neće odustati, pre svega zbog stradalih u novosadskoj tragediji i zbog dosadašnjeg toka procesa, u kojem su uhapšeni inženjeri, a nadležni ministri pušteni na slobodu.  

Mitrović navodi da je opozicija pokrenula proteste, da bi kasnije, na zahtev građana, studentima prepustila vođstvo. 

”Kada je sve to postao opštenarodni bunt protiv vlasti, nepravde i korupcije, i mi smo se pomalo vraćali u tu priču i danas smo tu”, precizirao je on, u nadi da će DS revidirati svoj stav i priključiti se predlogu većeg dela parlamentarne opozicije o formiranjuprelazne vlade, koju bi činili eksperti.

„Izlazak iz ove krize može biti samo rezultat konsenzusa relevantnih društvenih aktera, dakle opozicionih stranaka, akademije, studenata i tako dalje”, uveren je Mitrović.

S druge strane, iako saglasan s neophodnošću formiranja vlade prelaznog tipa, Milivojević naglašava da DS ne može da podrži predlog koji podrazumeva da u vladi budu i predstavnici SNS.

Demokrate će, kako poručuje, podržati vladu koju predlože studenti.

”Demokratska stranka je spremna da se odrekne svojih bilo kakvih političkih mesta u vladi koju bi predložili studentski plenumi, ali tu ne sme da bude mesta za SNS”,  napomenuo je on, objašnjavajući da se odricanjem od mandata pobija Vučićeva teza da opozicija hoće vlast bez izbora. 

Osim toga, time se pokazuje i da aktuelni privid parlamentarizma i falsifikat parlamentarnog života nemaju nikakvo uporište u realnosti, ocenio je Milivojević.

Kako je ukazao, opozicija ima zadatak da artikuliše narodno nezadovoljstvo, kako gnev ne bi eskalirao u bunt bez ikakve kontrole. 

”Ovog trenutka nije važno da li će opozicija biti ta koja će smečovati, dati gol koji će oboriti Aleksandra Vučića, ili će to biti neki student ili pojedinac”, navodi on i podvlači da ovo nije pitanje borbe za vlast, pa ni za slobodu, već za opstanak Srbije.

Milivojević ocenjuje da je Vučić razorio svaki segment naše zajednice i društva, zbog čega aktuelna situacija prevazišla okvire opozicione borbe i postala epska borba dobra protiv zla.

”Pobediće dobro, i to bez krvi, jer to je jedino normalno. Biće to urađeno na način koji Srbija želi i očekuje”, zaključio je Milivojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u serijalu Kvaka 23, odvajanje Srbije od onoga što bi trebalo da se uradi da bi Srbija postala članica EU najvećim delom se dogodilo upravo za vreme prethodnog mandata Ursule von der Lajen. 

Ona i Evropska komisija su tada bili nemi posmatrači svega toga što se dešavalo u Srbiji, ali danas te prisnosti više nema, niti zajedničkih konferencija za novinare, rekao je Međak u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Nedavni razgovor sa Vučićem u Briselu protekao je bez državnih počasti, primetio je on i podsetio da je, umesto zvaničnog saopštenja , usledio tvit u kojem se traže borba protiv korupcije, reforma izbornog zakonodavstva i sloboda medija, što su upravo stvari zbog kojih su u Srbiji ljudi na ulici.

To meni ne kaže da je Ursula fon der Lajen promenila mišljenje, ona i dalje štiti Vučića, ali je cena podrške njemu porasla i ona nema želju da plaća visoku cenu za tu podršku, precizirao je Međak. 

Ukazujući da je stalno odlaganje suština „politike“ vlasti u procesu pristupanja EU, on se zapitao kako neko uopšte više može da veruje obećanjima koja Beograd daje Briselu i konstatovao da neke članice više nisu spremne da Vučiću omoguće pi-ar kako ga Unija podržava.

„Ono što sam nezvanično čuo jeste da je u Savetu EU jedna država već postavila pitanje mogućnosti suspenzije fondova Srbiji. To su stvari o kojima se trenutno razgovara“, tvrdi Međak.

Prema njegovom mišljenju, Vučić nije išao u Brisel da razgovara o ulasku Srbije u EU, „to više nije tema, u ovom trenutku o tome niko ne razgovara“, čak ni o klasteru 3, koji do juna „apsolutno niko neće da pipne“.

Upitan zašto se EU jasnije ne određuje prema protestima u Srbiji, Međak je odgovorio da oni  imaju svoje računice, bilo da je reč o tome da imaju preča posla i veće probleme, bilo da se izgovaraju kako ne znaju ko je alternativa.

Taj izgovor ne prihvatam, jer to, pre svega, nije tačno, poručio je on i objasnio da je za alaternativnu potrebno imati demokratske procese, primenu zakonodavstva i fer izbore.

Pošto nemamo fer izbore, onda ne možeš da pitaš za alternativu, to je kao kada bi pitao koja je alternativa Lukašenku, obrazložio je Međak.

Kako je naglasio, alternativa može da se pokaže tek na fer i poštenim izborima, mada je i u nefer okolnostima ujedinjena opozicija na izborima 2023. dobila skoro milion glasova.

Upitan o nestabilnosti Srbije, pa i potencijalnom riziku za okruženje, Međak je uzvratio da postoje dve opcije, od kojih je prva da se nešto loše dogodi, što zaista ne bi voleo, pa da podrška režimu koji bi pucao na svoj narod ne bude oportuna.

Druga je da se Briselu jasno predoči da Vučić više ne može da isporuči dilove koje su imali sa njim, ako nisu bili u skladu sa zakonom ili su bili zakulisni, precizirao je on, misleći na litijum, za početak. 

Znači, ako vam je on nešto obećao, on to ne može da vam isporuči, jer ne može više ništa da organizuje, osim pukin nasiljem,  naglasio je Međak.

Prema njegovoj oceni, Vučić nikada i nije bio faktor stabilnosti, što je bila samo fantazija u glavama mnogih u Briselu.

U takvim okolnostima, Brisel će morati da izabere, jer Srbija sa ovm vlašću ne može da uđe u EU, naglasio je Međak, ističući da su na ulicama širom zemlje ljudi koji traže izvorne evropske principe, a Unija im ne daje podršku.

On veruje da kritika i pritisak deluju i poentu vidi u pojačavanju pritiska sa svih strana i na Evropsku komisiju i na Evropsku narodnu partiju sve dok ne shvate da ne treba da zalažu svoj kredibilitet za nekoga ko ne može da isporuči ono što je obećao.

Međak misli da pritisak i ovde mora raste prema vlasti sve „dok ta jedna stvar ne pukne, jer vlast više ne kontroliše ništa“. 

On, međutim, upozorava da je vlast spremna da pojača represiju, pošto je prag pređen, i predviđe da će ići u dalju eskalaciju i posegnuti za nasiljem.

Zato na drugoj strani mora da se napravi jasna artikulacija šta da se radi, rekao je Međak i podsetio da i su 32 evroparlamentarca u pismu Ursuli fon der Lajen podržali predlog prelazne vlade u Srbiji, koja bi obezbedila fer izbore. 

Kako je rekao, nebitno je kako ćete da je napravite, da li će to biti studentska ili profesorska, ali je bitno da je cilj te vlade da se održe fer izbori i da onda dlučimo šta ćemo da radimo. 

Bez fer izbora, vlast može da radi šta hoće, tako da bitno je šta ćemo mi sa ove strane da radimo. To znači da pritisak mora da se pojača, ponovio je Međak.

On misli da Vučić više ne može da se uzda u aparat sile, ali kao veliki problem vidi „ove njegove sa kapuljačama i fantomkama“.

To je sunovrat države, ukazao je Međak, pominjući i zahteve za hapšenje rektora, filmove u kojima se preti giljitinama, kao i pozive na kontrarevoluciju.

To su sve pretnje po život, ocenio je on i napomenuo da bi u normalnoj zemlji istog momenta išao o zatvor svako ko bi tako nešto objavio.

Podsečajući na svojevremene filmove o Oliveru Ivanoviću, koji je potom ubijen, a da za to niko do sada nije odgovarao, Međak je ocenio da smo „mi sada u potpunom haosu“.

Kako je opisao, sve ograde su pale i ljudima se sada otvoreno preti nasiljem, u stilu „izaći ću s Kobrama i pobacaću ih za pet-šest sekundi“. 

Znači, predsednik izlazi napolje da nekoga pobaca, to su nenormalne stvari. Mi više ne pričamo o tome da li je nešto zakonito ili nezakonito, već o novim granicama nenormalnosti, koje bukvalno dostižemo svakog dana, smatra Međak.

Nasuprot tome, prvi uslov za ulazak u članstvo EU upravo je to da si demokratska država,u kojoj institucije rade svoj posao, obezbeđuju sprovođenje zakona, ljudska i manjinska prava, podsetio je on i predočio da „ne možete da pričate o nadgradnjikada vam temelji propadaju“.

Na opasku da će građani i građanke Srbije za to sami morati da se izbore i da ne mogu da se uzdaju u spoljnu podršku, Međak je uzvratio da je sve na nama. 

„Građani Srbije su ove i doveli na vlast. To nikada ne treba smetnuti s uma, niko nije došao sa strane i postavio ih na vlast. Sami su ih građani doveli, sami će morati i da ih sklone“, zaključio je Međak. (kraj) def

”Sama najava će objediniti te dve sile i mislim da će to ubrzati proces kraja ove vlasti”, predviđa Šebek.

Izjavu predsednika da je projekat Jadar i dalje na stolu, on vidi kao jedan u nizu loših PR poteza kakve vlast povlači od novosadske tragedije 1. novembra, a među kojima nije bilo pametnih, mudrih i osmišljenih tako da smire napetost.

”Kada imate apsolutnu vlast i kada se oko vas nalazi ekipa poslušnika koja vam se svako jutro divi kako ste visoki, lepi, plavi i pametni, vi vremenom počnete da verujete u to, izgubite kapacitet da realno sagledate situaciju i da pronađete najbolji odgovor na nju”, protumačio je Šebek.

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza primetio mikropolitičke poruke koje ukazuju da Vučić u Briselu nije dobrodošao kao ranije, budući da se  tokom prošlonedeljne posete sastao u restoranu s predstavnicima Evropske komisije, a nije bilo ni zajedničke  konferencije za novinare.

Evropska unija ne želi da u ovom mandatu primi nijednu novu članicu, tvrdi Šebek i konstatuje da Srbija nema šanse za ulazak sve dok je  Vučić predsednik. 

Kako je zaključio, ”onima koji ne žele da se dogodi takva jedna tektonska promena kao što je prijem novog člana u EU, odgovara da sve ostane ovako kako jeste i da ova vlast ostane takva kakva jeste”.

Istovremeno, Helena Ivanov očekuje nastavak politike Evropske unije, što znači i saradnju s ovom vlašću, uz povremene malo kritičnije tonove.

Ona ističe da  Vučić često ruskim političarima priča da je u Srbiji na delu zapadna obojena revolucija, a zapadnim da je to posledica ruskog delovanja. 

”Zašto oni to tolerišu meni ostaje nejasno, osim ako znaju da je on jedini političar koji će potpisati kopanje litijuma”, smatra  Ivanov.

Kako napominje, Zapad već dosta dugo bije bitku da postane nezavisniji od Kine po pitanju svih retkih minerala, uključujući litijum, pošto Kina trenutno kontroliše oko 60 odsto tog tržišta i oko 90 odsto procesuiranja minerala.

Po njoj, odatle  pritisak Zapada i Vučićeva namera da pošto-poto realizuje projekat Jadar.

”Mi više nismo u eri liberalnog institucionalizma gde se poštuju pravila, već u klasičnoj realpolitik situaciji gde svaka zemlja gleda svoj interes, čak i ako to podrazumeva kršenje određenih međunarodnih normi”, zaključila je Ivanov u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts