"Identifikacija ljudi sa time da bi svakome od nas ili nekom našem bližnjem mogla pasti nadstrešnica, bez obzira na stranačku knjižicu, partijsku, nacionalnu, religijsku ili bilo koju drugu socijalnu pripadnost, pokazuje da društvo u takvim situacijama doživljava neku vrstu katarze. Tako da sigurno je da posle te situacije ništa dakle nije isto."

"Ovo što se dešava u Beogradu, ono što se dešava u Srbiji poslednjeg godinu dana, to je igra velikih uloga. Ljudi su stradali, mladi ljudi su izašli na ulice, sistem je stao u značajnoj meri. Ljudi traže promene sistema. Ovo nije vreme za političko pilićarenje. Ovo nije vreme da se pogađamo da li ćemo dobiti izbore sa četiri ili sedam minuta više na RTS-u, kako bi neko dobio jedan ili dva dana više. Ovo je vreme kada se lomi ovaj pokvareni i neproduktivni sistem koji kontinuirano proizvodi nepravdu."

"Meni se nekim dramaturskim jezikom govoreći čini da ulazimo u fazu raspleta, da smo negde pred kraj trećeg i pred početak poslednjeg četvrtog čina. Ono što predstoji, to su neki veliki skupovi koje studenti iniciraju, ali i građani ih čine. I tu nešto verovatno presudno važno može se desi."

"Ovo je jedan narodni bunt studenata, umnih i pametnih koji zaista zaslužuju sve moje pohvale i koji su napravili od toga da ponovo ujedine Srbiju, da se Srbija probudi, jer su po selima u više od četiri stotine mesta zajedno, naravno, bez obzira ko to hteo da prizna ili ne sa opozicijom, digli jedan narodni ustanak."

"Ja ih doživljavam kao u ovom momentu evropsku avangardu. Doživljavam ih kao pripadnike i pripadnice jedne generacije koja je više od nekoliko puta dokazala da joj se treba verovati i da je mudra. I da sam prvi put, od kada sam politički svesno biće, ponosan što imam pasoš Srbije. I to upravo zbog njih. "

"Jesu svesni oni šta govore, šta govore narodu ove zemlje? Znači, oni u ovom trenutku govore da to može da čuje ceo svet, da ovde u Srbiji žive nacisti, da su ti nacisti mladi, da su nacisti i njihovi roditelji i svi koji ih podržavaju. Dakle, u ovom trenutku, znači, mi smo nacistička zemlja i ti nacisti su ovi mladi ljudi. Je li to normalno? Ko će snositi odgovornost za to što na svetu predstavljaju u takvom svetlu?"

"Vi hapsite sada već desetine ljudi, desetine ljudi sa optužbom, to su oni članovi 309, 320, Krivičnog zakonika, svode se zapravo na rušenje ustavnog poretka i tako dalje. To je zaista tragikomično, u državi u kojoj imate predsednika Republike, koji od 2017. kad je prvi put postao predsednik, do danas, evo ga, troši drugu polovinu svog drugog mandata, na dnevnom nivou, iz časa u čas, krši Ustav države na čijem je čelu."

"Mi znamo da imamo posla s čovekom koji raspolaže neograničenim arsenalom zla da se obračuna sa opozicijom, ali ja ne mogu da dozvolim da krvavu nadstrešnicu zameni krvava hauba, da krvave šake zamene krvavi volani. To je samo pitanje njegove izvedbe na koji će se način danas obračunavati sa studentima. Pri tome, njega strašno boli to što ga ismevaju. Njegova psiha ne može da podnese da on nije taj kakviim se prikazuje, apsolutni vladar, svemoćni gospodar života i smrti, novi hodač po vodi, onaj ko je otkrio vatru, izmislio točak i uveo civilizaciju u Srbiju. Ne može, ovde je realnost vrlo surova po njega."

"U svakom totalitetu, od hegelijanskog, ima nečega što se nudi, kaže Kierkegor, podsmehu bogova, jer u toj svojoj totalnoj napregnutosti i ozbiljnosti, pogledajmo samo lica koja nam se obraćaju iz ekrana, po 100, 200 puta godišnje, ima nečega što je karikaturalno i što podleže podsmehu, nudi se podsmehu."

"Kada se podvuče crta, kada ljudi više stvarno shvate da je ovo haos, u kome ne može da se živi, probudi se ta potreba za nekim uređenjem života, neku normalnost života, je tada kreću pritisci da se institucije povrate, osnuju i da počnu da žive ljudi, građani svakodnevno na neki normalan način. Ja vidim da mi prisustvujemo upravo takvom jednom procesu."

"Ovo je radikalska vlast. Ovde nema velike filozofije. Ovde je samo pitanje kako ima vas, kako ima nas, ko je jači, ko ima batinu i to. To je takva priča. Ovo je takvo društvo, ne samo što je vlast takva, nego je ovo i društvo takvo. Ovo društvo ima takvu kulturu, jednu nasilničku kulturu. To smo mi."

"To je sektor bezbednosti koji je umeđu vremenu postao ništica pretorijanske garde, kvazi profesionalizacijom vojske, kvazi profesionalizacijom policije, davanjem ogromnih privilegija specijalnim jedinicama, posebnim jedinicama policije i specijalnim jedinicama vojske. Danas je došao u ulogu zaštitnika režima, a agresora protiv sopstvenog naroda."

"Jedino primenom zakona, i to sad pazite ne pozivam institucije više, nego pojedince u institucijama koje su zadužene za čuvanje zakona, mi možemo da sprečimo da svako ne počne da uzima pravdu u svoje ruke. Jer kad počnu pravdu da uzimaju ljudi u svoje ruke, toga se najčešće prvo late budale."

"Na kraju, najveće šanse za najmanje nasilje je ukoliko bi međunarodni faktor pokrenuo se protiv režima i rekao, znate šta, vi ste to, to je to, opozicija i studenti imaju punu podršku, režim će dobiti sankcije te, te, te, i početi da ih dobija. To bi značajno doprinelo poštenju našeg izbornog procesa, jer bi vlast bila materijal na dostupu. Pošto to nema izgleda da se desi, mora unutrašnja snaga da se nađe i ta snaga mora zaista da zaplaši te mrave koji rade za režim, da bi oni počeli da odbacuju poslušnost i da kažu ne isplati mi se da za 100 evra, ni za 1000 evra, ni za 5000 evra rizikujem nasuprot ovih trulih."

"Teško mogu da zamislim mirnu tranziciju vlasti, zato što su ogromni ulozi u igri. Kao što znamo, to njima nije samo gubitak vlasti, to je za njih, većinu njih, ozbiljno procesuiranje, ozbiljno istraživanje, velike pljačke koja se desila, tako da oni ne brane samo golu vlast, oni brane sopstvene živote i svoje identitete. Zbog toga svi ti sitni jurišnici koji glume ogorčene vozače i napadaju studente se ponašaju na takav način, jer oni nemaju drugog izbora osim da odigraju taj ples do kraja. Njima i posao, i život, i egzistencija zavisi od ovog režima. Zbog toga će taj rasplet biti opasan. I bojim se da neće biti miran."

"Mi koji smo još uvek ovde, koji nismo otišli odavde, treba da se udružujemo i moramo da budemo solidarni. U protivnom, nećemo uspeti. Bolesno društvo ne može da rodi ni zdravu vlast, ni zdravu opoziciju. Ali, opet, valja se boriti, valja se udruživati, pa možda nešto na kraju ispadne".

"Ne bih bio toliko optimističan da kažem da je kraj blizu. Ali znam da ga naziremo, čak ga i osećam. I nisam jedini. U gnevu i besu koju ja osećam i koju, nadam se, uspešno inhibiram dok sada razgovaramo, ja prepoznajem sve ljude sa kojima srećem i radim. I moramo naći način da artikulišemo taj bes i gnev, a da se ne završi u međuljudskom, odnosno u građanskom sukobu".

"Svaki kraj počinje nekim početkom i ja se nadam da ovo jeste početak jednog kraja".

"Taj osećaj za drugo ljudsko biće, osećaj duboke i iskrene solidarnosti i empatije za mene, apsolutna pobeda nad mrakom i zlom. Pojavila se jedna nova generacija mladih ljudi, koja razume sve najviše, najbolje, najveće osobine humanosti. I za mene je to već pobeda. Ja sam sigurna da smo mi već pobedili".

"Svi oni znaju da ovo traje neko vreme, kada se završi, realnost ih dočekuje. Znači, obaveze završavanja semestra, ispitni rokovi, znači sve to neće nestati i neće im biti poklonjeno. Oni moraju to da zarade da bi na čestit način došli do svojih diploma. Oni ne žele da dobiju ništa gratis. I to je žrtva koju oni čine. Ja mislim da je to jako snažna poruka".

"Meni se čini da sve ono što smo možda opravdano pričali da ovo društvo nema snagu da se probudi, da je u stvari sve to što je potisnuto, da je ta iskra tu negde bila, da se to rasplamsalo na toliko strana, čini mi se, građani hvataju moć i da građani će postati gospodari svojih života i nadamo se ovog društva".

"Tačno je da Vučić, s obzirom da više ne može da iskontroliše sve što se dešava i problem je što ne može ni sebe da kontroliše i svoj mentalni sklop, da radi stvari koje samo bude bes među građanima. Dakle, prešao je tačku bez povratka".

"Sada, već smo ušli praktično u četvrti mesec otkako sve ovo traje, četiri meseca iz studentske perspektive, to su ogromna četiri meseca iz perspektive vlasti, to su veoma stresna četiri meseca, ali to ne znači da smo na kraju nekakve glavne faze, ja bih rekao možda da smo ušli u drugu trećinu, a i da se bližimo polovini".

"Mislim da će do kraja ove godine ovaj režim pasti. Moramo da shvatimo da je ovo maraton, ovo nije sprint. Ništa se neće desiti za par dana, ništa se neće desiti ni za mesec, dva dana, Vučić razvlači".

"Mi smo kao u nekom stanju velike entropije. Dakle, ima puno centara moći, vrlo je pluralna scena, nijedna im ne komunicira i to je jedan skoro otvoreni haos. Sve opcije su skoro podjednako verovatne.  Nemamo aktere koji su kredibilni, ni stranke, ni civilno društvo, ni sindikate, ni vlast, ni opoziciju. Studenti ne mogu da kontrolišu ceo proces. I što više bude situacija bude takva, ta entropija će biti veća".

"Ovo što se sada događa, to se na fakultetu ne uči. A ako bi se učilo, ja pretpostavljam da bi se to zvalo sociologija košmara. Nikada nije bilo toliko iracionalnosti i nekontrolisanih emocija u javnom prostoru".

"Nisam primetio nijedan pametan PR potez ove vlasti od prvog novembra naovamo. Svaki potez koji je bilo nenadležne ličnosti ili njegove ustanove, njegove poslušnici koje su činili, je bio neka vrsta prsta u oko. Manji, veći, nije bitno, ali nisam primetio nijedan potez koji bi bio ono što se kaže pametan, mudar i osmišljen tako da primiri situaciju i da postigne onaj željeni efekat. Naprotiv, sve postiže kontraefekat".

"Mislim da je on svakako svestan da nikada nije bio u težoj situaciji. Dakle, to je definitivno i mislim da i ova agresivnost bar delom dolazi iz toga što ne zna šta da uradi sad. Nema racionalan odgovor, jer racionalan odgovor bi bio sve suprotno onome što on radi i što on gradi".

"Ovo društvo troši svoje poslednje rezerve normalnosti, svoje poslednje rezerve očuvanja vrednosti i poslednje rezerve toga zbog čega ovde vredi uopšte živeti".

"Režim je pokazao spremnost da pogazi jednu vekovnu instituciju. Beogradski univerzitet, Srpski univerzitet, za njih ne znači ništa. Jednako kao što za njih ne znače ništa naši životi. Dakle prosto mi negde moramo da računamo na to da je neprijatelj izuzetno opasan i da je spreman da se s nama suoči na najbrutalniji mogući način'.

"Ja ne mislim da će neki mini događaj moći da označi početak kraja. Moj utisak je da kako se ovde politički totalitarno vlada i da se želi vlast u svakoj opštini, u svakoj mesnoj zajednici,  u svim gradovima, u svim selima, tako mislim da ovde neće biti početak kraja. Mislim da će ovde biti samo kraj.

(kraj)def

Vreme je da se malo spuste očekivanja i vidi s kim promena može da se završi. Bilo bi blagotvorno da je ta interakcija sa studentima bila otvorenija i dinamičnija, ocenio je Ponoš u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Prema njegovom objašnjenju, Kosjerić je pokazao da može da se napravi dobar rezultat, ako postoji volja za saradnjom i ako nema zakeranja.

Upitan o odnosima u opoziciji, Ponoš je odgovorio da je poslovično nezadovoljan saradnjom unutar opozicije, a sa saradnjom opozicije sa svim ostalim akterima da i ne govori. 

Okolonosti su takve da zaslužuju mnogo, mnogo odgovorniji pristup i negubljenje vremena, naglasio je on i ocenio da „bismo mogli mnogo operativnije da radimo i da sarađujemo i da se spremamo kao da će izbori biti sutra“. 

Pokazalo se da ništa bolje ne uspeva nego zajedništvo opozicije, kad nije odglumljeno. Imamo dovoljno razloga da budemo više zajedno, jer to građani nagrađuju, istakao je Ponoš.

Upitan o odnosu opozicije prema vanrednim parlamentarnim izborima, on je uzvratio da je opozicija prethodno prerano i olako odustala od traženja prelazne vlade, kao i da je šteta što taj zahtev nisu podržali i studenti, ali im to ne zamera, jer oni imaju svoju dinamiku i razumevanje politike.

Ako se nema strpljenja, nego odmah hoćemo izbore - u redu, ali i dalje ne vidim da su ti izbori dobijeni unapred sve dok Vučić broji glasove i dok on organizuje te izbore, ukazao je Ponoš.

On skreće pažnju da je dosta rizično traženje prevremenih izbora, „a da se mi ne dogovorimo i ne organizujemo oko tih izbora“ i objašnjava da bi svi zainteresovani i kvalifikovani akteri trebalo da sednu za sto i dogovore kako da se ide na te izbore, kad god da se dese.

Za Ponoša bi bilo najbolje rešenje da se na te izbore ide sa jednom zajedničkom listom, ali ako ne postoji apetit za to, on misli da bi trebalo uraditi kvalitetna istraživanja koja bi pokazala "kako da se postrojimo i imamo kumulativno najbolji mogući rezultat".

On, međutim, podseća da će vreme održavanja izbora birati Aleksandar Vučić, „a njemu sad u ovom momentu to ne treba, jer zna da nema najbolje karte u rukama, a i kukavica je“.

Prema Ponoševom predviđanju, Vučić neće raspisati prevremene izbore pre nego što podigne minimalnu cenu rada, dvocifreno poveća penzije, napravi još neku svoju opoziciju i pre nego što brendira SNS, jer sa tim brendom ne može na izbore. 

Na pitanje o odnosu opozicije prema akcijama građanske neposlušnosti, on je  podsetio da odavno zagovara sve što je nenasilno i što je takva vrsta izražavanja protesta koja nanosi štetu režimu.

Kako je ocenio, ako je građanska neposlušnost vezuje vlast da ne može da sprovodi svoje operacije, ako im usporava biznis krađe oko Expo, ako „njemu“ onemogućava da uđe u kancelariju, to je mnogo efektnije i daje bolji rezultat nego ako sprečava građane da se kreću po gradu. 

Ova varijanta koja dovodi u situaciju uniformisanu policiju i to žandarmeriju ili policijsku brigadu da regulišu saobraćaj kada žene sa bebama u kolicima smeju da pređu preko pešačkog prelaza, to dovodi stvari do apsurda, ukazao je Ponoš.

Prema njegovom viđenju, izvrgavanje ovakve vlasti podsmehu je nešto što je dobro, što je plodotvorno, što motiviše i posmatrače, a "ove dovodi do ludila". 

Oni na to nemaju odgovor,  to ne može nijednom palicom da se reši, to ne može da se reši policijskim brigadama ili žandarmerijskim odreda, to silom ne može da se reši, istakao je Ponoš.

To je meka moć ovog naroda. On nema odgovor na meku moć ovog naroda, obrazložio je Ponoš i poručio da to nikakva tvrda moć ne može da slomi. 

Posledica toga je i ono što imamo u Užicu, koje je sad jedan samo od gradova u Srbiji u koji predsednik Srbije više ne sme da uđe, napomenuo je on i istakao da je to slika Srbije danas, a da su ti gradovi slobodni gradovi. 

Vojska neće na narod. Vlast zna da na to ne može da računa, a mislim da se muči i sa policijom, izuzev nekoliko jedinica koja se ponašaju brutalno, ocenio je Ponoš.

Znamo iz beogradskog odreda žandarmerije koja je četa posebno brutalna i ko joj je komandir, rekao je on i ocenio da su to stvari koje ne mogu da se sakriju i da će za neke od njih biti mesta u ćeliji pored Radeta Markovića.

Ponoš nije očekivao da će Vučiću popustiti kočnice odlukom da primeni silu i konstatuje da mu je podrška spolja, koja je do sada bila nesporna, u ovom momentu veoma ugrožena.

Niko više iza njega ne može da stane na način na koji su dosad stajali. Stabilokratija ima neku cenu, ta cena je plaćena i to je završeno, uveren je Ponoš.

Upitan da li pod tim podrazumeva promenu odnosa Evropske unije prema vlastima u Beogradu, Ponoš je odgovorio da Danska, kao predsedavajuća EU, ne namerava ovog meseca da stavi na sto otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.

Znači, Vučić je tu ponovo poljubio stativu, možda zato i pokušava neke stvari ovde da radi da bi odvukao pažnju domaće javnosti od toga da je doživeo fijasko, protumačio je Ponoš.

Njegovo je, inače, mišljenje da iz EU teško da bismo mogli da dobijemo nekog boljeg od Marte Kos da se bavi nama i smatra da joj ne treba tražiti dlaku u jajetu.

Rekla je neke stvari koje niko pre nje nije rekao, sela je i razgovarala i sa opozicijom. Treba da pozdravimo i ohrabrimo takve gestove, a ne da ih napadamo dok ne vidimo ništa bolje od toga, predočio je Ponoš.

Upitan da li Srbiji predstoji popuštanje tenzija preko ventila u pretis loncu, ili ce lonac popucati po šavovima, on je uzvratio da nijedno od toga nije isključeno.

Kako je ukazao, odgovornost je, naravno, na vlasti. Sve ovo što oni rade iz dana u dan, i retorički i operativno, i hapšenja, i prebijanja i ucenjivanja pokazuje da oni toga nisu svesni. 

Kad taj lonac pukne, svi će snositi posledice. Oni sigurno neće biti vlast, a pitanje je da li će to biti jedino što će da ih snađe, zaključio je Ponoš. (kraj) def

”Mi ostajemo da živimo ovde, borimo se da ovo bude bolje zemlja u svakom domenu, kako ko najbolje misli i zna”, kaže Đorđević.

I ona i Borko Stefanović smatraju da su izbori izlaz iz ove situacije, ali da je prethodno neophodna koordinaciija unutar jedinstvenog antirežimskog fronta koji bi činile opozicione partije, studenti, aktivisti, nevladin sektor.

Stefanović ističe da je primer Kosjerića i Zaječara pokazao da je pravi recept u zajedništvu i dogovoru. 

”Bez obzira na različit program i politike, ili različita mišljenja o nekim ključnim pitanjima, Srbija nema vremena i bukvalno se nalazi na ivici sopstvene propasti pod ovom mafijaškom vlašću”,  ukazuje on.

Kako je objasnio, svi smo u istom loncu i Srbija se završila, ukoliko ga ne prevrnemo i iz njega ne izađemo. 

Po Stefanoviću, režim sada pribegava nasilju i hapšenjima zato što više nema drugog izlaza, sem da pokuša da golom silom ostane na vlasti radi sopstvenih materijalnih interesa.

Kako kaže, jedini odgovor na to jeste upravo ono što se dešava širom Srbije - miran protest na mnogo tačaka, koji udara u pravcu promene sistema i odlaska ove vlasti pred sudove. 

”Već sada moramo da razmišljamo kakvu ruinu od državet ćemo naslediti i koliko ćemo stvari morati duboko da menjamo u ovoj zemlji, a za to će biti potrebni svi ljudi koji hoće i mogu da rade, i ne treba ne treba nikoga isključivati”, smatra Stefanović.

On još ističe da je opozicija deo političkog poretka ove zemlje i podseća da je za nju, uprkos izbornim krađama, glasalo više od milion ljudi.

”Sve pritoke moraju da se slivaju u jednu moćnu reku, jer ako neka pritoka fali, plašim se da reka neće biti dovoljno moćna da sruši tu branu od stiropora, korupcije i nasilja koju je Vučić napravio na putu za budućnost ove zemlje”, ocenio je Stefanović u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Istovremeno Biljana Đorđević ocenjuje da sve ovo dosta dugo traje i da su svi umorni, pa i režim, koji onda odgovara sa više represije, jer pokušava da zastraši ljude i da sve ovo nekako prekine. 

Ipak, navodi ona, ta represija ima kontraefekat, jer sa svakim represivnim odgovorom, ljudi dobijaju dodatni argument zašto su na ulicama, a oni koji su uhapšeni sa osmehom odlaze pred tužioce i sudije.

Đorđević ne očekuje da će represija stati, jer bi režim koji svoju moć bazira na sili,  time moć izgubio.

Po njoj, antirežimski front mora sebe da shvati kao opoziciju koja se koordiniše ne samo da bi reagovala i bila solidarna u slučaju hapšenja, nego da bi se pripremila za izbore - kako se na tim izborima nastupa i kako se obezbeđuje pobeda.

Pošto ima najveći društveni legitimitet, studentski pokret ima odgovornost da pozove na razgovore.  

”Mi možemo da damo doprinos tako što ćemo da nastavimo da pozivamo, možemo da osmišljavamo nekakve modalitete, ali jasno je da u ovom trenutku nemamo tu vrstu društvenog legitimiteta koji imaju studenti, da sve to okupimo”, naglašava Đorđević. 

Ipak, kako navodi, sa studentima i dalje postoji samo jednosmerna komunikacija, jer oni s opozicijom ne razgovaraju.

”Ako je ovo sada opštenarodna stvar, ako je građanska stvar, mora da postoji ravnopravan tretman svih učesnika u tome, kako bi svi mogli da imaju osećaj da daju doprinos”, napominje Đorđević. 

Kako precizira, dogovor ne znači nužno da svi rade isto i da se svi o svemu slažu, što verovatno neće ni biti moguće. 

”Potrebna je neka vrsta minimalnog konsenzusa oko toga gde idemo i kako da svako tome doprinose”,  zaključuje Đorđević. (kraj) zvs/ts

„Ako je ikome zaista stalo do Srbije, ili ako želi da ostavi i najmanju šansu da ne uđe u najcrnjim mogućim tonovima u istoriju ove zemlje, onda treba da raspiše izbore sada, odmah, ovog momenta“, naglasio je Janković u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je objasnio,  Vlada treba obrazloženI predlog da pošalje nekome ko je na mestu predsednika Republike i taj neko treba u najkraćem roku da raspiše izbore. 

Da je sreće, Aleksandar Vučić bi to uradio. Ako to ne uradi, on i ljudi oko njega biće odgovorni za svaku suzu, za svaku modricu i da ne govorim šta bi još moglo da se desi, poručio je Janković.

Prema njegovim rečima, silom se ovakva kriza nikada nije rešavala, niti je mogla da bude rešena, sila samo produbljuje razlike. 

Za razliku od vremena kada su problemi prelaznom vladom i dijalogom možda mogli da se prevaziđu, on misli da se danas primenom sile sve više udaljavamo od normalnog, demokratskog i mirnog razvoja događaja u zemlji. 

Ako iko misli, uključujući ljude u plavim uniformama sa kacigama crnim ili belim i štitovima, metalnim ili plastičnim, da su najjači u Srbiji – nisu. Građani Srbije su najjači u svojoj sopstvenoj zemlji, upozorio je Janković.

On kaže da vlast bukvalno okreće ljude jedne protiv drugih i zaoštravanjem tog sukoba dovodi do pretnje nesagledivim posledicama, ali veruje da ćemo, kao društvo, naći način da iz ovog izađemo bez novih tragedija.

Upitan o hapšenjima učesnika protesta pod sumnjom za rušenje ustavnog poretka, Janković je odgovorio da je građanska pobuna u Srbiji, jedinstvena u svetu, suprotan proces,  jer ljudi traže upravo poštovanje ustavnog poretka.

Imamo jednu političku stranku ili jednu interesnu grupu koja je prisvojila sebi sve grane vlasti, ukazao je on i konstatovao da je to kršenje ustavnog poretka, prisvajanje i potčinjavanje grana vlasti jednom centru moći. 

Kako je precizirao, imamo vlast koja bezobzirno krši prava građana, ironično, cinično, a sad već i jako nasilno. 

Onaj ko krši ljudska prava je danas ova vlast, ovaj režim u Srbiji, a branitelji ustavnog poretka Srbije i branitelji Srbije su ljudi, njeni građani, koji žele da budu svoj na svome, istakao je Janković.

Upitan da li je u takvim okolnostima legitimna građanska neposlušnost, on je odgovorio potvrdno i objasnio da je vlast onemogućila mehanizme institucionalne demokratije i da se građani zato okreću vaninstitucionalnom vraćanju države svom pravom vlasniku, a to su oni. 

Sve dok nema nasilja od strane građana, sve dok nema bezobzirnog, iracionalnog i neproporcionalnog pravljenja materijalne štete, građani imaju pravo da koriste sva sredstva i načine kako mogu i umeju, precizirao je Janković.

Kako je rekao, uključujući i one načine koje osmišljavaju naši kreativni mladi ljudi, i svaka im čast na tome, da bi svoju državu vratili onome ko je njen pravi vlasnik a to su građani Srbije.

Upitan da li policija akcijama protiv učesnika protesta brani vlast ili državu, Janković je uzvratio da „oni danas, na žalost i našu i njihovu, brane vlast“.

Prema njegovom objašnjenju, policija na ulicama tokom građanskih protesta sme da bude isključivo i jedino da bi sprečila da neko strada ili, ako bi neko eventualno od onih koji protestuju prešao meru i ugrozio nečiji život ili imovinu većeg obima, da to takođe spreči.

Policija nema nikakav mandat da rasteruje građane, da guši proteste, da traži od njih da se sklone i da prestanu da izražavaju svoje nezadovoljstvo, jer je njihovo nezadovoljstvo Ustavom zaštićena kategorija, naglasio je Janković. 

On smatra da je sektor bezbednosti postao "niz četa pretorijanske garde", kvaziprofesionalizacijom vojske i policije i davanjem ogromnih privilegija specijalnim i posebnim jedinicama policije i specijalnim jedinicama u vojsci.

Sektor bezbednosti je došao u ulogu zaštitnika režima, a agresora protiv sopstvenog naroda, predočio je Janković, ali je istakao i da se, naravno, ne radi o svima. 

On misli da većina policajaca na ulici nastoji da svoj posao uradi sa što manje štete po građane i što više poštovanja zakona, ali da su pripadnici posebnih jedinica, koji su najvidljiviji i najopremljeniji, postali sinonim za represiju i naopaku državu.

Na pitanje o ulozi Bezbednosno-informativne agencije u tekućoj krizi, Janković je odgovorio da tajne službe nigde u svetu, pa bi tako trebalo da bude i u Srbiji, ne smeju da se mešaju u unutrašnje političke procese. 

Osim toga, on i ne smatra da je ovo suštinski politički proces, ovde se ne radi o poziciji i opoziciji, ovde se radi o demokratiji ili tiraniji, redu ili arbitrarnom korišćenju svega i svačega kao da je tvoja privatna država, a ne država svih nas. 

Ovde se radi o dostojanstvu ili poslušničkom ropstvu i ćutanju, dodao je Janković i naglasio da tajne službe moraju da ostanu izvan politike, one nemaju stranu, isto kao ni policija u unutršanjem političkom nadmetanju.

Kako je rekao, nije na tajnim službama da izražavaju političke stavove na bilo koji način, bilo vidljivo ili nevidljivo, već da se postaraju da se izvan Srbije ne utiče na domaće političke procese.

Janković nije želeo da komentariše postupke opozicije u uslovima krize, objašnjavajući da je izašao iz političkog života i da javno istupa sa stanovišta analize stanja.

Naglasio je, međutim, da su svi rizici od slabosti opozicije i sutra neke studentske liste neuporedivo manji od rizika koji vlast predstavlja za građane ove zemlje i za regionalnu bezbednost.

Upitan o odnosu Evropske unije prema krizi u Srbiji, on odgovara da Evropa u ovom momentu otprilike kao da kaže „jao, ovo nam sad baš nije trebalo“, ali misli da vlast sada već očigledno krši sve ono što su evropske vrednosti, na šta se kao obavezala, da ne može da nastavi po starom.

U komunikaciji Evrope prema Vučiću nemamo prave efekte, jer to što oni pričaju njega preterano ne dotiče javno, to je suviše blago da bi građani to shvatili kao ozbiljan problem, ocenio je Janković. 

Prema njegovom viđenju, ta ista komunikacija prema građanima Srbije takođe ne ostvaruje dovoljan efekat, jer je blaga i nesrazmerna ovome što se dešava na ulici.

On, ipak, smatra da vrednosti koje Evropa zastupa i koje predstavlja jesu vrednosti za koje se bore građani Srbije. 

Bez obzira na sve, to jeste najbliže onome kako mi vidimo dostojanstvenu državu i zajednicu. Nadam se da će bolja komunikacija i efikasnije mere Evrope doprineti da građani Srbije ponovo vide bliskost sa njom, zaključio je Janković. (kraj) def

”Ljudi su na izmaku snage, frustrirani su i besni, i bojim se da će ako se ovako nastavi, biti nasilja na obe strane”, upozorila je Pejić Nikić u razgovoru s  Tamarom Skrozza.

Kako je naglasila, postoje snimci nasilja koje se desilo na Vidovdan i u danima koji su sledili, postoje svedoci koji su videli policiju kako tuče ljude, vuče po ulici čak i one koji nisu pružali otpor.

Sve to jeste osnov za ispitivanje svih tih navoda i sankcionisanje svakoga ko je prekomerno upotrebio silu, ocenila je Pejić Nikić i konstatovala da je postupak policije ispred Pravnog fakulteta bio opasan.

Ona primećuje i radikalizaciju sa obe strane, kao i da policija pribegava nekim novim merama.

Kako je objasnila, ”cilj masovnih hapšenja nije da zatvori budu puni mladih ljudi, nego da se oni zastraše i da potpišu sporazum o priznanju krivice, čime im se otvara krivični dosije i u velikoj meri utiče na njihove buduće živote i karijere”.

Pejić Nikić misli i da je politički uticaj veliki problem srpske policije, što se vidi u zakonskim aktima kojima se dozvoljava uticaj ministra unutrašnjih poslova na postupanje policije, a takođe i po kadriranju i po tome što se ljudi na rukovodećem položajima dugo drže u VD položaju. 

Prema njenim rečima, ”policija je jedan izuzetno hijerarhijski ustrojen organ, policajcu je u krvi da sluša naređenje svog nadređenog, ali on ima i obavezu da nezakonito naređenje odbije i da ga ne sprovede”.

Kako je naglasila, u Srbiji ne postoji pomoćna policija, jer je pod pritiskom javnosti 2016. povučena uredba kojom je bilo precizirano njeno osnivanje. 

”Tada je postojala bojazan ko bi mogao da dobije policijska ovlašćenja, a sada su se na ulici videli ljudi u uniformama koje nisu u skladu s propisima, koji ne izgledaju kao policajci, koji imaju tetovaže na vidnim mestima, što nije dozvoljeno i za koje ne znamo ko su”, navodi Pejić Nikić.

Istovremeno, Božo Prelević kaže da je neke od tih ljudi prepoznao sa severa Kosova, gde ne mogu da se vrate, zbog poternica na kojima se nalaze.

”Pomoćna policija ne bi postojala, da regularna policija hoće da krši zakon”, ocenjuje on i ističe da se zna ko je ko je njima komandovao i ko ih je organizovao.

Njegovo je mišljenje da je preteranom upotrebom sile u proteklih sedam dana vlast prešla u ”novu fazu igrice” i da bi za to trebalo da odgovara komandni kadar policije, direktori i ministar policije.  

”Oni hapse ljude zbog napada na ustavno uređenje zato što su blokirali raskrsnice, a blokiranje raskrsnice dozvoljeno je i po Ustavu, i po međunarodnim konvencijama, protesti su dozvoljeni, to nije krivično delo”, kaže Prelević.

Kako ukazuje, ako je blokiranje raskrsnice zabranjeno, ako jeste napad na ustavno uređenje, trebalo bi uhapsiti predsednika koji je napravio Ćacilend. 

On podseća na član 128 Krivičnog zakona koji kaže da je krivično delo ako se pravi razlika po osnovu političkog uverenja.

 ”Ovo što sad gledamo je faza za koju je većina građana Srbije mislila da u nju nećemo doći, ali evo došli smo i idemo ka sledećoj, a to je punjenje zatvora, to je Erdogan”, predviđa Prelević.

Po njemu, jedini način da se to spreči jeste velika masa ljudi koja bi rekla da na to ne pristaje. 

”Pošto su za ovu vlast životi naše dece manja vrednost nego njihov profit, nije težak izbor - vi ste ili čovek, ili gnjida, ili neko gliboliko stvorenje koje ima uniformu”, zaključio je Prelević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je precizirao u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, svevladar Vučić je očigledno u fazi kada smatra da represijom može pobediti i zato stalno proglašava nekakve pobede nad većinskim delom sopstvenog naroda, koje su zapravo njegovi porazi.

Uveren je da mu iscrpljivanje ide u prilog, ali se pokazalo da to nije tačno, rekao je Milivojević i primetio da “ta deca, koja su ovih dana bila hapšena, pa puštena, izlaze sa još više uverenja da su u pravu”.

Čak mu se čini da među tim mladim ljudima postoji trend da “nisi nikakav borac za demokratiju, promenu sistema i bolji život, ako nisi privođen ili hapšen od Aleksandra Vučića lično”.

Milivojević smatra da je Vučić, posle 13 godina svevlasti, prvi put u nepoznatom okruženju i da  ne može da predvidi sledeći korak studenata i zborova građana, i konstatuje da je na delu nulta faza građanske neposlušnosti.

Na delu je nulta faza građanske neposlušnosti. To još nije ozbiljna građanska neposlušnost, ali jeste testiranje sveopšte građanske neposlušnosti, protumačio je on i ocenio da Vučić “tu ne zna da igra”.

Zaista, nema više straha, uveren je Milivojević, kojem se čini da deo mladih ljudi čak provocira ovu drugu stranu da posegne za daljom silom i represijom, jer zna da ne može sve da ih pohapsi.

On je istakao da je Srbija u proteklih osam meseci dobila studentski pokret kao ozbiljnu političku snagu i predvideo da će biti sve više zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Zahtevi koji su studenti istakli na vidovdanskom protestu, prema viđenju Milivojevića, mogli su da budu “vrlo lepa” izlazna varijanta za Vučića.

“Da raspiše izbore, na primer, u avgustu, bolje bi prošao nego što će proći na izborima ako ih raspiše do kraja ove godine, na šta tipuje Vojislav Šešelj. On govori, čini mi se, o decembru, a ja verujem da je Šešelj dobro informisan”, naglasio je Milivojević.

On vidi kao važnu poruku sa protesta studenata da je vlast nelegitimna, jer misli da se na taj način otvara i prostor za nenasilno delovanje. 

“Vlast je uzurpirala ono što joj ne pripada. Uzurpirala je državu i tvrdi da brani državu. Od koga? Od nas koji hoćemo da odbranimo državu zapravo od njenog uzurpiranja, upitao je Milivojević.

Upitan o kampanji vlasti protiv studenata, on je ukazao da je reč o groznim optužbama i širenju panike, što za posledicu mora imati krivičnu odgovornost onih koji to govore. 

Još od decembra prošle godine, ova vlast, kada kaže ova vlast, on misli na Vučića direktno, “našu decu, te mlade ljude koji su budućnosti Srbije, nazivaju ustašama, fašistima, nacistima, teroristima, zlikovcima, upišite dalje sami…” 

Nazivaju ih zlikovcima i vođama obojene revolucije samo zato što traže da se Vučić bavi poslom za koju je ovlašćen po ustavu, a ne poslom koji ne sme da radi, a to je da uzurpira i okupira sve tri grane vlasti, rekao je Milivojević. 

Pri tome se pozvao na izjavu Miloša Vučevića da neko hoće da sruši državu, ali ne razume da država nisu ni on, ni Vučić, ni Srpska napredna stranka.

Ističući da su upravo studenti ustavobranitelji, Milivojević je protumačio da oni porukom Vučiću da nije nadležan brane državu.

S druge strane, opozicija ne sme da statira, već mora da se vrati u političku utakmicu, naglasio je on i ocenio da je Skupština Srbije pod državnium udarom od 25.novembra prošle godine i usvajanja budžeta bez rasprave.

Milivojević misli da bi parlamentarnu opoziciju trebalo isterati na čistac i utvrditi da li je zaista spremna da blokira rad parlamenta.

Osvrćući se na Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), Milivojević je naglasio da je njen posao da se brine o bezbednosti države i građana, a ne o bezbednosti autokrate i njegovih “bivših gologuzana i golja”, koji “fatalistički brane svoje fotelje i vlast više od Vučića samog”. 

Prema njegovom mišljenju, BIA u ovom trenutku ne radi svoj posao, već, nažalost, više liči na partijsku policiju. 

Kao važnu temu, koja je izmakla iz vidokruga, on je označio grčevitu bitku vlasti da se “odbrani nešto što se zove Čacilend” i ocenio da je Vučić “vrhovni komandant jednog paramilitarnog kampa”.

Za njega bi idealni scenario izlaska iz sadašnje situacije bio kada bi se Vučić povukao u ustavni okvir predsednika Republike i time faktički kupio dve godine političke pauze.

To bi mu značilo, jer bi za dve godine mogao da odluči ”da li ćemo se videti u drugom filmu ili se možda odmah vidimo u trci za budućeg premijera”. To bi bio najmirniji epilog, zaključio je Milivojević. (kraj) def

”Siguran sam da vojska i policija ne bi pucali u narod, a kriminalci koji znaju da posle Vučića mogu samo u zatvor, bili bi spremni na masovne zločine”,  kaže Anđelković. 

Kako je rekao u razgovoru s Tamarom Skrozza, ljudi okupljeni oko Vučića su interesna zajednica kojoj stalno nešto treba da se daje, koja ne voli gubitnike i koja se pomera čim pomisli da je neko čak i potencijalni gubitnik.

”Mislim da je Vučić izgubio, sada je samo potrebno još istrajati u borbi da se taj proces završi”, rekao je Anđelković, naglašavajući da ne postoji mogućnost da Vučić iz svega ovoga izađe kao pobednik. 

Ističući da ovo nije jednodnevna bitka već maraton, on još kaže da Vučić gubi, ali da je potrebno vreme da se taj proces okonča.

Bilo to do kraja godine ili tokom sledeće godine, Vučić je svakim danom sve slabiji, uveren je Anđelković. 

Po njemu, Vučić je za Vidovdan proglasio pobedu u sukobu koga zapravo i nije bilo, a sam je izrežirao određene ekscese. 

 ”Građani su vrlo zreli, a studenti vrlo odgovorni, pa nije uspeo da izazove velike sukobe, ali je uspeo da dobije materijal za svoju propagandu”, smatra Anđelković.

On napominje da je Vučić planirao da menja Ustav i prekomponuje vlast, tako da zadrži potpunu kontrolu. 

Takođe, kako tvrdi, planirao je da donese zakon o zaštiti lika i dela predsednika, kao što postoji u totalitarnim sistemima, ali posle svega ovoga to ne može da se desi. 

Po njemu, rešenje ove situacije jeste pasivan otpor, poput onog koji su Danci primenili u Drugom svetskom ratu, kada su prestali da obavljaju svoje poslove, ignorisali sistem i sprečili okupacionu vlast da realizuje ono što je htela.

S druge strane, Švarm ukazuje da je Vučić, nasiljem posle vidovdanskog skupa, dodatno produbio duboku krizu u kojoj je Srbija već bila. 

”On je hteo da pokaže, ponudi signal kako je i dalje moćan, kako je snažan, kako može da slomi sve, a to što je uradio nije bilo usmereno na pobunjeno društvo i na studente, nego na učvršćivanje pobunjenog biračkog tela”, kaže Švarm. 

Po njemu, sigurno je da je režim na nizbrdici i da je za sve nas, za celu Srbiju, za samog Vučića, za SNS, bolje da što pre raspiše vanredne izbore i odgovori na studentski zahtev. 

”Što god Vučić pričao, što god režimski mediji objašnjavali, Srbija je na lošem putu, ona ne ide napred, već unazad, vraća se Bokanu, četničkim pesmama, nasilnicima, tajnim službama koje špijuniraju mirne građane, policijskoj brutalnosti i svemu onom što smo gledali devedesetih”, ocenjuje Švarm. 

Ponavljajući da je pitanje javnog interesa i pitanje javnog spasa upravo raspisivanje izbora za novi parlament, jer sadašnja vlast ne odgovara raspoloženju građana u Srbiji, on je ukazao da Vučića na izbore neće prinuditi strani faktor, već stanje u zemlji.

”Nama je Vučić obećao odmazdu i odmazde će biti, ali je strana studenata i pobunjenog društva mnogo jača”, zaključio je Švarm u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Možda su postavili Bokana zato što nemaju nikog obrazovanijeg, jer on jeste obrazovan, rekla je Mandić Rigonat u intervjuu Zoranu Sekuliću, ali nije tačno da grupa ljudi u Narodnom pozorištu pokušava da ga „kanseluje“, kako sam tvrdi.

Mi imamo realističan odnos prema njegovoj biografiji, rekla je ona i objasnila da to nema veze samo sa njegovim učešćem u paravojnoj jedinici „Beli orlovi“, već i pljačkom 1992.godine i privođenjem zbog posedovanja oružja.

U Narodnom pozorištu na mestu predsednika Upravnog odbora ili bilo kojeg člana u Upravnom odboru ne može da bude neko ko je bio osuđivan, krivično gonjen i procesuiran, kako god da su se ti procesi završili, naglasila je Mandić Rigonat.

Ona svaki pokušaj kroćenja umetnosti vidi kao autogol za onoga ko to radi, ali ovaj slučaj tumači i kao deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju „tako da se čovek pretvori u stoglavu aždahu i da ne zna više na koju stranu da se okrene“. 

To je strategija izluđivanja, da svi baldišemo od umora, psihički puknemo i postanemo nemoćni da damo odgovor na nasrtaje na naše živote koji dolaze od strane politike ove zemlje, ocenila je Mandić Rigonat. 

Upitana o zapaljivoj retorici i govoru mržnje koji dolaze iz krugova vlasti, ona je podsetila da se nasilje odavno pojavilo u političkom govoru, koji je prevazišao bilo kakav oblik pristojnosti, vaspitanja i normalnosti i ukazala da živimo u prostoru nasilja.

Prema njenim rečima, govor mržnje je odavno postao opasan po život, ali sada vidimo još nešto što je što je apsolutno sramotno i odvratno, a to „bolje ćaci, nego naci“.

Kako je ocenila, reći ovoj mladosti Srbije da su nacisti, porediti ih sa monstruoznim dešavanjima i pojavama iz prve polovine 20. veka, to je strašno, to je zločin, to je besramno, bolesno i perverzno. 

Da li su oni svesni šta govore? Šta govore narodu ove zemlje? Oni u u ovom trenutku govore, što može da čuje ceo svet, da u Srbiji žive nacisti, da su mladi ti nacisti, da su nacisti njihovi roditelji i svi koji ih podržavaju, predočila je Mandić Rigonat.

Da li je to normalno? Ko će snositi odgovornost za to što nas svetu predstavljaju u takvom svetlu, upitala je ona i konstatovala da ljudi koji su na vlasti žive u nekom svom univerzumu koji nema nikakve veze sa realnošću. 

Uprkos tome, ovde se dogodilo nešto zaista veličanstveno, a to je pobuna studenata, koju su svi prepoznali srcem, istakla je Mandić Rigonat, koja nije saglasna sa ocenama da su studenti probudili Srbiju, već misli da su oni doneli dobru vest da je promena moguća.

Kako je istakla, povezali su se Novi Sad i Novi Pazar, otkrili smo jedni druge u jednoj prekrasnoj ljudskoj dimenziji - da sa različitim verama i različitim životnim iskustvima možemo prepoznati zajedničko dobro. 

Na neki način je razoren taj večni narativ „zavadi, pa vladaj“, a to je ono što boli ovu vlast, jer više ne može tako lako da zavadi i vlada, smatra Mandić Rigonat.

Upitana da li su studentima na pleća stavljena prevelika očekivanja, ona je odgovorila da bi u celoj priči najgore bilo delegirati studentima lične želje i projektovati u njih sve što bi oni koji nisu studenti trebalo i mogli da urade.

Sudenti ne mogu biti zamena za ukupnost dešavanja u celom društvu. Oni su blagodet koja se nama dogodila, oni su kao pesma, kao buđenje proleća, ali svi mi iz različitih esnafa moramo da damo doprinos ovoj priči, poručila je Mandić Rigonat.

Kako je ocenila, ružno je očekivati da studenti budu ti koji će završiti priču, oni su otvorili vrata svima, a ko i kako koristi taj prostor odgovornosti, to su pitanja koja treba postaviti opoziciji. 

Neki delovi opozicije imaju izrazito konkurentski odnos, drugi se postavljaju patronizujuće, treći voajerski, ukazala je Mandić Rigonat i konstatovala da na opozicionoj strani još nema dovoljno jakog i jasnog delovanja.

Prema njenom mišljenju, opozicija je mogla da ima potpuno svoju priču nezavisnu od studentske, da postavlja pitanja šta je bilo sa preporukama ODHIR o izbornim uslovima, šta je sa glasačkim spiskovima, šta je uopšte sa celom tom tematikom. 

Mandić Rigonat ističe da su izbori u Kosjeriću i zaječaru pokazali šta znači kada ste prisutni na licu mesta i kada ste organizovali dobru kontrolu, u čemu opozicija proteklih godina nije mogla da parira vlastima.

Upitana da li veruje u izborni rasplet krize, ona je uzvratila da je pristalica mirnih promena, papira i olovke, i da nije neko ko zastupa puč.

Verujem da možemo da se organizujemo da izborne marifetluke do sledećih izbora svedemo na minimum, naglasila je Mandić Rigonat, ali je saglasna da Srbija u krizi nema vremena da čeka do decembra 2026.godine, za kada Vučić najavljuje izbore. 

Zato je i potrebno da aktivno tražimo vanredne izbore, rekla je ona i istakla da je protest studenata, zakazan za 28.jun, za nju izazov, a pretpostavlja i za druge građane.

Ne znam, nikad ne reci nikad. Volela bih da bude veliki skup, volela bih da ljudi u sebi još imaju snage da izađu na ulicu, bez straha da će im se ponoviti 15. mart i ono neidentifikovano oružje. Ne znam, to je tajna i za mene, rekla je Mandić Rigonat.

Ona veruje u solidarnost, veruje da su ljudi spremni da se založe za neku ideju, a misli i da je većini u ovoj zemlji potpuno jasno na kojoj strani je dobro, a na kojoj strani je zlo. 

Studenti su čudesni, istakla je Mandić Rigonat i pozvala starije da ih prate i da ne smetaju.

Svako neka da najbolje od sebe, pa će nam svima biti bolje, rekla je ona, ali i upozorila da sa godinama rastu konformizam, taj kalkulativni momenat i izdaja lepih ideala i da vlast upravo na to računa.

Upitana da li stanje u Srbiji može da se vrati na period pre 1.novembra prošle godine, kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu, Mandić Rigonat je rekla da to nije moguće zato što se ne može preći preko mrtvih ljudi i praviti kao da se ništa nije dogodilo, osim ako nismo monstrumi.

Kako je ocenila, nema povratka na staro, potonućemo u nekoj strašnoj depresiji i užasu ukoliko ne uspemo da se iščupamo iz ovoga, velika se nepravda izlila u ovoj zemlji da bi moglo biti kao što je nekad bilo.

Ona je, međutim, skrenula pažnju i na to da predsednik Srbije i dalje ima podršku iz inostranstva i ukazala da se volja građana u ovom trenutku sukobljava sa voljom velikih igrača sa kojima je Vučić odlučio da trguje.

Misli, pri tome, na onaj nevidljivi plan ekonomije, politike i taljenja za koji mi saznajemo posledično, mada nije zastupnica toga da Srbija treba da sedi na jednoj stolici.

Svaka zemlja treba da ima slobodu da odredi svoje delovanje, pogotovo u današnjem svetu gde velike sile vode proksi ratove, a zapravo sarađuju između sebe, trguju jedni preko drugih i trećih. Mi smo kap u okeanu i nisam „vojnik jedne strategije, naprotiv“, objasnila je Mandić Rigonat. 

Ona vidi da se Vučićev glas razlikuje kada razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice u odnosu na onaj na domaćoj sceni, ali misli i da pogotovo Evropska unija (EU) preko projekta Rio Tinto igra opasnu igru, koja duboko razara dušu svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji. 

Mi sa EU zapravo, iz godine u godinu, imamo sve manji odnos poverenja i mislim da ljudi više nisu samo evroskeptici, već i da su ogorčeni politikom Unije prema nama, izjavila je Mandić Rigonat.

Prema njenom viđenju, to je birokratija koja nema nikakve veze sa onom čuvenom sintagmom o evropskim vrednostima.

Upitana da li u predvidljivoj budućnosti vidi političku promenu u Srbiji, ona je odgovorila potvrdno kada je reč o građanima, ali ne zna koliko će nas ovaj „bezdušni svet pritiskati i da li će nas uopšte posmatrati kao ljudska bića ili kao stvorenja koja treba da zadovolje njihove apetite“. 

Kada gleda Gazu, Ukrajinu, Rusiju, Teheran i Tel Aviv, kada vidi ravnodušnost aktera koji kreiraju sliku sveta koji gori, onda za sebe misli da pripada svetu poetike, a ne istorijske epike.

Naravno, nadam se promeni, želim u nju da verujem i učiniću sve što mogu da ovde živimo životom kakav smo zaslužili, zaključila je Mandić Rigonat. (kraj) def

Po njoj, govor mržnje u medijima i u državnim institucijama ne može odvojeno da se posmatra, a takođe je teško označiti granicu između uvreda i govora mržnje.

"Kada govor mržnje dolazi iz institucija, iz medija sa nacionalnom frekvencijom, iz prodržavnih tabloida, od prodržavnih ljudi, onda zapravo te granice više nema, sve je dozvoljeno", ocenjuje Gligorijević.

Ona podseća da je u Nemačkoj u vreme porasta broja napada na migrante rađeno istraživanje o povezanosti govora mržnje i nacionalističkih incidenata u društvu. 

Kako kaže, naučnici su uspeli da utvrde da korelacija postoji, ali ne i da li govor mržnje ohrabruje ljude da čine nasilje, ili obrnuto - da se, kada se nasilni incidenti događaju, ljudi osećaju slobodnije da verbalno iskažu svu netrpeljivost prema određenoj grupi ljudi.

"Nemojmo zaboraviti da je i verbalno nasilje - nasilje, a kada pričamo o govoru mržnje, reč je verbalnom nasilju koje od fizičkog nasilja izdvajamo samo zato što nikome nije razbijena glava od nečijih reči, a i to je diskutabilno”, smatra Gligorijević.

Još napominje da je ranije mnogo verovala u moć edukacije, emancipacije i prevazilaženje razlika, ali da sve češće vidi da su ljudi u potpunosti svesni da to što rade nije u redu, i da namerno to koriste kao sredstvo protiv neistomišljenika.

Zbog toga sada duboko veruje u sankcije i u budućnosti vidi zabranu delovanja i političke participacije određenim snagama koje sada diktiraju javni govor.

Istovremeno, Katarina Golubović podseća da je govor mržnje sankcionisan u više zakona, pre svega kroz krivični, kao izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti, ali i kroz zakone o javnom informisanju i medijima i zabrani diskriminacije. 

Kako je rekla u razgovoru s Tamarom Skrozza, "govor mržnje uvek je zasnovan na nekim ličnim svojstvima onoga ko je predmet kritike ili napada, a uperen je protiv cele grupe, a ne protiv samo jednog lica”.

Govor mržnje kao takav sankcionisan je u Albaniji, Crnoj Gori i kod nas, precizirala je Golubović i primetila da se ostale zemlje članice Saveta Evrope ne bave zasebno tim pojmom.

Svakako sankcionišu govor mržnje kroz druga krivična dela, odnosno kao granicu slobode izražavanja koja zapravo može da izazove mržnju, naglasila je Golubović.

Ona je podsetila da je u periodu do 2012-13 godine viđen snižen nivo govora mržnje, pre svega kao pozitivna reakcija na odluke sudova i na poruke Poverenice za zaštitu ravnopravnosti,

 ”Međutim, u protekle tri godine vidi se retrogradna sudska praksa i sve je manje pojavljivanja poverenice, ne zato što ona ne reaguje, nego zato što je i sama napadnuta zbog toga što brani žrtve govora mržnje u javnosti”,  rekla je Golubović.

Nekada smo imali osude političara za govor mržnje kroz parnični postupak, ali se ta praksa u poslednje vreme promenila, napomenula je ona i obrazložila da sudska praksa sada kaže da je to vrlo često lični stav i da kao takav jeste politički nekorektan, ali nije podoban da izazove mržnju. 

To je, kaže Golubović, jedna negativna praksa koja je ustanovljena tužbom Nacionalnog veća Albanaca protiv tadašnjeg ministra Aleksandra Vulina. 

"Problem je i to što govor mržnje prema političkim neistomišljenicima nije krivično sankcionisan i trebalo bi da radimo na tome da se to promeni”, zaključila je Golubović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, režim se zato i bori za legitimitet, zato je Aleksandru Vučiću stalo do toga da sebe predstavi žrtvom, dok je cilj opozicije, bila ona partijska ili društvena, da taj legitimitet oduzme od vlasti.

Na javnoj sceni nedostaje organizaciona politička alternativa, kojoj bi, kako je ilustrovao Mrdalj, pripadnici vojske i policije želeli i hteli da se „prepotčine“.

Prema njegovom viđenju, za alternativu vlastima potreban je jedan trust, grupa ljudi od autoriteta, u kombinaciji sa legitimitetom koji su izvojevali studenti.

Svaka vlast se boji oduzimanja legitimiteta i pojave alternativnog autoriteta, obrazložio je Mrdalj, koji misli da opozicija ima tu prednost što je deo institucija, ali da je to malo i nebitno za širu sliku.

Kako je predočio, ako bi zaista bili vođeni patriotskim osećanjima, oni bi razgovarali sa studentima i, koja god odluka da bude bude doneta, bili bi deo jedinstvenog fronta, jer soliranje uvek ide na ruku vlasti. 

Opozicija mora da preuzme ulogu pratioca, a ne više lidera. Ona je politički osakaćena, što svojom, što zaslugom režima, i nema potencijal da bilo šta šire u društvu promeni, tvrdi Mrdalj.

Pošto predsednik Srbije glumi legitmitet i odbija da raspiše prevremene izbore, jer bi na njima odnos snaga očigledno bio u koristi društvene opozicije, a nema uslova za revoluciju, on alternativu vidi u obavezujućem referendumu.

Na zahtev 100 hiljada birača, Skupština Srbije je dužna da raspiše referendum, ne da odlučuje da li će se raspisati referendum, nego je dužna da raspiše referendum u roku od najviše šest meseci, obrazložio je Mrdalj, koji misli da bi ga vlast izgubila, jer nema snage toliko da vara. 

Kako je precizirao, da je to pokrenuto juče, otprilike negde oko nove godine bi moglo da se računa da bi se išlo na obavezujući referendum, što bi bio najozbiljniji način da se vlastima oduzme legitimitet. 

Ako bi Vučić prihvatio takav zahtev, rizikovao bi da mu se ponove Zaječar i Kosjerić na nivou cele Srbije, a on nema snage da pokrije celu Srbiju, dok front protiv njega ima snage da pokrije zemlju, rekao Mrdalj.

Ukoliko odbije, mora da objasni zašto je odbio, a obe opcije su mu rizične, ocenio je on i naglasio da je to strategija koja još nije iskorišćena, a mogla bi. 

Upitan da li bi neki od sve učestalijih incidenata mogao da bude okidač za veće nemire i nerede na javnoj sceni, on je odgovorio da takva mogućnost apsolutno postoji.

Prema njegovom tumačenju, režim je sada osetio jedan koktel podsticaja da krene silovitije, jer oseća sopstvenu slabost, ali vidi i da „studenti i taj širi opozicioni pokret nije spreman da se bije do kraja“. 

Ne smemo zaboraviti ni međunarodni kontekst, kao jedan od najbitnijih faktora za ponašanje vlasti i opozicije, koji je i dalje relativno povoljan za vlast, smatra Mrdalj.

Prema njegovom tumačenju, vlast se oseća osokoljena time što i dalje spolja može da kupuje neku vrstu naklonosti, a to veliki problem.

Mrdalj misli da je vlast uspela da zabeleži taktičku pobedu usled neujednačenog reagovanja univerziteta i fakulteta na prelazak na onlajn nastavu, zbunjenosti i nesigurnosti koju je to izazvalo i profesore i studente uhvatilo u raskoraku.

Kako je ukazao, zato vlast sada hoće da slomi otpor, kreće da hapsi i bije, u nastojanju da situaciju smiri, a izbore ne raspiše.
Vučić se sada bori za svaki novi dan, svaku novu nedelju da bi održao impresiju da se kriza smiruje i da se stvari stabilizuju, rekao je Mrdalj i ponovio da bi studentski i opozicioni lideri trebalo vlastima da oduzmu legitmitet kroz kampanju za obavezujući referendum.

Upitan o žurbi vlasti da, usvajanjem medijskih zakona, izborom Saveta REM i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, isposluje otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unjom (EU), on je ocenio da je to nastavak licemerne politike Unije i režima.

„Ovi se kao prave da hoće u EU, a ovi se kao prave da ih hoće u EU, i onda i jedni i drugi glume standarde“, ocenio je Mrdalj, koji tvrdi da je Skupština ključni distributer moći.

Kako je objasnio, Vučić ima vlast zato što komanduje skupštinskom većinom koja bira REM, a preko nje kontroliše i tužioce, članove izbornih komisija...

Zbog našeg izbornog sistema, sve što Skupština radi kontroliše onaj ko upravlja vladajučom strankom, rekao Mrdalj i ukazao da je sistem loše namešten upravo zbog načina na koji se biraju poslanici.

Upitan šta bi u Srbiji trebalo da se dogodi da bi suštinska politička promena bila moguća, on je uzvratio da su se ljudi vlasti enormno obogatili, a ima i osnovane razloge da sumnja da su duboko upleteni u kriminalne aktivnosti. 

Kako je rekao, gubitak vlasti za njih je rizik sopstvene bezbednosti i zato, ni po koju cenu, neće dati poštene izbore i slobodne medije.
Jedini način da se minimizuje neko buduće nasilje je da se nasuprot njih postavi dovoljno velika sila, jer bi onda pripadnici režima „procenili da im se više isplati da se ne tuku za režim, nego da se tuku za njega“, smatra Mrdalj.

Na kraju, najveće šanse za najmanje nasilje bile bi u slučaju da se međunarodni faktor okrene protiv režima, procenio je on, uveren da bi to „značajno doprinelo poštenju našeg izbornog procesa, jer bi vlast bila naterana da ustukne“.

Pošto nema izgleda da se to desi, Mrdalj je poručio da mora da se nađe unutrašnja snaga i „zaista zaplaši te mrave koji rade za režim da bi oni počeli da otkazuju poslušnost“. 

Ukoliko se to ne desi, on je naglasio da je „vlast spremna da te ljude koristi do poslednjeg u borbi protiv studenata i građana da bi sačuvala svoje pozicije“. 

Upitan da li je, uprkos svemu, klatno političke moći počelo da se kreće na drugu stranu, Mrdalj je odgovorio da je „počelo da se pomera ka studentskom pokretu, ali da se sada polako vraća ka režimu“. 

Što vreme više prolazi bez nekog jakog iskoraka na drugu stranu, inercija ide u korist režima, rekao je on i upozorio da je apsolutno moguć povraćaj u stanje pre 1.novembra prošle godine i tragedije u Novom Sadu.

Podsećajući da su tolike tragedije zaboravljene, Mrdalj je naglasio da nas istorija upozorava da ovo „može da se završi koliko na dobar način, toliko i na mnogo gori način nego što je sada“, 

„Nije sve što je moguće i verovatno da će da se desi. Ovde sada zaista teško reći šta je verovatnije. Ne uzdam se mnogo u EU da će ona da nas štiti od diktature“, zaključio je Mrdalj. (kraj) def

Kako je objasnio u razgovoru s Tamarom Skrozza, targetiraju se tačno određeni ljudi,  represija ne dolazi samo od države i policije, već i od parapolicijskih elemenata privatnog obezbeđenja.

Ukazujući da postoji privid institucija, Bandović je podsetio da ”ova faza represije počinje od avgusta prošle godine, kada su počeli da biju i hapse, pre svega aktiviste ekoloških organizacija".

Do tada smo imali simboličku represiju, koja se uglavnom ogledala u targetiranju ljudi kroz medije, ocenio je on i konstatovao da represija pokazuje slabost režima,  iako je svestan da ona proizvodi određenu reakciju kod građana. 

”Predsednik često preti da će uskoro država morati da reaguje, a s druge strane da bi trebalo ipak razgovarati, što meni govori da režim još nije odlučio da pređe u otvorenu represiju”,  rekao je Bandović.

On predviđa da će letvica biti pređena u trenutku egzistencijalnog opstanka režima, kada više ne bude postojao ni jedan način da se zadrži vlast. 

Kako je istakao, postoje različiti aktivni i neaktivni načini borbe protiv represije, ali bi građani, ako budemo išli ka nekom većem zaoštravanju, mogli bolje da se samoorganizuju, jer bismo imali ozbiljnu konfrontaciju i moguće ishode koji uključuju žrtve.

Bandović smatra da izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazuju da Srbija ima potpuno podeljeno društvo, a da se podeljenost vidi čak i u radu pojedinih institucija, kao što je policija.  

To su, kako istakao, novi prostori slobode, kakvih će vremenom biti sve više.  

”Ne mislim da će početak kraja biti neki mini događaj koji će to moći da označi, mislim da ovde neće biti početak kraja, već da će biti samo kraj”, predvideo je Bandović.

S druge strane, Dejan Atanacković smatra da će znak da je kraj biti trenutak kada padne prvo kriminalno gradilište. 

”U trenutku kada građani zaustave bagere, oteraju ih i proglase slobodnu teritoriju, kada dođe dotle da se građani konsoliduju oko toga da bageri prosto nemaju više kuda, i da jedan kriminalni posao ne može da se završi, to će za mene biti znak da su stvari počele ozbiljno da se menjaju”, objasnio je Atanacković.

On je ukazao da je korupcija, takođe, oblik represije, a da je u svakom društvu koje je sebi dozvolilo ovakav nivo korupcije, represija sama po sebi prirodan proces.

”Možemo da smatramo da je režim sada u nekoj defanzivi, ali istovremeno, bez obzira da li se brani ili napada, on na nas deluje pogubno i sada je stvar naše procene kako ćemo da reagujemo na tu njegovu podivljalost”, rekao je Atanacković. 

Kako je naglasio, potrebno je pre svega da se suočimo, ne samo s prošlošću, već i sa aktuelnim činjenicama.  Atanacković smatra da na strani koja se navodno bori za odbranu ovog društva postoje oni koji sarađuju sa režimom.

Misli na ljude koji tiho odrađuju svoj posao, koji će se sakriti iza akademske pobune, raditi na pravljenju svojih biografija i koji čekaju priliku da politički i poslovno profesionalno prežive,  kako bi se sutra opet upleli u neki budući koruptivni sistem.

”Režim je potpuno nenormalan i deluje da ne može da funkcioniše, ali postoji taj amalgram koji čine upravo ljudi koji su da tako kažem naši”,  precizirao je  Atanacković, ilustrujući svoju tezu primerom delova Građevinskog fakulteta. 

On primećuje da je u ovom društvu uobičajeno da ono što je ključno i najvažnije, što mora da se desi, većina ljudi u jednom trenutku smatra nemogućim. 

Po  njemu, to je sada generalni štrajk, za koji kaže da je u ovim uslovima realniji od izbora.

”Izbori sami po sebi teško da mogu da ostvare rezultat, ukoliko uz njih, uporedo sa planiranjem izbora i stvaranjem jedinstvene političke izborne liste, ne dolazi do kulturno-političke konsolidacije”, ocenjuje on i istovremeno naglašava značaj solidarnosti i pritiska na institucije pravosudnog sistema.

Režim je, kako kaže, pokazao spremnost da pogazi jednu vekovnu instituciju kao što je Univerzitet u Beogradu. 

”Za njih univerzitet ne znači ništa, kao što za njih ne znače ništa naši životi. Način da se predupredi neka još veća represija, jeste solidarnost koja mora da se stvori oko konteksta opšte građanske pobune”,  zaključio je Atanacković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je rekao u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, videlo se i kroz prethodne postupke izbora Saveta REM da je na delu uvek simulacija, koja je sa naprednjacima dosegla neslućene razmere.

Prema Bodrožićevom viđenju, skupštinska većina onemougaćava funkcionisanje svakoga ko želi normalno da radi svoj posao, već ga  marginalizuje toliko da je na kraju nateran da odstupi sa funkcije.

On smatra da je i sama predsednica Skupštine kontaminirala ceo proces, difamirajući jedan broj nezavisnih kandidata za članove Saveta REM.

U ovom ponovljenom procesu imamo dodatno pogoršanu situaciju, jer se broj nevladinih vladinih organizacija (GONGO) u svakoj od oblasti udvostručio, negde utrostručio, i to je sada pretvoreno u jednu ogromnu karikaturu, predočio je Bodrožić. 

Kako je ocenio, mi učestvovanjem u takvom procesu počesto dajemo legitimitet, iako znamo da je to uzaludan posao, da ćemo biti izigrani i poslužiti za scenografiju, da bismo na kraju došli do istog rezultata kao da i nismo učestvovali.

Kada je reč o predlagačima za članove Saveta REM iz drugih oblasti, Bodrožić je ukazao da i oni, uz pomoć GONGO udruženja, uvek nadvaladaju legitimne predlagače i naglasio da se u oblasti verskih zajednica SPC ponaša kao pododbor SNS. 

Istovremeno, poverenik za informacije od javnog značaja i ombudsman dodatno obesmišljavaju ceo proces, kandidujući u ponovljenom postupku ljude koji su zaposleni u REM, dodao je on i ocenio da su nacionalne manjine pod kontrolom, dok privatni univerziteti prostim nadglasavanjem pobede Univerzitet u Beogradu.

Bodrožić misli da je uloga REM devalvirana svojevremeno i izborom Olivere Zekić za predsednicu Saveta REM, a potom i za portparolku Saveta.

Nikakva naša bolja organizacija ne može da pobedi taj bestijalni pristup naprednjaka u kojem će vas oni na kraju, ne samo pobediti nego, i ismejati. Oni neće samo da te pobede, oni hoće i da te ponize, rekao je Bodrožić.

On je, međutim, primetio da vlast sada ima problem sa „nekom malom“ promenom agende u Evropskoj uniji (EU), posebno posle dolaska Marte Kos, pošto je izbor Saveta REM postao jedan od ključnih uslova za otvaranje Klastera 3 u procesu evrointegracija.

Upitan o najavljenom usvajanju medijskih zakona, Bodrožić je rekao da su reprezentativna novinarska i medijska udruženja učestovala u radnim grupama, ali da je vlast ono što su radne grupe uradile naknadno prepravljala pre slanja u Brisel.

Prema njegovim rečima, ovog puta su nas potpuno isključili iz procesa i brže-bolje gurnuli ove zakone u proceduru, stvarajući privid evropskog puta, da bi nama dali 48 sati da dostavimo primedbe. 

Oni su dodali gas da bi usvojili te zakone pre letnje skupštinske pauze i pred Briselom i to prikazali kao neki svoj uspeh na evropskom putu, protumačio je Bodrožić.

Sada sve zavisi od Brisela, da li će, kao i do sada, te formalne stvari uvažavati kao napredak ka putu učlanjenja u EU, ocenio je on, uveren da je klima u Uniji sada ipak promenjena i da je neke ljude sramota da stoje iza ovakvih procesa u režiji naprednjaka.

Bodrožić podseća da je odavno otvorena „sezona lova“ na novinare i medije koji nisu pod kotrolom vlasti i objašnjava da represija vlasti, uporedo sa produbljivanjem političke krize u proteklih sedam meseci i pobunom studenata i građana, raste na svakom koraku.

Kako je ilustrovao, na sceni su mnogobrojni pritisci i kriminalizacija u javnom prostoru, dok su vlasnici medija koje vlast ne kontroliše izloženi ozbiljnim pretnjama, „poput čoveka koji stoji iza N1 i Nove“.

U delu elektronskih medija cela mašinerija je upregnuta da poništi uticaj  N1 i Nove, ocenio je Bodrožič, a sada idu i na fizičko onemogućavanje da N1 dopre do većeg broja ljudi.

Prema njegovom mišljenju, i  to govori o jačanju represije, ali i ogromnom strahu i nemoći režima, koji ne može da umiri Srbiju i suzbije uticaj nezavisnih medija, koliko god da ih je malo.

Napominjući da vlast neprestano huška ljude na nezavisne novinare i medije, Bodrožić je rekao da se NUNS, pored redovnih aktivnosti, svakodnevno bavi i unošenjem u bazu podataka slučajeva napada na novinare.. 

Upitan na kakvu i čiju zaštitu mogu da računaju novinari i mediji koje je vlast označila kao neprijatelje, on je odgovorio da mogu da se uzdaju samo u organizovanu zaštitu svojih kolega i zaštitu javnosti. 

On misli i da međunarodne organizacije imaju izvesnu moć da „zaustave predsednika i druge u tom obračunu sa nama da ne pređu  crvenu liniju“.

Uprkos tome što je društvo razvaljeno na mnogo načina,  zarobljeno u režimskoj propagandi i devastiranju medijske scene, posebno lokalne, Bodrožić smatra paradoksalnim što se vlast muči da napravi većinu, pa pribegava nasilju, pretnjama i potkupljivanju da bi opstala.

Njega raduje što je dobar deo naroda zadržao zdrav pogled na svet i što se to odrazilo i na ovu generaciju mladih ljudi, koja se aktivirala društveno i politički.

Ukazujući da je stanje na medijskoj sceni i društvu u celini talac političke volje jednog čoveka, Bodrožić je rekao da je tome doprinela i činjenica da EU, zbog stabilnosti na Balkanu, godinama žmuri pred flagrantnim kršenjem demokratije, slobode izražavanja i našeg prava da slobodno radimo svoj posao.

On misli da će se u budućnosti sigurno izučavati ova dekada potpune zarobljenosti države, razvaljivanja društva, okupacije i kontrole medija. 

Sa ovom vlašću neće biti promene nabolje na medijskoj sceni, siguran je Bodrožić, koji smatra da je „jedini lek pritisak ulice i na kraju promena ovog režima“.

Kako je precizirao, oni jednostavno ne podnose slobodu, demokratiju i normalan sistem, nego žele da vladaju i sve kontrolišu, a najvažnije im je da kontrolišu pare.

Bodrožić misli da sve ovo što se sada u Srbiji događa, ipak, vodi  finalu i ističe da je optimista, jer se u vazduhu oseća da je klatno prešlo na drugu stranu. 

Naravno oni su mnogo puta teglili vreme, računali na apatiju i rušenje snova građana, ali su mladi ljudi sada doneli novi kvalitet koji će na kraju presuditi, zaključio je Bodrožić. (kraj) def

Mirković je istakao da se Aleksandra Krstić i on ovog puta nisu kandidovali za Savet REM upravo zbog toga što misle da nema nikakvog smisla ponovo participirati u procesu i potom izlaziti iz njega po drugi put u nekoliko meseci.

"U ovom trenutku nismo daleko od ponovljenog scenarija od prošlog puta - da dođe do izlaska određenih predlagača i kandidata iz procesa, ako se nastavi kršenje Zakona o elektronskim medijima, ", procenio je Mirković. 

Kako je rekao u razgovoru s Tamarom Skrozza, učešće u procesu ima smisla samo ako postoji politička volja da se izabere šestoro nezavisnih kandidata koji će omogućiti istinske promene na osnovu dvotrećinske većine u Savetu REM.

"Sve ispod toga, predstavlja mimikriju i davanje lažnog legitimeta procesu", ukazao je Mirković.

On podseća da je Statut REM promenjen neposredno pred usvajanje Zakona o elektronskim medijima i to tako što je ono o čemu Savet bude odlučivao proglašeno za službenu tajnu, pa njegovi članovi neće u javnost moći da izlaze sa bitnim podacima. 

Kakav god bio bude bio sastav tog novog Saveta, plašim se da neće biti bolji od onog kakav je bio prethodni, dok će ubuduće njegove odluke u javnosti tumačiti portparolka Olivera Zekić, ukazao je Mirković.

Po njemu, izuzetno je značajno da Brisel jasno i decidno kaže da li misli da ono što se događa sa izborom Saveta REM ispunjava standarde Evropske unije, jer je potpuno jasno da imamo elementarno kršenje medijskih zakona.

"Ako se nastavi ovim putem, u proces će biti ugrađena ozbiljna sistemska greška koja će imati velike implikacije na buduće funkcionisanje Saveta", upozorava Mirković. 

On smatra  da je neophodno da se ličnim primerom i ličnom žrtvom ukaže na manjkavosti procesa i na taj način prikaže u kojoj meri ne postoji ni gram političke volje da se stvari suštinske promene na bolje, već je zapravo sve zadovoljavanje forme u kojoj suština ostaje po strani.

Mirković ima razumevanje za participaciju u procesu, ali samo do određene mere, jer postoje crvene linije preko kojih se ne može preći.

I Aleksandra Krstić smatra da je potrebno učestvovati u procesu. 

”Ako imate nenormalno, nefunkcionalno telo koje se ničim ne bavi, koje je u prethodnih 10 godina donosilo i nije donosilo odluke, koje je bilo zarobljeno od strane vlasti na različite načine, onda ste pustili to jedno telo da levitira isto kao i mnoga druga tela i mnoge druge nezavisne institucije koje su nažalost postale sluge režima”,  objašnjava Krstić.

To je nedopustivo i ako hoćete da gradite bilo kakvo demokratsko društvo, onda treba da kažete - evo, ja ću biti taj koji će ući u to telo i probati da uradi nešto iznutra, rekla je Krstić.

Ona, ipak, misli da je u trenutnim uslovima izlazak grupe nezavisnih kandidata  jedini mogući način da se ponovo pokaže da je proces neregularan.

”Nije mi jasno na koji način će Evropska unija da štriklira da je izabrano devet članova Saveta REM  ukoliko je dvotrećinska većina bliska vlastima, ako u taj Savet uđu ljudi koji za to nemaju diplome i koji za to nisu školovani”,  smatra Krstić.

Ona naglašava i da neki kandidati nemaju nikakvo iskustvo u elektronskim medijima,  ali su se na nacionalnim televizijama pojavljivali propagirajući govor mržnje i targetirajući političke najistomišljenike, dok su neki kandidati savetnici u ministarstvima, a neki rade u REM. 

Jedan od ključnih problema u našoj javnosti jeste polarizacija na to da li je neko opozicioni kandidat, a neko kandidat  vlasti, rekla je Krstić, koja smatra da nema o čemu da se razgovara sve dok  Odbor za kulturu informisanje ne uđe u biografije kandidata i na samom početku kaže ko ispunjava, a ko ne ispunjava uslove.   

Problem je što će u samom Odboru, koji treba da bude filter, odakle dalje treba da se procedura razvija, proći oni kandidati koji ne ispunjavaju uslove, zaključila je Krstić u razgovoru za FoNet (kraj) zvs/ts 

Krenuo je sa protivustavnim i protivpravnim uredbama, da bi nam vlast sada najavila i novi Zakon o univerzitetu, koji će biti „Šešeljev zakon broj 2“, po uzoru na onaj iz 1998.godine, rekla je Stojković.

Retorika Šešelja onda i Vučića danas, u vezi sa univerzitetom, potpuo su iste i nepromenjene, predočila je ona u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i konstatovala da je jedini zadatak vlasti da „očuva gazdu na čelu države“ i njegovu samovolju.

Apsolutno im nije jasno zbog čega je univerzitet važna institucija za budućnost jedne moderne civilizovane države. Naprotiv, nastoje da uguše sve što povećava znanje i jača kritičku misao, jer tako dobijaju poslušnike koji se nikada neće ni zapitati šta se dešava oko njih, smatra Stojković.

Prema njenim rečima, postoje profesori, u koje i sama spada, koji misle da bi pritisak i zajedničko delovanje sa studentima morali da se pojačaju kako bi se spasao univerzitet.

Da zajednički pravimo akcije koje će biti još jače i još radikalnije prema ovoj vlasti. To je jedini način, to je sada borba na sve ili ništa, naglasila je Stojković. 

Kako je objasnila, ili ćemo se izboriti za slobodu, što podrazumeva smenu ove vlasti, jer drugačije to neće ići, ili ćemo pokleknuti pred pretnjom Vučića, koji kompromis doživljava kao slabost i poziv da nas još gore gazi.

Ističući da ne želi da radi na univerzitetu po meri radikala, Stojković je najavila da će profesori koji vide potrebu za pojačavanjem pritiska, među kojima je i ona, u narednom periodu zajednički sprovoditi neke vrlo ozbiljne akcije. 

Očekujemo da će odgovor režima biti dramatičan, možda i ti „ćaci“ dođu da nas fizički maltretiraju, možda i policija, videćemo, ali smo spremni na žrtvu da bi građanima pokazali koliko je Univerzitet važan, poručila je Stojković.

Mi koji radimo na univerzitetu i razumemo šta on znači za državu, spremni smo na sve da bismo odbranili instituciju koja nam je važna, istakla je Stojković i napomenula da se „ovde uopšte ne radi o nama kao pojedincima“. 

Ona smatra da školska godina nije izgubljena, jer za to još postoji manevarski prostor, čak i u slučaju da se sve pomeri za jesen. 

Postoje različiti modaliteti kako možemo i sa novom generacijom, i sa ovom koja nije završila studije, to da uredimo i da svako dobije kvalitetno obrazovanje, uverena je Stojković.

To znaju i studenti. Zbog toga su i protiv Inicijative za spas Univerziteta, koju vidim kao inicijativu za kratkoročni spas, jer razumeju da to može i drugačije da se reguliše, rekla je Stojković.

Kako je obrazložila, „da završimo kao kvalitetan Univerzitet, sa kvalitetnom nastavom koju ćemo pružiti i novoj generaciji i onima koji su ove godine život posvetili nečemu drugom, a to je borba za slobodu“.

Upitana da li postoji i koliko je realna opasnost da studenti ostanu samo na brisanom prostoru ona je odgovorila da se iskreno nada da se to neće desiti i da ne smemo dozvoliti da se to desi. 

Veoma je loše ovo što se dešava na nekim fakultetima da nastavno-naučna veća, pod pritiskom, donose odluke da uđu u simulaciju nastave, uprkos mišljenju studenata, što pokazuje razdor koji je Vučić i hteo između profesora i njihovih studenata, ukazala je Stojković.

Ona apeluje da se o takvim stvarima nikada ne razgovara mimo mišljenja studenata, već da se postigne konzenzus o modalitetima zajedničkog delovanja, kako bismo imali sigurnost  da se zajednički cilj neće raspasti i da ćemo biti zajedno na putu ka tom cilju.

Upitana šta se događa sa studentskom izbornom listom, Stojković je odgovorila da se taj proces odvija odlično i da čuje od studenata da će se na njoj naći odlični ljudi iz različitih oblasti.

Kako je istakla, zna za brojne ljude koji će biti na listi i „to su fantastični ljudi, nisu pali s Marsa, mnogi će videti da su to ličnosti koje već prepoznaju u javnosti“.

Širok je spektar tih ljudi, od umetnika, do profesora univerziteta i poljoprivrednika, ali je najvažnije da su to ljudi sa integriteom, precizirala je Stojković, koja je u potpunosti saglasna da na listi ne treba bude politički eksponiranih ličnosti.  

Upitana kada bi taj posao mogao da bude završen, ona je procenila da je to moguće već do kraja nedelje ili sledeće nedelje. 

Neki fakulteti su već završili taj posao, neki još nisu, ali se razgovori odvijaju. Ja naravno nisam, neću ni biti na toj listi, jer sam politički aktivna, napomenula je Stojković. 

Prema njenim rečima, studenti razgovore sa različitim ljudima, za koje misle da su idealni za listu, ne vode na univerzitetu, niti o tome govore na univerzitetu, već se ti razgovori vode van univerziteta. 

To mora da se kaže i da se naglasi zato što su već počela spinovanja po tabloidima da su profesori i studenti ušli u političku arenu i da za to koriste resurse univerziteta. To prosto nije tačno, poručila je Stojković.

Njihovo delovanje od početka jeste političko, nije bilo stranačko, neće ni dalje biti stranačko, precizirala je Stojković, koja je primetila da studenti u blokadi imaju formalnu podršku opozicije, ali joj se čini ne i suštinsku.

Upitana upravo o tom odnosu opozicije prema studentskim protestima, ona je uzvratila ocenom da izostaje zaista ozbiljan i nedvosmislen upliv u različite studentske zahteve. 

Stojković ističe da Demokratska stranka jedina o tome govori vrlo eksplicitno i bez ikakve zadrške i kalkulacije. 
Prema njenim rečima, imamo jedan ogroman pokret sa nesumnjivo najvećim legitimitetom u društvu, koji su studenti osvojiliu proteklih šest meseci.

„Ukoliko vam je važno da smenite zločinačku vlast i ovu mafiju, onda morate podržati ono što posle ovoliko godina ima najveće šanse da uspe“, istakla je Stojković.

Kako je obrazložila, „ukoliko nije stranački interes na prvom mestu, već javni interes, onda nema opravdanja da ne podržite ovo što ima najveći legitimitet i što je podiglo najviše građana od kada postoji ova vlast“ 

„Svaka podrška je nužna i nadam se da će to i druge stranke da shvate“, dodala Stojković, svesna da postoji i mogućnost da protesti i zahtevi za promenama budu završeni neuspehom, ali misli da je „ovo toliko omasovljeno da prosto ne može da nestane“.

Ne vidim način da ne uspe, ukoliko imate probuđene tolike građane. Ne može ta energija i želja za promenom da ispari, taj duh više ne može da se vrati u bocu, naglasila  je ona i istakla povećanu svest samih građana o političkoj odgovornosti.

Društvena promena je nepovratna, uverena je Stojković, koja smatra da se nezadovoljstvo kuvalo 13 godina, da bi na kraju došla deca i rekla: “Šta je ovo? Ovo je više nepodnošljivo, u ovome više ne možemo da živimo, i tako sada probudila sve one koji su spavali“. 

Prema njenom mišljenju, prirodnije je da promena ka demokratizaciji ide odozdo, iz društva na gore, i to je upravo ono što se dešava u Srbiji. 

Kako je opisala, kada se podvuče crta, kada ljudi stvarno shvate da je ovo haos u kojem više ne može da se živi, onda se probudi potreba za uređenjem života.

Tada kreću pritisci da se institucije povrate i da građani počnu da žive na normalan način. Vidim da prisustvujemo upravo jednom takvom procesu, zaključila je Stojković. (kraj) def 

”Hajde da udarimo po režimu tamo gde ih najviše boli, da im uskratimo naše pare koje oni nemilice troše za svoje poslove”, objašnjava Lukić. 

Po njoj, taktika vlasti je da bukvalno iskopira svaki studentsku ili građansku akciju da bi te akcije obesmislia, a da je kamp u Pionirskom parku najimbecilnija od svih tih kopija.  

Lukić misli da će kamp poznat kao ”Ćacilend” biti sklonjen kada predsednik to poželi, kao što je to u startu i bila njegova ideja, jer ne postoji ”tako glup marketinški tim” koji bi tako nešto osmislio. 

Kako tvrdi, ”on je objektivno predsednik ili vlasnik ili šef 'Ćacilenda', to je njegovo jezgro, to su ti lojalisti - batinaši, kriminalci sa čekićima, neuspele seks radnice, neuspeli mladi ljudi koji se izdaju za studente i ti saučesnici koje je postavio da budu lokalni šerifi po Srbiji”.

Njena je želja da  u Pionirskom parku jednog dana bude postavljena stalna  izložba fotografija "Ćacilenda", kako bi strani turisti koji dolaze u Beograd mogli da vide slike ”tog brloga, prljavštine i nesrećnih ljudi koji tamo spavaju”. 

U razgovoru s Tamarom Skrozza, ona je predvidela da će predsednik izbore raspisati onog momenta kada bude siguran da je našao način da ih dobije, a da nama tada slede pokradeni izbori, pa novi talas protesta i novi talas bunta.

”Ja bih, ako možemo, da im uskratimo naše pare i da tako stvar probamo da vratimo na teren naše igre, jer je on sada nas vratio na svoju igru, time što su studenti od njega tražili izbore”,  rekla je Lukić.

Istovremeno, Maja Stojanović ocenjuje da bi eventualno uklanjanje "Ćacilenda" značilo da se situacija u Srbiji smirila, da nema više protesta i bunta, da je jednostavno sve leglo na svoje i da vlast ne strahuje od bilo kakvih problema.

Po njoj, "Ćacilend" je potencijalni izvor sukoba, što bi vlast iskoristila da na ulice izvede još jače policijske snage i žandarmeriju.

”Pitanje je da li bi ljudi, koji su već dovoljno frustrirani i besni, mogli da se suzdrže da iskažu tu frustraciju na ovoj blokadi celog grada od strane predstavnika vlasti”,  upozorava ona, uz opasku da je kamp postavljen da bi se sprečilo okupljanje građana ispred Predsedništva i Narodne skupštine.

Razrešenje dileme da li će vlast biti smenjena na izborima ili na ulici, po njoj, zavisi upravo od vlasti i odluke da li će naredni izbori biti u skladu sa evropskim standardima i našim zakonodavstvom.

”Ukoliko vlast to ne uradi, ukoliko se mimo izbora bude borila sa svojim građanima, mislim da onda postoji opasnost i da će tu borbu sama vlast da prenese na ulicu”,  zaključila je Stojanović u razgovoru za FoNet. (kaj) zvs/ts

On je, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ukazao da „međunarodnim akterima u ovom trenutku ne odgovaraju prevremeni izbori u Srbiji“.

Kako je objasnio, oni bi radije želeli da vide promene u sferi medija i izbornog zakonodavstva, pa da se posle toga sprovedu koliko-toliko slobodni i fer demokratski izbori. 

Srdjan Majstorovic 1

S druge strane, Evropi ne odgovara da se ovde stvari izmeste iz neke situacije kojom može da se upravlja, imajući u vidu okruženje, događaje na Bliskom istoku, u Ukrajini i brojne pretnje teritorijalnom integritetu same EU koje stižu iz Rusije, predočio je Majstorović.

Prema njegovom tumačenju, „većini evropskih vlada, nažalost, i dalje mnogo više odgovara stabilnost na Balkanu, nego interes građana Srbije da se Srbija demokratizuje i da se ovde primenjuje pravda“.

Upitan da li to znači da je politika stabilokratije i dalje živa, Majstorović je odgovorio potvrdno, ali sa jednom bitnom razlikom, a to je da je demokratski legitimitet ove vlasti toliko poljuljan da je sada ipak otvorena debata o danu posle ovog režima, što ranije nije bio slučaj. 

Kako je istakao, i spolja je postalo veoma vidljivo da je potrebno tražiti prostor za alternativne aktere sa kojima će se voditi dijalog o važnim pitanjima, uključujući pristupanje EU jednog dana kada ovaj režim ode u opoziciju i u istoriju.

Upitan šta će se dogoditi ako u Srbiji u međuvremenu kriza eskalira i stvari izmaknu kontroli, Majstorović je odgovorio da je to scenario koji niko ne priziva, ali je naglasio i da niko od međunarodnih aktera u tom slučaju ne bi imao ništa protiv vanrednih izbora.

Uprkos tome što u ovom trenutku interes međunarodnih aktera i interes građana Srbije ne koincidira kada je reč o vanrednim izborima, on ne vidi da bi se bilo ko u EU tome protivio, ako bi u Srbiji o njihovom održavanju bio postignut konsenzus. 

Srdjan Majstorovic 2

Po Majstoroviću, „vrlo je naivno očekivati da se nešto promeni od vlade kojom i dalje upravlja jedan čovek koji ne sedi u vladi“, ali se u ovom trenutku na region gleda kroz takve naočare kada su u pitanju one zemlje koje su „veoma dvosmisleno opredeljene ka svojoj budućnosti i odnosima sa EU“. 

Osvrćući se na nedavne posete Srbiji visokih zvaničnika EU, on je kao njihovu ključnu poruku označio stav Brisela da se interes Unije u potpunosti poklapa sa interesom studenata i njihovim zahtevima za pravdom i demokratijom. 

To je po prvi put da su predstavnici EU mnogo jasnije predočili ono što je obično zaodenuto u diplomatski jezik, naglasio je Majstorović i konstatovao da su snage koje se u Srbiji bore za demokratiju i pravdu dobile vetar u jedra.

On je razvejao mit da u Briselu na znaju šta se dešava u Beogradu i Srbiji, precizirajući da su apsolutno dobro upoznati sa stanjem demokratije, vladavine prava, korupcije, ljudskih prava i situacijom u medijima.

To što su studenti uradili, što su znojem i žuljevima pokazali koliko je javnosti Srbije stalo do vrednosti sadržanim u Ustavu Srbije i na kojima se zasniva EU, nije moglo da ostavi ravnodušnim ni najveće skeptike među evropskim birokratama, ocenio je Majstorović.

Prema njegovim rečima, to je svakako dalo svež podsticaj i upalilo crvene lampice u zemljama članicama EU da su ti mladi ljudi spremni na ličnu  žrtvu, zarad zaštite vrednosti koje se nekada i u samoj Uniji prihvataju zdravo za gotovo“. 

Majstorović je uočio da je proteklih nedelja primetna određena mobilizacija režima i žurba da se pošto-poto pošalju nekakvi pozitivniji signali Briselu.

On misli na usvajanje medijskih zakona, pozive na dijalog i izmenu izborne regulative, navodeći da vlast ne može da dopusti ni da ostane bez evropskog finansiranja, ali ukazuje da je režim veoma prilagodljiv i da se sada „prilagođava pritisku spolja“. 

Srdjan Majstorovic 3

Majstorović želi da veruje da će predstavnici EU „držati za reč predstavnika ovog režima i da će zaista insistirati da te promene budu suštinske, a ne samo marketinške i kozmetičke, kako je to bilo do sada“. 

Kako je upozorio, to ni na koji način ne znači da se režim, ukoliko se situacija promeni i ode u njegovu korist, neće vratiti autoritarnim i represivnim merama kojima smo svedoci u svakodnevnom životu.

Prema njegovom viđenju, u proteklih 13 godina ove vlasti i najveći optimisti, koji su mislili da će od radikala uspeti da naprave demokrate, postali su pesimisti.

Nažalost, još dugo nakon što režim ode u istoriju bićemo suočeni sa lošim imidžom koji je uspostavljen u prethodnih 13 godina, procenio je Majstorović.

Moraćemo iznova da dokazujemo da li smo zaista opredeljeni za vrednosti, obaveze i prava, koje ćemo jednoga dana, kako se nada, imati kao članica EU. 

Kada jednom kreirate javno mnjenje u zemljama koje su direktno izložene ruskim pretnjama, kao što su baltičke zemlje ili Poljska, veoma teško ćete vratiti poverenje njihovih građana i političara, ukazao je Majstorović.

Buduće vlasti moraće da ulože mnogo energije da promene imidž Srbije, što nije nemoguće, naprotiv, vrlo je moguće i izvesno, ali je za to potreban mudar i pametan plan, poručio je Majstorović.

Prema njegovom mišljenju, takav plan bi, u idealnom slučaju, podrazumevao da se objedinjeni front studenata, političkih stranaka,  nevladinih organizacija, udruženja građana i pokreta, predstavi kao plan za budućnost Srbije koja će biti dobrodošla i rado viđena članica EU.

Srdjan Majstorovic 4

Upitan da li i kriza u BiH, povodom sporova Sarajeva i Banjaluke, predstavlja izazov za vlasti u Beogradu, Majstorović je odgovorio da to za njih jeste izazov, ali na neki način i pojas za spasavanje. 

Kako je obrazložio, gde god da postoji kriza, režim u Srbiji se pojavljuje kao vatrogasac ili kao piroman, u zavisnosti od interesa, ili potpaljuje vatru ili je gasi. 

Nažalost, to što se dešava u BiH ide u prilog sadašnjoj vlasti, jer želi da se legitimiše kao akter koji može doprineti smirivanju situacije, ali je to vrlo naivno očekivati, rekao je Majstorović.

S druge strane, on smatra da krizu u BiH moraju da rešavaju prevashodno njeni  građani i ocenjuje da u ovom trenutku ni Hrvatska, ni Srbija, nemaju bilo kakvog interesa da idu u pravcu normalizacije i stabilizacije BiH. 

Upitan da li vidi spremnost Beograda i Prištine da idu u rpavcu normalizacije, on je uzvratio da sada apsolutno ne vidi spremnost ni jedne, ni druge strane da se ide u pravcu kompromisa.

To je će „osuditi i građane Srbije i građane Kosova na stagnaciju i tavorenje na margini evropskih dešavanja, zajedno sa BiH, potencijalno i Severnom Makedonijom“, ukazao je Majstorović.

On smatra da će Crna Gora, Albanija i Moldavija do kraja ove decenije postati članice EU i naglašava da građani Srbije, Kosova i BiH moraju da se zapitaju da li njihove vlade vode ispravnu politiku, ukoliko ih ostavljaju na margini Evrope. 

Srdjan Majstorovic 5

Srbija „može da izabere da bude Turska, da postane još autoritarnija i ostane van EU“, ali može i da prihvati opšteprihvaćena pravila Unije, pa da primenjuje evropske zakone koji će njene građane u pravima činiti jednakim sa građanima drugih članica,  naglasio je Majstorović.

„Dakle, malo je i do građana, nije samo do vlasti“, istakao je on i objasnio da su i tu „potrebni pobuna i impuls koji dolaze iz društva i da se kaže: ’Pa čekajte, ako Crna Gora i Albanija postanu članice EU, zašto mi ne možemo, šta je prepreka?’“

Majstorović ne misli da aktuelna vlast može da uvede Srbiju u EU, uveren da bi to mogla da izvede samo neka druga garnitura, u nadi da  "period suštinskih promena u ovoj zemlji nije toliko dalek“. 

Verujem da je evropska Srbija moguća i da će članstvo u EU biti znak da smo postali drugačija i bolja zemlja, istakao je on, jer ćemo, u suprotnom, polako nestajati, nepovratno tavoreći na evropskoj margini.

Upitan da li Srbija ima kapacitet i potencijal za promenu, Majstorović je odgovorio da je „taj kapacitet i potencijal šetao do Brisela i vozio bicikl do Strazbura“.

On je ubeđen da Srbija ima kapacitet, čak i da stigne Crnu Goru i Albaniju, samo je potrebna politička volja da se stvari ozbiljno promene u odnosu na situaciju koju imamo danas.  (kraj) def

”Cilj je da se koriste benefiti statusa kandidata, a da se taj status nikada ne pretvori u status članice, jer bi u tom slučaju morale da se dese neke radikalne promene koje bi bile vidljive pre svega građanima, a onda i evropskim akterima”, objasnila je Selaković.

Po njenom mišljenju, jedna od najblažih posledica odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede jeste dalji zastoj po pitanju otvaranja klastera 3 i nekih druga formalnih napredaka u procesu evrointegracija, jer je tom posetom predsednik iziritirao mnoge aktere u EU. 

To što je visoka evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, prilikom posete Beogradu, održala samostalnu konferenciju za medije, Selaković vidi kao poruku vlastima da niko ne može monopolizovati proces evropskih integracija, pa ni sama država.

Bojana Selakovic 

Kako je naglasila u razgovoru s Tamarom Skrozza, u procesu evropskih integracija ne se može govoriti ni o kakvom zaokretu ako se situacija sa stanjem ljudskih prava pogoršava. 

Ona misli da će se unutrašnja situacija u Srbiji još više komplikovati, "da smo ušli u spiralu represije i odgovora na represiju, što sve u konačnici samo dalje produbljuje krizu, a u takvim uslovima nemoguće je da isti akter menja svoje ponašanje i da ne bude fokusiran isključivo na održavanje na vlast”.

Činjenicu da se Crna Gora približava priključenju EU, a da je Albanija upravo otvorila još jedan klaster, Selaković je označila kao poraz za sve nas, iako odgovornost leži na vlastima Srbije.

S  druge strane, Nemanja Todorović Štiplija to posmatra kao poraz vlasti u Srbiji. 

”Kao najveća država i najveća ekonomija u regionu, Srbija bi trebalo da bude predvodnik procesa evropskih integracija, a u trenutku kada politika proširenje ponovo postaje aktuelna, ona je tu loš đak koji ničemu ne doprinosi”, kaže on. 

Nemanja Todorovic Stiplija 

Vučićevu posetu Moskvi on je opisao kao simbolični šamar EU, posle kojeg je nemoguće otvaranje trećeg klastera, s obzirom da države članice insistiraju na usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike, i restriktivnim merama prema Rusiji.

Po njemu, Beograd i Priština proces evropskih integracija ili proces dijaloga uvek instrumentalizuju i predstavljaju kao svoj uspeh, što je Kaja Kalas želela da spreči obraćajući se medijima bez zvaničnika.

Ističući da je Srpska napredna stranka (SNS) dugi niz godina imala stabilnu većinu i uvek stabilne vlade koje su mogle da iznesu reforme, on je predočio da za to nije postojala politička volja. 

”Sve ono što se do sada radilo, bilo je nekako fingiranje reformi, bilo je kozmetičkih promena koje nisu dale rezultate, a ovaj put se konkretni rezultati očekuju od svih država koje žele članstvo”, zaključio je Todorović Štiplija u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Vlast se ponaša ne samo bahato, ne samo arogantno i kompletno protivzakonito prema onima koji su protiv nje, več istovremeno, takođe nezakonito, abolira sve one koji su na njenoj strani, ukazao je Avžner u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Režim Aleksandra Vučića je autoritaran. Autoritarni režimi su bazirani na autoritetu, podsetio je on i ocenio da Vučić više nema autoritet, tako da autoritarno ne može više da vlada. 

Postoji mogućnost odlaska u nešto potpuno suprotno demokratiji, a to su autokratija i represija, upozorio je Avžner, ali je poručio da niko više nije nedodirljiv.

On misli da bi upotreba sile, kao poslednje odbrane vlasti, proizvela nesagledive posledice, jer je narod prešao granicu neodgovaranja na tako nešto. 

Ukoliko nasilje bude prešlo određenu granicu, Avžner nije siguran da će 50, 100 ili 500 hiljada ljudi moći da ga trpe, a nije siguran ni da vlast ima toliko policije da u svakom gradu može da pokrije sve to što potencijalno može da se desi.

Samo se pitam gde ti ljudi, koji su pripadnici Srpske napredne stranke ili tog budućeg pokreta, misle da žive sutra, upitao je Avžner, jer nije samo u pitanju puko održavanje vlasti, već je za mnoge od njih to održavanje života i čuvanje onoga što su potivzakonito stekli.

Prema njegovom viđenju, Vučić već 13 godina vlada podelama u društvu i izradom Potemkinovih sela, radeći to, ne preko svog političkog programa, nego preko televizijskih programa gde prikazuje stvari koje uopšte nisu realne. 

Vučić ovom državom vlada na osnovu podela i na osnovu straha, dodao je Avžner, ali je primetio da je podela u društvu sve manje.

Korupcija je pojela sve to što je Vučić počeo da gradi, jer je to toliko nekvalitetno građeno, toliko je novca ukradeno na izgradnjama puteva, mostova, nadstrešnica i svega ostalog, da je sve veća izansa da dođe do sve bržeg i sve masovnijeg urušavanja svega što je izgradio, smatra Avžner. 

On misli da Vučić neće ostati upamćen kao političar koji je graditelj, već kao kao političar koji je prvo razrušio sve institucije ovog društva, dok se sve to što je fizički izgradio ruši samo od sebe već ruši i „mi smo svedoci toga“.

Povodom zahteva studenata da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, Avžner je, upitan da li Vučić svakom kupovinom vremena sebe dovodi u sve nepovoljniji položaj, uzvratio da se on ponaša kao Pink Panter u crtanom filmu.

Kako je opisao, budući da je izbušeno hiljadu rupa, on pokušava da zapuši svaku od njih pojedinačno, što više nije moguće, jer curi i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Mislim da će svako odlaganje izbora, s jedne strane, ići njemu na štetu, a da je veliko pitanje koliko će ići u korist studentskog i opštenarodnog pokreta, ocenio je Avžner. 

On misli da su studenti pravili neke greške, ali ističe da one nisu bile kardinalne i da su do sada pokazali najveću političku zrelost.

Decentralizacija je, takođe, veoma mudar potez koji su studenti povukli, kako što je i izuzetno bitno što su doprineli internacionalizaciji krize i formiranju opštenarodnog, nadstranačkog i nadideološkog pokreta, naglasio je Avžner.

Kako je poručio, sada bi, kao društvo, svi zajedno morali da se dovedemo pameti i da se ujedinimo najviše što je to moguće.

Ne postoji ideologija, ne postoji partijska pripadnost, već u političkom smislu postoji samo referendumsko izjašnjavanje - da li ste za to da ovaj i ovakav koruptivni, nakaradni režim ostane na vlasti ili niste za to, rekao je Avžner.

S druge strane, on misli da opozicija u ovom trenutku mora da shvati da se nalazimo bukvalno pred stazom na kojoj je užareno kamenje. 

Ako narod počne bosonog da trči preko tog kamenja, posle jednog metra će ispeći noge na toj vatri, a treba da pretrči barem 10 metara, jer se tamo nalazi crevo sa vodom koja bi tu vatru ugasila, ilustrovao je Avžner.

Kada ste u takvoj situaciji, nije bitno da li ćete da navučete jednu crvenu i jednu plavu patiku, bitno je da pretrčite preko užarenog kamenja, a da što manje izgorite noge, objasnio je on i naglasio da nam nisu bitne boje, pošto je ovo pokret kojimora biti iznad ideologija.

Avžner je uveren da nikakvih promena izbornih uslova neće biti i procenjuje da će opet biti primenjivani bugarski vozovi, koriščene druplirane lične karte i sve ono što bi Vučićevom režimu koristilo da ostane na vlasti.

Uprkos tome, ipak predviđa da će kontrola narednih izbora biti drastično drugačija i pod znatno većim nadzorom međunarodnih činilaca.

Upitan da li postoji mogućnost da studenti u svojoj borbi na kraju oostanu sami, on je odgovorio da takva mogućnost apsolutno ne postoji, mada je svestan da se BIA ubacila u njihove redove, baveći se špijunažom studentskih planova, umesto poslovima za koje je nadležna.

Svemu što studenti rade vlast pokušava da parira bledom kopijom i odrazom u iskrivljenom, odvratnom i izopčenom ogledalu, ukazao je Avžner.

Vlast nema ideju i nema nikakav inovativan pristup, predočio je on i obraložio da je suština režima da ostane na vlasti, jer će joj svaki dan doneti mogućnost za dodatnu korupciju i  dodatno lično bogaćenje. 

Upitan o povećanoj pažnji međunarodne zajednice za događaje u Srbiji, Avžner je promačio da „oni to ne rade zato što nas mnogo vole, nego zato što je počelo da in pritiska njihovo javno mnjenje". 

S druge strane, on je procenio da će Vučić u spoljnoj politici, večitim pokušavanjem da igra na četiri stolice, na kraju, kao u cirkusu, morati da balansira samo na jednoj nozi stolice, a da to neće biti Rusija.

Obrazlažući tezu da je vlast toliko metastazirala da je povratka na staro nema, jer je bolest neizlečiva, Avžner je procenio da su njeni pokušaji da produži opstanak već na nivou palijativne nege.

Mi nečemo imati predstavu kakvo je zaista stanje u državi Srbija dok neki novi političari ne budu „ušli i videli šta se tu nalazi, ukazao je on i naglasio kako strepi „da će nas sačekati isto što će nas sačekati u Pionirskom parku, kada ovi ćaci budu izašli odande“

Upitan da li u dogledno vreme vidi političku promenu u Srbiji, Avžner je odgovorio da političku promenu vidi već sada.

Kako je zaključio, vreme je na našoj strani, u narednih par meseci neke stvari će se sigurno iskristalisati, nadam se u našu korist. (kraj) def

”Univerzitet se može sačuvati samo ako sudenti budu zajedno, a raspašće se ako vlast natera profesore da uđu u neki kvazi nastavni proces, koji studenti ne podržavaju”, ukazao je Georiev u razgovoru s Tamarom Skeozza.  

Kako je ocenio, mi smo nestrpljiv narod kratkog daha, ali s ovom vlašću stvari ne mogu da se reše trkom na 100, već na 10 hiljada metara. 

Po njemu, ljudi i dalje podržavaju studente i promena se među njima dogodila, iako nisu spremni da budu na ulici, niti da uđu u generalni štrajk.

”Činjenica da su se ljudi oslobodili straha nije samo otrcana priča, i to će se pokazati na idućim izborima, kada će građani u većoj meri biti voljni da aktivno učestvuju u njihovoj organizaciji i sprovođenju”, uveren je Georgiev.

I Branko Čečen predviđa da će ”ogroman broj građana” učestvovati u izbornom procesu, bez obzira na to hoće li izbori biti u septembru, ili u nekom drugom terminu.

Kako je rekao FoNetu, protesti jesu oslabili, smireni su emotivni uzleti i padovi, ali ”ne možemo da izdržimo više”.

Po njemu, ukoliko izbora ne bude, moguća su dva scenarija: da se zadrži vlast koja je već  pokazala mržnju prema svim neistomišljenicima, ili da frustracije tom vlašću eruptiraju u nešto što smo videli 5. oktobra. 

”Ni jedna ni druga stvar nije održiva i zapravo je katastrofalna, jer ovo društvo troši svoje poslednje rezerve normalnosti, svoje poslednje rezerve očuvanja vrednosti i poslednje rezerve toga zbog čega ovde vredi živeti”, smatra Čečen.

On misli da građani, bez obzira na žrtve koje to podrazumeva,  moraju da se organizuju formalno, neformalno, stranački, nestranački, i da izvrše pritisak koji režim ne može da izdrži. 

Njegovo je viđenje da Vučić trenutno pokušava da izmori građane, ali da to nekako politički kapitalizuje pre nego što ovde postane nepodnošljivo..

”Dve trećine stanovnika Srbije nema nikakvu finansijsku rezervu i, ako sada recimo stupi u štrajk i ne dobije platu, bukvalno za dve nedelje neće imati šta da jede”, ukazuje Čečen, uz opasku da to ne bi smelo da se potcenjuje. 

Oba sagovornika FoNeta ističu važnost delovanja opozicije.

Čečen ocenjuje da su opozicioni političari mnogo žrtvovali u borbi protiv aktuelnog režima i da su studenti o izborima  trebali da pričaju i s njima. 

Istovremeno,  Georgiev navodi da se opozicija bez razloga povukla posle 22. novembra, ali upozorava da danas vlast lomi ruku ženi iz opozicije, hapsi i u zatvoru drži ljude iz opozicije. 

”Studenti bi trebalo da razumeju da ti ljudi apsolutno rade isto vrlo važne stvari da bi se ova zemlja dovela u red”, zaključio je Georgiev. kraj) zvs/ts