„Mi nismo bežali od tog suda, kao što nismo bežali ni od hapšenja. Bili smo otvoreni za saradnju i za svedočenje, jer mi znamo da nema nikakvih dokaza protiv nas.“

Poslednji predsednikov akt Vasić vidi kao „igrokaz koji je otkrio da čak i oni vide da je ovo jedan montiran proces koji im je poslužio da sami na najbezbolniji način izađu iz postupka koji su kreirali“.

Smatra da takva odluka nije mogla da bude doneta bez Ministarstva pravde, što, prema njenoj oceni, utiče na legalnost te odluke.

„Oni delimično žele da sakriju kako su nabavili glavne dokaze, koja je veza između policije i BIA-e, trebalo je pokriti milion proceduralnih grešaka i sam proces, koji jeste montiran i napravljen kao jedan užasan politički spin, trebalo je nekako počistiti pred kraj mandata“, ocenila je.

Vasić kaže da će biti zanimljivo videti koga je sve bivši predsednik Srbije pomilovao i abolirao.

„Koga krije, ko je to ko će pred same izbore biti pušten iz zatvora i kome će biti prekinuto krivično gonjenje? Ja mislim da ćemo biti vrlo neprijatno iznenađeni, da će tu biti i funkcionera odgovornih za najspornije procese koje smo pratili u poslednjih par godina. Ne treba očekivati ništa lepo s tog spiska“, objasnila je.

Prema njenim rečima, odlukom o pomilovanju i aboliciji Vučić je poslao poruku da on štiti svoje ljude i da će svima biti oprošteno i da će pronaći načina da oni ne odgovaraju.

Sagovornica „Kvake 23“ podsetila je da su svi aktivisti uhapšeni 14. marta prošle godine pod optužbom da su pozivali na rušenje ustavnog poretka.

„Prethodno je na svim režimskim medijima objavljen montiran snimak nastao prisluškivanjem prostorija Pokreta slobodnih građana (PSG), gde smo mi imali neformalni sastanak sa grupom studenata „Stava“.“

Vasić ističe da advokati sve vreme traže izuzimanje nelegalno prikupljenih dokaza i tvrde da je jedini dokaz snimak koji je pribavljen protivno Zakonu o krivičnom postupku i koji ne bi smeo da se koristi.

„Nisu pustili ono što je zapravo najvažnije, kada se na kraju razilazimo i kažemo: „Znači, ništa se nismo dogovorili, vidimo se u Beogradu““, navela je ona.

Kaže da je narodna poslanica Ana Oreg tada bila pod merama BIA-e, koja je imala nalog da je prati 24 sata, zbog čega su i bile ozvučene kancelarije PSG-a.

Vasić je tada, posle trećeg produženja pritvora, stupila u štrajk glađu i žeđu, nakon čega su ih pustili u kućni pritvor, ukupno više od 220 dana.

„Kako je moguće da u 21. veku, u demokratskoj, evropskoj državi, BIA prisluškuje političku stranku? To je nešto što će biti predmet odgovornosti u budućnosti, ako se realizuje ono što studenti imaju u svom programu, a to je otvaranje dosijea, krivično gonjenje svih odgovornih državnih funkcionera i policajaca i lustracija“, kaže.

Misli da je mudra odluka većeg dela aboliranih aktivista da i dalje ne dolaze u zemlju.

„Oni su rešili da, dok je ovaj režim na vlasti, ne dolaze i ne izlažu se svemu tome. Ja to razumem“, dodala je.

Govoreći o predstojećim izborima, Marija Vasić očekuje pobedu studentske liste, ali i da vlast neće priznati poraz.

„Ja se nadam da studentski pokret i svi ti mladi ljudi oko njih imaju neki plan šta će raditi kada oni tog 25. oktobra uveče proglase pobedu i da ćemo imati neki pravni mehanizam kako se sa tim izboriti. To je jedino od čega strahujem, šta će biti kasnije“, zaključila je u intervjuu za FoNet aktivistkinja Marija Vasić.

Gostujući u novoj epizodi serijala „Kvaka 23“, Krstić je rekla da je neophodno izboriti se za nezavisnost REM-a koja, navodi, ne postoji od početka, jer je uvek bio u sprezi sa vlašću.

Istakla je da sada konačno postoji odgovornost Saveta REM-a, adresa na koju da se obratimo, znamo ko je predsednik, ko je zamenik, znamo da je Savet konstituisan.

Smatra da je jedan od najvećih pomaka to što su sednice Saveta REM-a otvorene i transparentne.

Upozorila je da u novom Savetu REM-a sede ljudi koji su bili tu i u prethodnom sazivu, „kada su mnoge odluke donošene iza zatvorenih vrata“.

„Ono što nije dobro i što je suštinski problematično je da su u Savet izabrani ljudi koji su u nekom konfliktu interesa i to bi moglo da ima određene posledice po funkcionisanje samog tela.“

Prema njenom mišljenju, predsednik Saveta Stevica Smederevac kao bivši direktor stručne službe za nadzor emitera ne bi ni mogao da bude kandidat za člana Saveta.

Podsetila je na najavu novog predsednika Saveta, koji je rekao da će poštovati zakon.

„Volela bih da znam na koji način se poštovao zakon kada je ta služba u prethodnom sazivu Saveta rekla da Pink i Happy poštuju sve zakonske norme, što naravno nije bio slučaj zato što smo videli silne analize koje su to opovrgavale“, objasnila je ona.

Krstić kaže da nezavisni članovi Saveta REM-a mogu nešto da urade pod uslovom da bude javno odlučivanje i da ono što se dešava u tom telu bude transparentno, pre svega donošenje ključnih odluka.

„Svako ima pravo na svoj stav i razumem razočaranje dela medijskih i novinarskih udruženja, koji su posmatrali nove članove Saveta REM-a kao svoje saborce.“

Ipak, Krstić dodaje da treba da se ostavi prostor da se vidi na koji način će u ključnom predizbornom periodu ta institucija da funkcioniše.

„Oni uvek mogu da podnesu ostavke ukoliko vide da to nije ono za šta su se borili.

Sagovornica „Kvake 23“ ukazuje da sve može da se tumači i kao kupovina vremena za vlast.

„Malo vremena je ostalo do izbora, iako se ne radi samo o praćenju predizborne kampanje, nego svega onoga što je zaostalo u prethodne dve godine, kada nije imao ko da donosi odluke.“

Smatra da nije realno da se vlast odrekne kontrole nad medijskim tržištem.

Govoreći o predizbornim televizijskim sučeljavanjima, duelima i debatama, Aleksandra Krstić je rekla da su oni neophodni i da je dobro da postoji ta vrsta razgovora i prostor u kome građani mogu da čuju neistomišljenike.

Međutim, Krstić napominje da je do kraja kampanje ostalo malo vremena, pa i za bilo kakvo sučeljavanje mišljenja.

„Problem je što smo mi dugo bili bez ikakve debate, razgovora, bez ikakvog političkog i medijskog pluralizma na našem medijskom prostoru“, kaže.

Krstić kaže da je zanimljivo što sada vlast dolazi na televiziju na koju poslednjih deset godina nije dolazila, i nije se odazivala na pozive.

„Ana Brnabić u suštini nije odgovorila na pitanje zašto nije dolazila poslednjih 10 godina, ali je jasno da je to veliki problem, naročito kada govorimo o televizijama kao što su N1, Nova ili drugim nezavisnim medijskim kućama koje pokušavaju da obezbede medijski pluralizam, gde zovu nekoga iz vlasti, a oni se ne odazivaju.“

Krstić kaže da najveća odgovornost za odsustvo dijaloga leži na vlasti „koja je pripremala medijski prostor za pritiske, pretnje, targetiranje, gde se jedni nagrađuju, a drugi satanizuju i stavljaju u suštinski nepovoljan položaj“.

Upozorava i na selektivno informisanje, gde pojedine televizije „prećutkuju, targetiraju, potpuno izmišljaju ili dezinformišu“.

U razgovoru za „Kvaku 23“, profesorka FPN-a je rekla da RTS čeka velika i duboka reforma.

„Ta reforma sigurno ne može da se dogodi do izbora, ali RTS može za to vreme da se otvori za sve glasove, kandidate i izborne liste i da omogući prostor za pravi politički razgovor o tome šta su programi i šta nas kao društvo čeka“, zaključila je Aleksandra Krstić.

On je u intervjuu za novu epizodu serijala “Kvaka 23” rekao da kosovsko-albansko društvo nije bilo spremno za ovakvu presudu i da su zaista očekivali da će biti oslobađajuća.

Mijačić kaže da svi političari na Kosovu, javne ličnosti, predstavnici civilnog društva i različiti društveni akteri presudu doživljavaju kao presudu Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK).

“Videli smo da se i Dua Lipa oglasila. Pazite, Dua Lipa”, podsetio je on.

Reakcije povodom presude opisao je kao opštu euforiju. “Onog dana kada se čitala optužnica, prvi čas u školama u Prištini bio je posvećen OVK”.

Sagovornika FoNet-a ne iznenađuje žestina reakcija kosovskog društva nakon prvostepene presude Hašimu Tačiju i još trojici nekadašnjih komandanata OVK.

On smatra da se na Kosovu sada dešavaju isti procesi kroz koje su prolazili Srbija i Srbi ranih 2000-ih, kada su se odvijala suđenja pred međunarodnim Tribunalom u Hagu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

I tada bi se, podseća, navodila činjenica da su to presude celom srpskom narodu.

“Političari hoće na taj način da stvore ambijent koji se odupire bilo kakvom pomirenju, fokusu na žrtve i bilo kakvoj normalizaciji odnosa zarad nekog svog ličnog interesa”.

Mijačić ističe da se na Kosovu duže vreme kreira atmosfera u kojoj su za sve zločine na Kosovu krivi isključivo Srbi, a negiraju se zločini koje su nad Albancima počinili pripadnici OVK.

“Albanci smatraju da su vodili oslobodilački rat i da nisu činili nikakve zločine. Sud je to sada demantovao”.

Ipak, Mijačić ističe da je vreme za debatu unutar kosovskog društva o tim zločinima prošlo.

Kako je napomenuo, veliki stepen odgovornosti ima i međunarodna zajednica, koja nije imala dovoljno hrabrosti da razgovara sa kosovskim društvom o zločinima koje su Albanci počinili nad Albancima, Srbima i ostalima.

“Međunarodna zajednica je napravila veliki problem, a to je da su Albanci apsolutni pobednici, a Srbi apsolutni gubitnici. Na Kosovu, ako ste Srbin, vi ste ratni zločinac, neprijateljski element”.

Taj narativ je, dodao je Mijačić, naročito pokrenut sa Kurtijem.

“Nakon ove presude, više ne postoje udžbenici niti učitelji koji to mogu da promene”.

Dragiša Mijačić je ukazao na to da su Tači i ostali osuđeni za ratni zločin u skladu sa dokazima, kao i da niko na Kosovu ne pominje činjenicu da je preko 300 ljudi bilo zatvoreno i da se u presudi pominje 95 ubijenih.

“Recimo, ovde na Orlovači imate grobove Kostića koji su izvučeni iz masovne grobnice. Ko je ubio te ljude? To su obični ljudi, nisu bili ni policajci ni vojnici. Imate na stotine takvih slučajeva. Ali postoji muk”, rekao je Mijačić.

Prema njegovim rečima, presuda Tačiju bi trebalo da proizvede niz drugih slučajeva pred lokalnim sudovima, ali je poručio da on u to ne veruje.

Mijačić je istakao i da su i sudije u Hagu, ali i Stejt department, nemačko i britansko ministarstvo spoljnih poslova i Evropska komisija potvrdili da se presuda odnosila na individualnu krivicu optuženih.

“Ovo nije bilo suđenje OVK. Ovo je pre svega bilo suđenje četvorici pojedinaca”.

Podseća da su se i prethodna suđenja čelnim ljudima i različitim pripadnicima OVK neuspešno završavala zbog uticaja na svedoke, kao i da se u Hagu vodi još jedan postupak protiv Hašima Tačija upravo zbog optužbi vezanih za uticaj na svedoke.

Upoređujući reakcije na Kosovu sa reakcijama nakon smrti i sahrane Ratka Mladića, rekao je da su to potpuno različite stvari.

“Ono što se desilo u Srbiji zaista je katastrofalno. Moje mišljenje je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio sahranu za početak svoje predizborne kampanje. I od toga je napravio problem i sebi i celoj Srbiji”.

Srbija će trpeti velike posledice, kaže Mijačić, i dodaje da će posledice sigurno trpeti i Aleksandar Vučić i SNS.

“Ne treba da prenebregnemo činjenicu da je Ratko Mladić osuđeni ratni zločinac za genocid, što je najteže krivično delo. Privatno možemo da imamo mišljenje o tome, ali je činjenica da je on osuđen doživotno za genocid, a vi mu organizujete sahranu na kojoj su prisutni najviši predstavnici Vlade Srbije”.

Mijačić smatra da je Vučić očekivao da će oštre osude međunarodne zajednice nakon nekoliko dana izbledeti.

“Ali kada je u pitanju Srebrenica, to je napravilo veliki odjek u celoj međunarodnoj zajednici, naročito u Evropi”, zaključio je u intervjuu za FoNet Dragiša Mijačić.

Akcija prikupljanja potpisa je u toku i za najviše pet-šest dana Studentska lista će u celosti biti poznata, izjavila je za FoNet Tara Blagojević, predstavnica Studentskog pokreta.

U intervjuu za novu epizodu serijala „Kvaka 23“ ona je rekla da će kandidati biti poznati, da će lista biti javna i da će svaki pokušaj režima da diskredituje tu listu biti „javno demaskiran“.

Blagojević je otkrila da postoje pokušaji opstrukcije prilikom overavanja potpisa, ali da je to bilo očekivano.

„Reč je o tome da notari ne izlaze na teren i da su nam neki od njih komentarisali da je bilo problematično da izađu na teren. Videćemo na koji način ćemo se izboriti sa time“, objasnila je.

Prema njenom mišljenju, raspisivanje izbora je posledica pritiska koji je izvršen i koji je bio dovoljno jak da predsednik Srbije Aleksandar Vučić shvati da više nema gde i da su izbori bili nužni.

Tara Blagojević smatra da je Srbija veoma blizu referendumske atmosfere i da birači Studentske liste shvataju da će 25. oktobar biti „dan D“, kada se brani izborna volja građana.

Blagojević je istakla da su studenti zahvalni opozicionim strankama koje su podržale listu, „pa makar to bilo i u poslednji trenutak“.

„Žao nam je što opozicioni front koji ipak izlazi na izbore to ne radi na jednoj listi, ujedinjen, i pitanje je da li će uopšte preći cenzus. Ali tu smo i mi i svakako verujemo u pobedu i čekamo izbore“, navodi.

Poručuje da su studenti spremni da odbrane biračku volju građana.

Sagovornica FoNeta rekla je da se „apsolutno ne slaže“ da će izbori biti održani pod još gorim uslovima i da je mobilizacija stanovništva sada bitno drugačija u odnosu na prethodne izbore.

„Verujemo u volju građana, verujemo u naše kontrolore i da je situacija prilično drugačija“, kaže Blagojević.

Ona ističe da je Studentski pokret na nedavnim lokalnim izborima uvideo šta može da se desi na izborima i da su spremni da se sa time suoče i 25. oktobra.

„Uložićemo sve svoje napore da sprečimo bilo koju vrstu kompromitovanja izbornog procesa“, navodi.

Dodala je da se studenti neće „spuštati na nivo vladajućeg režima“ i odgovarati im istom merom, te da će sa potencijalnim nepravilnostima pokušati da se izbore na zakonit način, kako bi pokazali da nisu isti kao vlast.

Najavila je da će u kontroli regularnosti izbornog procesa biti saradnje i sa opozicijom.

„Demokratska stranka je ustupila svoje biračke odbore studentima, što je fantastično. Pozdravljamo tu odluku jer ćemo imati dodatni broj mesta kako bismo osigurali da sve protekne kako treba.“

Upitana da li bi studenti, ukoliko u hipotetičkoj situaciji iscrpe sve institucionalne metode odbrane izborne volje, pozvali građane da odbrane svoj glas na ulicama, kaže:

„Reći ću samo da ćemo to još da vidimo, ali je sigurno da građani neće biti voljni da njihova izborna volja tek tako bude krivotvorena. Sačekala bih taj trenutak.“

Na pitanje da li je tačno da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić skinut sa liste, odgovara: „Saznaćemo ubrzo.“

Na podsećanje da su drugi predstavnici studenata već potvrdili da su pojedini fakulteti izrazili nezadovoljstvo time da se on nađe na listi, rekla je da je proces izbora kandidata poznat.

„Do ’vetiranja’ se dolazi većinom glasova. Svaki fakultet je imao pravo da predloži svog kandidata. Nakon toga je usledila diskusija među fakultetima o kandidatima i na kraju je svaki fakultet imao pravo da vetira određene kandidate“, konstatovala je Blagojević.

Ona je objasnila da je Studentski pokret heterogen i da je bilo različitih mišljenja među studentima.

Govoreći o tome da li će lista biti slabija ako na njoj ne bude rektor Đokić, koji je, po istraživanjima, imao najveći rejting među potencijalnim kandidatima, rekla je da studenti od početka pokušavaju da eliminišu kult ličnosti i odlučivanje „od vrha ka dnu“.

„Mi smo ovu listu formirali ’odozdo nagore’. I kakva god da je lista i ko god da je na listi, ona je definitivno najbolje rešenje koje Srbija ima u ovom trenutku“, ocenila je.

Komentarišući to što se studentski pokret nije oglašavao nakon smrti Ratka Mladića, rekla je da je reč o političkom pitanju koje se postavlja jednom heterogenom pokretu.

„Što se tiče smrti Ratka Mladića, moramo da shvatimo da se pokret sastoji i od studenata koji žive u Novom Pazaru, ali i od studenata koji žive u Republici Srpskoj, ali da je ono što karakteriše i jedne i druge jedno zajedničko mišljenje prema aktuelnoj situaciji i jedan zajednički cilj koji nas vodi.“

Blagojević je ukazala da je insistiranje na takvim vrstama izjašnjavanja potencijalno i pokušaj vlasti da polarizuje glasačko telo kada je studentski pokret u pitanju i da se ta tema nametne studentima.

„Mi verujemo da su teme tog tipa važne, ali da je u ovom trenutku nešto drugo mnogo važnije, a to je da se smeni ovaj režim.“

Odgovarajući na pitanje da li su štetne poruke koje su poslate u danima nakon Mladićeve smrti, kao i glorifikovanje osobe koja je osuđena za najteže ratne zločine, rekla je da o tome može da govori samo u lično ime.

„To bih trenutno preskočila, jer delim jednu vrstu odgovornosti prema kolegama, budući da ipak nastupam ispred studentskog pokreta. Hajde da preusmerimo fokus ka onome što je najvažnije i što nas čeka za manje od dva meseca, a to su izbori i pobeda na njima.“

Govoreći o osnivanju nekoliko udruženja građana koja u svom imenu imaju naziv Studentska lista, iza kojih stoji izvesni David Isailović, ona je ukazala da građani koji će glasati za Studentsku listu znaju da postoji samo jedna i da se ona zove Studentska lista – studenti pobeđuju.

„Verovatno je bio cilj da se unese konfuzija među birače. To je samo jedan jeftin pokušaj da se skrene pažnja“, navela je ona.

Komentarišući saznanja o tome da su pojedini studenti bili na meti sofisticiranih špijunskih softvera preko svojih mobilnih telefona, Blagojević je rekla da je to bio „patetičan pokušaj vlasti da onemogući studente u svom delovanju ili da pokuša da nekako napravi jednu vrstu pometnje unutar pokreta“.

Ona je otkrila da će i politički program studentskog pokreta uskoro biti objavljen.

„Mislim da je prilično jasno da se mi borimo za socijalnu zaštitu građana. Penzije će svakako biti isplaćivane, mi se borimo za opšti boljitak društva“, zaključila je u intervjuu za „Kvaku 23“ Tara Blagojević iz Studentskog pokreta.

„Niko neće proći cenzus zato što će mnogo više ljudi da izađe nego što nam istraživanja govore i zato što se, nažalost, stvara atmosfera političkog rata“, upozorio je on u razgovoru za prvu emisiju serijala „Kvaka 23“ u novoj sezoni.

Komentarišući to što Stranka slobode i pravde i Narodni pokret Srbije nisu postigli dogovor o zajedničkom izlasku na izbore, Pajtić kaže da članovi stranaka i stranački opštinski odbori moraju da izvrše pritisak, ako već idu na izbore, da to urade na jednoj listi.

„U najboljem slučaju, najjača opoziciona lista, koliko čitam, je negde oko 4-5%. Pa čekajte, pa pašće ispod cenzusa“, rekao je Pajtić.

Sugerisao je da je „najbolje rešenje“ da sve opozicione stranke izađu zajedno na izbore, a da nijedan lider ne bude na listi.

„Tako bi dobili poverenje građana koji bi rekli: vidi, pa ovi se ne bore samo za fotelje, već se bore za opšte dobro.“

Pajtić je izjavio da bi ipak bilo produktivnije i imalo snažniji efekat kada bi opozicija podržala studentsku listu.

„Potpuno je neprihvatljivo da idu u više kolona. To je strašno neozbiljan i neodgovoran potez, u trenutku kad se mladost ove zemlje podigla, kada im razbijaju glave, devojkama lome vilice, gaze ih automobilima“, dodao je on.

Prema njegovoj oceni, za vlast „sledi neprijatno iznenađenje“ i smatra da će razlika biti veća „nego što se pretpostavlja“.

„Jedini potencijalni problem može biti više opozicionih lista. Sada je obaveza opozicije da se ujedini. To više nije pitanje njihove dobre volje. Oni nemaju pravo da bace glasove i da još jedan mandat poklone Aleksandru Vučiću“, istakao je Pajtić.

Pajtić kaže i da je stvorena atmosfera da će oni koji bi danas glasali za opozicione stranke zapravo glasati za studentsku listu kao najveću i najjaču alternativu.

„Isto, ako SPS bude išao sam, deo glasača SPS-a ići će ka SNS-u. Kad je referendumska atmosfera, uvek je tako“.

Naveo je i da će veliki broj onih koji nisu glasali na prethodnim izborima, jer su smatrali da nema nade, sada braniti izborni rezultat

„Dolaskom studenata ogromne narodne mase su alarmirane i animirane. Ne samo da su spremni da izađu na izbore, nego su stotine hiljada ljudi koji su u zborovima spremni da budu pritvoreni, tučeni od policije ili od mafijaša. Zamislite taj nivo entuzijazma i hrabrosti, ili taj nivo očajanja, kod ljudi“, rekao je Pajtić u „Kvaki 23“.

On je ocenio da kampanja u kojoj se nalazi vlast ne može imati efekta zbog toga što će izlaznost biti ogromna.

„To što samo studenti smeju od vrata do vrata da idu po selima i gradovima, to vam mnogo govori. Zamislite sad, posle pada nadstrešnice, posle svega, da krenu od vrata do vrata po Novom Sadu. Prosto nije bezbedno“.

On tvrdi da „režimski studenti“ na Pravnom fakultetu u Beogradu upadaju u plenume, da pokušavaju da vetiraju neke viđenije ljude na listi, kako bi tu listu što više oslabili.

„Pozivaju studente na privatne brojeve telefona, govore im da znaju gde žive, da će ih polomiti, da će im suditi“, dodao je Pajtić, koji je to nazvao divljačkim ponašanjem, verbalnim nasiljem i pretnjama fizičkim nasiljem.

Na pitanje o navodima da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić „vetiran“, odnosno da je praktično skinut sa liste kandidata za poslanike, rekao je da ne veruje da će se to dogoditi i da je prirodno da prvo mesto na listi pripada rektoru.

„Pritisak je da se vetira Đokić. Kad govorimo o ovim upadima na Pravnom fakultetu, oni su usmereni baš protiv Đokića. Zašto?

Ukoliko uklonite Đokića, prvo, uklonili ste nekoga ko je vrlo ugledan, i drugo, otvorila se Pandorina kutija ko će biti prvi na listi. I to je cilj“, mišljenja je Pajtić.

On ipak smatra da se tako nešto ipak neće dogoditi.

Pajtić je kritikovao izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova o navodima o prisluškivanju studenata, poslanika i novinara, prema kojoj ko nema šta da krije, nema razloga ni da se brine da li ga neko prisluškuje.

„To je nezapamćeni skandal i presedan da tako nešto izgovori predsednik Ustavnog suda bilo koje zemlje. Pa, baš zato što smo nedužni, ne smemo da budemo prisluškivani, pobogu“, poručio je on.

Komentarišući ponašanje vlasti nakon smrti Ratka Mladića, Pajtić je ukazao da je Mladić potreban vlastima jer je unutar čvrstog biračkog tela SNS-a on percipiran kao heroj.

U „Kvaki 23“, Pajtić je još rekao i da je ideja i da se studentskom pokretu nametne tema o Mladiću.

„To su konfrontirajuće teme. Kao i Kosovo, što im nameće stranka koja je sve tragove nekakve državnosti Srbije predala Prištini. I sad ćeš ti to prebaciti na studente“, rekao je.

Studenti, prema njegovom mišljenju, treba da kažu - sve se to dogodilo pre nego što smo se rodili, mi smo zagledani u budućnost, mi nećemo da dozvolimo da se takve strašne stvari dešavaju u ovoj zemlji.

„Podmetati te teme je politički zločin i legitimno je da se jednostavno odbiju“, kaže Pajtić.

On kaže da studenti zaslužuju da žive kao sav normalan svet.

„Mi ćemo postati zemlja ogorčenih staraca. Ako ostanemo bez mladih, šta nam vredi suverenitet i bilo koja velika reč?“, poručio je Pajtić u razgovoru za emisiju „Kvaka 23“ agencije FoNet.

Novaković je u emisiji „Kvaka 23” rekao da određeni kontakti sa studentima postoje, ali da su oni neformalni.

„Postoji obostrani interes da do toga dođe. Čini mi se urgentnim da sednemo i razgovaramo o kontroli izbora, imperativ je da na njih, po pitanju kontrole, izađemo maksimalno spremni.” objasnio je.

On je istakao da ti razgovori treba da budu održani „što pre” i da Studentska lista i opozicija moraju učiniti sve kako bi izborni proces postane regularan.

„Ako ODIHR dolazi, a nažalost mora da dođe, i takva je situacija da treba da pošalje posmatrače, to znači da je izborni proces ovde nelegalan ili delimično legalan. To je zaista sramotno.” kaže on.

Funkcioner NPS-a smatra da nijedno biračko mesto u Srbiji ne sme da ostane nepokriveno „kvalifikovanim ljudima koji su odlučni i autoritativni u nameri da odbrane svaki glas”, kao i da „nijedan glas ne sme da bude ukraden”.

„Ako izbori ne budu održani u fer atmosferi, ako i dalje bude kupovina glasova, ako i dalje bude kriminalizovan izborni proces tako što će se horde crnokapuljaša, kriminalaca i batinaša obračunavati sa opozicionim aktivistima, onda se zaista postavlja pitanje kako možete čestitati pobedniku koji koristi nelegalna i nezakonita sredstva.” ističe Novaković.

On ukazuje na to da sva istraživanja javnog mnjenja govore da postoji deo biračkog tela koji je nastrojen protiv vlasti, a želi da glasa za opoziciju.

„Ako istraživanja pokazuju da se prelazi cenzus i da takvo biračko telo postoji u dovoljnom broju, onda treba da izađemo na izbore.” mišljenja je Novaković.

U emisiji „Kvaka 23” rekao je i da ne treba vršiti pritisak na studente koji su doneli odluku da izađu samostalno, kao i da to ne treba ni komentarisati.

„S druge strane, imate komentare da opozicija treba da se povuče, ali činjenice govore u prilog tome da to ne treba činiti.” rekao je Novaković.

On kaže da poslednje istraživanje Nove srpske političke misli pokazuje da postoje tri opozicione grupacije koje prelaze cenzus.

„Gospodin Nestorović, hipotetička koalicija oko gospodina Đilasa, i takođe hipotetička koalicija – to još ništa nije formalizovano – oko Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Ekološkog ustanka i doktora Milića.” dodao je potpredsednik NPS-a.

Prema njegovim rečima, pogrešna je pretpostavka da bi, u slučaju povlačenja opozicije, njihovi glasači automatski glasali onako kako od njih traže stranke.

„Transfer glasova, čak i kada bismo se mi povukli i pozvali građane da glasaju za neku drugu opciju, nije tako jednostavan. Ne verujem u to da bi naši glasači, ukoliko bismo ih sada pozvali, automatski krenuli u nekom drugom pravcu.”

Na pitanje da li su spremni da odustanu od takvog stava ukoliko buduća istraživanja pokažu da je Studentskoj listi potrebno malo za samostalnu pobedu, a da bi neizlazak opozicije pomogao tom cilju, on odgovara da je loše vršiti pritisak na bilo koga.

O tome zašto opozicione stranke idu putem za koji mnogi misle da je pogrešan – a to je izlazak u više kolona – ponavlja da onaj ko prelazi cenzus „ne pravi nikakvu štetu” i da će dobiti poslaničke mandate.

Odvojeni izlazak na izbore NPS-a i grupe stranaka od ostatka opozicije on ne doživljava kao razlaz.

Hipotetičkom naziva tvrdnju da bi savez sa proevropskom kolonom, koju predvodi Stranka slobode i pravde, bio jači na izborima od odvojenog izlaska.

„Nijedno takvo istraživanje nije urađeno.” tvrdi Novaković.

On navodi da na izborima može da presudi nekoliko desetina hiljada glasova.

„Mi ne smemo da izgubimo nijedan glas. Ako građani žele da glasaju za stranke, treba im to omogućiti.” istakao je on.

Novaković ne očekuje bitne promene u izbornim uslovima i podseća na to da REM još uvek nema predsednika.

„Očekujemo da se pročisti birački spisak, taj posao nije priveden kraju. Očekujemo da se usvoje i, što je još važnije, implementiraju sve preporuke ODIHR-a kada su u pitanju pošteni i ravnopravni izbori. To se nije dogodilo do ovog trenutka.” podsetio je on.

Novaković, koji je i poslanik u parlamentu, smatra da je jedan od razloga zbog kojih je sednica Skupštine o nepoverenju Vladi ipak održana (što je omogućilo opoziciji da iznese sve kritike, optužbe i navode o aferama) taj što izbori ne mogu da se raspišu sve dok je u proceduri predlog za glasanje o poverenju.

„Drugi razlog je formalno-pravne prirode, jer ne možete praviti takav faul da onemogućite raspravu opoziciji koja je na regularan, proceduralan i poslovnički utvrđen način podnela inicijativu o nepoverenju. To bi zaista bilo divljaštvo.”

Smatra da su efekti te sednice značajni.

„Na toj sednici je došlo do izražaja i lice i naličje ove vlasti. Lice ove vlasti je nekompetentnost i nestručnost, a naličje je korupcija. To su dve glavne karakteristike Vučićeve vlasti.” rekao je on.

Navodi da je sednica bila korisna i zato što je, zbog prenosa na RTS-u, opozicija mogla da dopre i do birača koji nisu opoziciono nastrojeni.

„Ne pretendujem na to da ćemo nekome promeniti stav, ali ako bar neko, zbog toga što čuje opoziciju u parlamentu preko RTS-a, ode u apstinenciju i kaže: 'Ma muka mi je i od ovih na vlasti, bez obzira na to što sam za njih glasao 14 godina', pa i to je neki uspeh.” dodao je on.

Novaković smatra da su poslanici SNS-a ovoga puta bili manje skloni uvredama jer su shvatili da će pravljenjem incidenata samo povećati gledanost prenosa.

On tvrdi da je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali neka vrsta političkog dispečera, i poziva se na ono što je, kako ističe, video sa svog poslaničkog mesta.

„On daje ministrima odobrenje, nekada u dogovoru sa Anom Brnabić, a nekada nezavisno od nje, da li mogu da se jave za reč, kojim redosledom će govoriti i koliko vremena mogu da potroše.”

Sagovornik FoNet-a je ispričao da se u parlamentu u jednom trenutku javila ministarka Snežana Paunović iz SPS-a.

„Ono čemu smo prisustvovali zaista je bilo grozno. Dok je Snežana Paunović govorila, on se sve vreme, ne skrivajući emocije, drao na nju. Mi smo u poslaničkim klupama jasno čuli kako viče jer je bio nezadovoljan činjenicom da se ona javila za reč, a da ga pritom nije pitala.”

Nije želeo posebno da komentariše vest o tome da je Gradski odbor Narodnog pokreta Srbije u Prokuplju napustio stranku i zatražio od NPS-a da ne izlazi na izbore, već da podrži Studentsku listu.

„Pravo svake organizacije je da donosi odluke koje smatra ispravnim za sebe. Mi se u donošenju svojih odluka rukovodimo stavom građana i onim što pokazuju istraživanja javnog mnjenja.” zaključio je Novaković u emisiji „Kvaka 23” agencije FoNet.

Seferi je poručio da izvinjenje ministarke Paunović vidi kao političko i podsetio na to da je, osim što se izvinila, rekla da nije trebalo da kaže „etničko čišćenje”, nego „deportacija”.

„To nekako mu dođe na isto”, ocenio je on.

Naveo je i da ga nije iznenadila sadržina te izjave jer se, kako kaže, gradi takav narativ.

Sagovornik „Kvake 23” ističe da ga ohrabruju reakcije javnosti.

„Možda treba da se zahvalimo ministarki što je ipak uspela na neki ironičan način da pokaže da ljudi žele malo normalniji život”, naveo je on.

Seferi smatra da postoji komunikacija među običnim ljudima, civilnim društvom i novinarima i da je „to nešto što treba pohvaliti”.

Seferi smatra da je politička situacija u Srbiji i regionu veoma toksična i da je polarizacija sve veća.

„Kao da stalno imamo pokušaj da se dođe do nekog sporazuma, ali bez istinske volje da se dođe do normalizacije odnosa.”

Govoreći o Peći, u kojoj je rođen, ispričao je da je to bio grad kulture, odakle potiče dosta slikara i pisaca, kako albanskih tako i srpskih.

Podsetio je na devedesete godine prošlog veka, rekavši da su Albanci imali probleme sa državom, ali da je bilo i lepih stvari, druženja, zajedničkog igranja fudbala i košarke.

„Ja dobro znam dvorište Pećke patrijaršije. Oni su imali česmu na kojoj smo svi mi koji smo išli biciklima pili vodu. Odrastao sam sa Srbima, tako sam i naučio jezik”, rekao je Seferi.

On je ispričao da je 1998. godina za Peć kao grad bila teška, jer su se oko grada dešavala ratna dejstva.

„U gradu je bilo tenzija, paravojnih formacija, pa smo i mi i naše komšije napustili Peć. Sve to je ostavilo trag. Postoje međunarodni podaci o onima koji su morali da napuste Kosovo, koji su proterani iz svojih kuća zastrašivanjem, ubistvima i paljenjem kuća”, naveo je.

Podsećajući na masakr u kafiću „Panda” u Peći decembra 1998. godine, Seferi je rekao da su tada ubijeni mladi ljudi i da se do danas ne zna ko ih je ubio.

„Ja sam pisao o tom slučaju i većina ljudi koji su uhapšeni zbog 'Pande' nisu na kraju ni optuženi niti procesuirani za taj slučaj. Oni su optuženi za neke druge slučajeve”, kaže.

Govoreći o zločinima nad Srbima i o odnosu albanskog društva prema tim zločinima, Seferi smatra da ne postoji debata o svemu što se dogodilo posle rata.

„Dogodilo se dosta toga i u Peći nakon rata — ubistava, incidenata, i to ne u malom broju. Ali diskusija o tim stvarima je jako teška zato što ne postoji spremnost, kao ni drugde u regionu, i to je veoma žalosno”, objašnjava.

U razgovoru za „Kvaku 23”, Seferi je rekao da veruje da će „ljudi na kraju pobediti”.

„Zrelost društva je kada mi kažemo: počinili smo neke zločine, to su ti i ti zločini, njih su počinili ti i ti ljudi i to nije u redu. To treba da se dogodi sa svih strana, inače nikada nećemo ostaviti prošlost za sobom”, zaključio je Idro Seferi.

 „Gone čoveka za nešto što je rekao dok je razgovarao telefonom sa nekim ljudima i iznosio svoje pretpostavke”, ukazao je.  

Popović kaže da za tako jake optužbe, poput špijunaže i terorizma, moraju da postoje ekstremno jaki dokazi.  

„Ne možete da uništavate ljudima život na osnovu toga što je neko nešto rekao u telefonskom razgovoru ili u kafani, ne mogu ljudi da se hapse za takve stvari”, naveo je Popović.  

 On ocenjuje da je glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović „prešao sve granice”.  

 „Kad pogledate njegova saopštenja, to su politička saopštenja. Nenad Stefanović, to je nivo nekakvog opštinskog odbora SNS-a. On i ne krije da radi potpuno za partiju, to je partijski tužilac, i on naravno podiže partijske optužnice”, tvrdi Popović.  

Prema njegovim rečima, iza pokretanja tri postupka protiv navodno odgovornih za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu stoji namera da se nikada ne dođe do pravde.  

 „Dok je autoritarne vlasti, nadstrešnica neće biti sudski rešena na zadovoljavajući način”, smatra on.  

Popović kaže da, odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu da preinači rešenje Višeg suda u tom gradu i potvrdi optužnicu protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića, sudije tog suda pokušavaju svoj posao da rade „kako treba”.  

 „Sve što se dešava u našem pravosuđu je splet, sa jedne strane partijskog pritiska stranke na vlasti, a sa druge straha velikog broja tužilaca i sudija da ne budu uhvaćeni u celom tom galimatijasu.”  

On smatra da su obe navodne struje unutar srpskog tužilaštva – jedna koju predvodi Nenad Stefanović i druga čija je personifikacija vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac – katastrofalno radile svoj posao sa stanovišta građana.  

 „Ti ljudi, Dolovac, Branko Stamenković, cela ta ekipa, oni vode srpsko tužilaštvo već decenijama. Njihovi rezultati su javno vidljivi i vrlo su loši – zemlja je jako korumpirana, a nema nikakvih slučajeva visoke korupcije pred sudom.”   

Ipak, dodaje, danas deo javnosti jedne posmatra negativno, a druge pozitivno.  

 „Ali ako morate da birate između njih i Nenada Stefanovića, nema tu dileme, naravno da ćete da odaberete njih i da ćete da stanete u zaštitu kada krenu napadi na njih.”  

Na pitanje o slučaju „Senjak”, Popović odgovara da nema dovoljno oštrih reči da izrazi koliko je opasno ono što se događa u tom predmetu.

„Da vama načelnik policije glavnog grada bude umešan u takvu stvar, to je atomska bomba”, rekao je.  

 Sagovornik „Kvake 23” ističe da je društvo kao normalne prihvatilo stvari koje su do pre godinu dana izgledale nemoguće.  

 „Rapidno se pogoršava situacija”, poručio je Popović.  

Paradoksom naziva situaciju u kojoj u tako ozbiljnim krivičnim delima osumnjičeni bivaju pušteni iz pritvora, „a kada 30 ljudi pretuče književnika Vladimira Arsenijevića, dobiju prekršajnu kaznu od 20.000 dinara, ili optuže Radića za nešto što je preko telefona rekao nekom prijatelju”.  

 „Ovde je uvek politika uticala na pravosuđe, ali sad je toliko pretegnula nad profesionalnim motivima i profesionalnim radom, da se bojim da smo stvarno pred raspadom sistema”, kaže on.  

Komentarišući istraživanje CRTA-e po kome je buduća studentska lista najjača politička grupacija u zemlji, Popović je rekao da je to što vlast osporava rezultate dokaz da istraživanje „ima težinu”.  

 Smatra realnim rezultate po kojima bi od opredeljenih građana 44,9% glasalo za studentsku listu, za SNS 35,7%, a za SPS 3,8%.  

 „CRTA je jedna od najkredibilnijih organizacija u zemlji. Kad oni izađu s brojevima, onda i Aleksandar Vučić mora da pojača kampanju da bi ih diskreditovao”, ukazao je Popović.  

Jedan od zaključaka autora istraživanja je da postoje dve Srbije i da je zemlja podeljena. Direktor CEP-a kaže da je to veliki problem za zemlju, jer te dve grupe gotovo na sve gledaju potpuno drugačije i žive u „paralelnoj realnosti”.  

 „To je problem koji se teško prevazilazi dok imamo autokratsku vlast. Oni su otišli toliko daleko s retorikom da oni studente ove zemlje zovu ustašama i to deli društvo i podstiče nasilje.”  

 Popović je rekao i da se veliki broj ljudi plaši šta će biti ako Vučić izgubi, i pita se da li je alternativa haos i da li će da izgube penzije.  

„Mora se naći način da se nekako priđe bar delu tih ljudi, da im se objasni da su ti strahovi iracionalni, da je u svakoj zemlji vlast smenjiva i da niko neće da bude siromašniji ako padne Vučić.”  

 On kaže da je to zadatak pre svega Studentskog pokreta, ali i svih drugih.  

 „Ogromna većina ljudi želi da živi slobodno, bez straha, da bira slobodno, da menja vlast, i ceni demokratske mehanizme kao nešto što je dobro za svakodnevni život običnog čoveka”, ističe on.  

 Komentarišući deo rezultata koji pokazuje pad poverenja građana u instituciju predsednika, Popović misli da su oni prepoznali da je jedan od glavnih razloga svih problema „čvrsta ruka” i to što jedan čovek donosi sve odluke.

O izjavi ministarke Snežane Paunović o etničkom čišćenju Kosova, kaže da je problem što veliki broj ljudi u vlasti misli to što je ona rekla, te da Paunović samo nije uspela da se iskontroliše.

 „Meni je zanimljivo to što Vučić neće da se reši čak ni takve osobe koja je načinila neverovatan ispad, čist govor mržnje i pozivanje na krivično delo.”  

 Popović podseća da je predsednik Srbije to komentarisao rečima da takva izjava nije njegova politika.  

 „To da li je njegova politika ili nije, to nam pokazuje da li je ona ministarka ili nije. Paunović je te sekunde morala da ode sa funkcije”, smatra Popović.

 U intervjuu za „Kvaku 23”, direktor CEP Dragan Popović zaključuje da će Srbija u budućnosti morati da se suoči sa odnosom koji ima prema Albancima.

Jovanović kaže da bez saradnje sa opozicijom studenti ne mogu da pobede, ali ističe i da ga „ono što se dešava u bloku opozicionih partija sve više uverava da je možda i pametno što studenti nisu pokušavali ništa sa njima da dogovaraju“.

„Ja sam dugo bio mišljenja da do tih razgovora treba da dođe“, podsetio je.

Jovanović dodaje da nije kasno da do razgovora dođe kada budu raspisani izbori i da od tog trenutka „mora da postoji sadejstvo u delovanju kako bi se stvorio jedinstveni front koji će napraviti tu čuvenu referendumsku atmosferu“.

Treba naći način da niko ne bude isključen, kaže.

„Mi mnogo toga ne znamo u vezi sa studentskim pokretom. Mislim da taj pokret ima unutrašnji problem kako da pređe iz ranije organizacione forme u novi oblik koji podrazumeva hijerarhiju. Trenutak raspisivanja izbora zahteva da se sve to pretvori u jedan klasičan izborni štab, sa jasnom raspodelom posla“, poručio je.

Česte najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih predstavnika vlasti o tome kada će biti raspisani izbori Jovanović naziva „mrcvarenjem“.

„Mrcvari nas Aleksandar Vučić, čija je vlast, uveren sam, duboko nelegitimna. Sve ovo što se dešava unutar tog ‘pobunjenog društva’ dobrim delom je oblikovano tim mrcvarenjem, činjenicom da ne znamo ni koji će izbori biti prvi, ni kad će biti ti izbori“, naveo je.

Prema njegovim rečima, umesto prognoza, oni koji su protiv vlasti treba da rade sve što je u njihovoj moći kako bi se spremili za izbore.

„Idealan izgled Vučićevih izbora jeste ona scena u kojoj on lupa bananu detetu od 10 godina na košarkaškom terenu. Mi u toj igri pokušavamo nekako da izrastemo bar u tinejdžera koji može da mu parira.“

Ističe da većinsko biračko telo nije na strani Aleksandra Vučića i da on može da dobije izbore „samo i isključivo ako mi budemo nešto grdno zgrešili“.

Jovanović tvrdi da je problem što ne postoje kredibilna istraživanja koja bi pokazala kakva su kretanja u biračkom telu.

„Nijedno od istraživanja nikada ne obuhvata Republiku Srpsku, gde može da glasa oko 100.000 ljudi. To je ogroman broj, a ne obuhvata ni dijasporu. Ima mnogo nepoznanica, a na osnovu tih informacija bi neko trebalo da kaže, na primer: ‘Krećem se oko cenzusa i rizično je da izlazim na izbore, hajde da podržim najjaču listu.’“

Sagovornik „Kvake 23“ kaže da nije zastupnik ideje da studenti i opozicija moraju da izađu na izbore u jednoj koloni.

„Dosta toga zavisi od toga kako će izgledati ta famozna studentska lista i da li ona ide na nekakav široki zahvat, catch-all listu koja bi pokušala da pomiri i nacionalno i građansko“, dodao je.

Na pitanje o političkom profilisanju studentskog pokreta, Jovanović odgovara da ne smatra da je zauzimanje konzervativno-desne pozicije greška.

„To je politika koja ovde dobija izbore. Peter Mađar je isti takav igrač. Ako gledamo strategiju njegovog nastupa, činjenica je da su sve levičarske partije odustale od izlaska i rekle: ‘Daćemo glas vrednostima koje su u Mađarskoj dominantne zato što nam je cilj da skinemo Orbana.’“

Profesor Pravnog fakulteta ističe da je mađarski primer dobar pokazatelj šta treba uraditi i u Srbiji posle izbora.

„Mađar konsoliduje ustavnu demokratiju, elementarnu pravdu, krivičnopravnu odgovornost, ispitivanje porekla imovine. To su stvari koje se i ovde prevashodno očekuju.“

Da bi se postigao taj cilj i u Srbiji, Miodrag Jovanović kaže da treba igrati na kartu koja je u Srbiji očigledno dominantna.

„To je princip ‘manjeg zla’. To znači da potpuno stavljam u stranu šta ja mislim i koje su moje vrednosti. Tako je, na kraju krajeva, i Đinđić shvatio da Koštunica može da smeni Miloševića“, objasnio je Jovanović.

On upozorava da je smena vlasti prvi nužan, ali ne i dovoljan korak.

„Svakako da postoje ljudi koje očekuje krivičnopravna odgovornost. Uveren sam da većina građana od te postvučićevske vlade očekuje beskrupuloznu borbu za utvrđivanje krivičnopravne odgovornosti svih onih koji čine glavu tog režima.“

Ipak, dodaje Jovanović, u Srbiji ima mnogo onih poput onog ko je bacio stajsko đubrivo pred vrata Milovana Milivojevića, oca Milomira, poginulog radnika fabrike „Milan Blagojević – Namenska“.

„On nije izvršio nikakvo krivično delo. On je učinio jedan postupak koji zavređuje moralni prezir i gnušanje. Sutra ćemo, naravno, saznati ko je taj čovek, saznaćemo sve. Pravo je pitanje šta s tim ljudima. Oni će ostati da žive ovde. To je teško pitanje.“

Jovanović kaže da najodgovorniji u vrhu države moraju da „odgovaraju za to što su činili, a da ovi ostali, u metaforičkom smislu, ponesu onu majicu ‘Oprostite mi moju ružnu prošlost’, da im zapamtimo gde su bili, šta su radili, da ne dozvolimo da se takvi sutra bez problema ponovo penju na odlučujuća mesta“.

On je podsetio da je posle tribine „ProGlasa“ u Frankfurtu Vučić na društvenim mrežama napisao da je on na tom skupu jedino video bes i mržnju i odsustvo bilo kakvog programa.

„Stvar je u tome što je zapravo malo besa i mržnje, s obzirom na to šta radi Vučić i kako se odnosi prema svojim neistomišljenicima. To što dobija je minimalno u odnosu na ono što bi njegovi postupci trebalo da generišu“, tvrdi Jovanović.

Ukazao je na nekoliko primera, poput toga da pevačici Bojani Stamenov, koja je išla na skupove „ProGlasa“, bude otkazan koncert u Leskovcu.

„Čovek nam u Frankfurtu ispriča da je 2023. organizovao skup ‘Dijaspora protiv nasilja’ i da ga svaki put od tada maltretiraju na graničnom prelazu, da ga BIA odvodi sa strane.“

U toku je, kaže Jovanović, sistematsko obračunavanje sa svim ljudima koji misle da Aleksandar Vučić posle 14 godina treba da odstupi s vlasti.

„I onda on priča o nekom besu i mržnji. Malo je tog besa i mržnje, s obzirom na to šta je sve ova vlast činila ovom narodu“, zaključio je u intervjuu za FoNet Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta i član „ProGlasa“.

On je u novoj emisiji serijala „Kvaka 23” rekao da bi to trebalo da bude kandidat koji je prihvatljiv za većinu građana koji su za promenu i koji zastupa drugačije vrednosti od „onoga što imamo na vlasti”.

„Da se ugledamo na komšije Crnogorce. Neki Jakov Milatović bio bi fotorobot dobrog kandidata: mlad, stručan, sa međunarodnom karijerom, nešto malo političkog iskustva, a da nije kompromitovan i opterećen nekim događajima iz prošlosti”, ističe Živkov.

Međutim, dodaje on, ukoliko bude rasula na opozicionoj strani, onda i loš kandidat vlasti može da se nada uspehu.

„Samo u takvoj atmosferi vlast može da računa na uspeh i na predsedničkim izborima, na kojima nema glavnog kandidata i koji su najveća šansa opozicije da izazove političke promene”, navodi Živkov.

Prema njegovom mišljenju, mnogo je bitnije kako će se druga strana postaviti nego ko će biti predsednički kandidat Srpske napredne stranke (SNS).

Trenutno, ukazuje, nema nikakvog dogovora na opozicionoj sceni.

„Dogovora nema, izgleda da čak ni kontakta nema. Suštinski, nema ni volje za razgovor i zajednički nastup”, mišljenja je Živkov.

Sagovornik „Kvake 23” procenjuje da će na antivladinoj strani biti najmanje tri učesnika.

Za vlast bi, ocenjuje Živkov, najlogičnije rešenje bilo da najpre ide na parlamentarne izbore, jer smatra da je tu veća šansa da se nekako ostvari skupštinska većina i formira vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

„Onda mogu da, na osnovu tog uspeha, pokušaju nekako da provuku i predsedničke izbore u atmosferi u kojoj bi se opoziciona strana svađala zbog neuspeha na parlamentarnim izborima i razočaranja građana koji su pomislili da je došao kraj i da je trenutak za promene, a ta promena se ipak nije dogodila”, kaže Živkov.

Na pitanje o najavi predsednika Srbije da će podneti ostavku, Živkov odgovara da je reč o poruci biračima SNS-a, ali „pre svega mašineriji koja treba da se mobiliše i sprovede proces koji svi nazivamo izborima”.

Živkov kaže da je namera predsednika Srbije da pređe na mesto premijera.

„To znači da predsednički izbori moraju biti održani najkasnije u proleće 2027. godine, a ukoliko pre toga pređe na mesto premijera, i ranije od toga. On svakako završava svoj poslednji predsednički mandat”, navodi Živkov.

Česte najave da će izbori biti raspisani Živkov vidi i kao testiranje političkih protivnika.

„Kada je najavio mogućnost brzih letnjih izbora, jedna od partija koja je već bila viđena u takozvanom proevropskom bloku najavila je da će podržati studentsku listu. Izazvao je kod svojih političkih protivnika nervozu i prestrojavanje”, kaže Živkov.

Živkov je rekao da je skup SNS-a pokazao da „više nema nikakvih granica između državnih institucija, javnih preduzeća, vladajuće partije, kriminalnih struktura, medija, estrade, ugostitelja i prevoznika. Svi su u zajedničkom frontu”.

„Trenutno u Srbiji imamo proces puzajuće putinizacije, a namera je da se jedan čovek stavi iznad sistema, iznad institucija i iznad partije, pri čemu nije bitno da li će biti na mestu predsednika ili premijera”, poručuje Živkov.

Govoreći o polemici u delu javnosti posle govora advokatice Jelene Pavlović na studentskom skupu u Kraljevu, rekao je da ga takav govor nije iznenadio.

„Studentski pokret ide u tom smeru duže od godinu dana. Ako gledamo izbor govornika, ako vidimo ko nije govornik, ako se setimo od koga su se sve ogradili, a od koga se nisu ogradili nego su im dali mikrofon, bilo je očekivano da će ići u tom smeru i da će se među govornicima pojaviti i takve osobe”, kaže Živkov.

Studentski pokret je, ocenjuje, ušao u fazu političkog profilisanja.

„Neko ko tim mladim ljudima daje savete u kom smeru da se profilišu očigledno ih savetuje da treba da zauzmu konzervativno-desni patriotski kurs i da će tako imati bolji rezultat na izborima”, navodi Živkov.

On misli da je razlog za to pokušaj da se napravi catch-all lista i da je prihvaćena procena da biračkom telu treba prići demagogijom i populizmom.

„To znači da ovo društvo ni nakon političke promene neće napraviti suštinsku promenu, nego će ostati u istoj mantri, gledanju u prošlost, u mitove, zarobljeno u etnonacionalizmu i kleronacionalizmu, i neće napraviti suštinski iskorak”, smatra sociolog.

Živkov je rekao da je Vučić ohrabren „rezultatima represije” i da će se represija nastaviti.

„Ako politički preživi i ostane na vlasti, on će uraditi ono što su uradili Lukašenko i Putin kada su se suočavali sa pobunama. A to znači da će politički protivnici nastradati”, zaključio je u intervjuu za FoNet sociolog Ivan Živkov.

„Naše kandidature podržali su brojni subjekti civilnog sektora. Više desetina predlagača, nevladinih organizacija, stajalo je iza toga.“

Objašnjava da odluka o povratku mora da ispuni dva uslova - da „potpuno korespondira sa stavom predlagača, a drugo, mora da bude jedinstvena“.

Šabić je u novoj emisiji serijala „Kvaka 23“ agencije FoNet rekao da je već u komunikaciji sa nekim od predlagača i da je „dobio eksplicitne odgovore“ na pitanje o povratku, ali da želi da čuje većinu.

Ne slaže se sa onima koji misle da bi njihov povratak u REM bio bez efekta i da bi služio samo tome da forma bude zadovoljena.

„Postoje neke stvari za koje verujem da bi REM mogao da uradi čak i u ovakvom hiperpolarizovanom sastavu“, kaže.

Komentarišući sednicu Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na pitanje da li je to povratak procedure u legalne tokove, rekao je da ga je ta sednica iznenadila i da je zakazana vrlo brzo.

Šabić tvrdi da su zaključci doneti pod pritiskom međunarodne zajednice.

„U poslednje vreme intenzivirana je komunikacija aktuelne vlasti sa predstavnicima Evropske unije (EU), kao i na bilateralnom nivou sa jakim članicama. Svima je jasno da je jedan od glavnih zahteva Evrope da Srbija dobije REM, i ovo je verovatno pokušaj vlasti da izađe u susret tom zahtevu“, ocenio je Šabić.

Prema njegovim rečima, mogućnost otvaranja Klastera 3 jedan je od razloga zbog kog vlast sada ponovo pokreće postupak izbora članova Saveta REM-a.

„Postoje i egzaktniji razlozi. Postoje rezervisana sredstva koja zemlje kandidati dobijaju. To nije mali novac, a mi smo došli u situaciju da zemlja ozbiljno rizikuje da taj novac izgubi. To je zaista više nego neodgovorno i to je ozbiljna šteta“, izjavio je Šabić.

Podsećajući da je u decembru prekinut postupak za izbor članova Saveta REM-a, rekao je da je vlast organizovanom opstrukcijom zaustavila taj postupak na poslednjem koraku, sa ciljem, kako tvrdi, favorizovanja jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

„Mi smo tada upozorili vlast da to ne treba da radi, oni su to ignorisali i to je dovelo do nove blokade. Mi smo podneli ostavke i postupak je blokiran“, podsetio je Šabić.

On navodi da je sada vlast priznala svoju grešku i odlučila da eliminiše neposredni povod koji je doveo do ostavki.

Kao loš vic opisuje izjavu predsednice Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Nevene Đurić, koja je rekla da je izbor članova Saveta REM-a bio „nikad transparentniji i inkluzivniji“.

Govoreći o slučaju „zvučni top“, kaže da zabrinjava to što su na informativni razgovor pozivani ili privođeni novinari, uz objašnjenje da se to radi zbog njihovog izveštavanja.

„Šta će drugo novinari da rade nego da izveštavaju? To je njihov posao. Sve zajedno snažno asocira na vraćanje onog famoznog člana 133 iz KZ SFRJ-a, dakle verbalnog delikta“, poručio je Šabić.

On kaže da neko sada može postati predmet krivičnog postupka samo zato što misli ili javno govori neke stvari koje se ne dopadaju vlasti.

„Nama tužilaštvo odjednom saopštava da je u nekom papiru, do kog je došlo pre tri meseca i nije nas uopšte informisalo o sadržaju, prepoznalo ni manje ni više nego pripremanje napada na ustavno uređenje, praktično prevrat“.

Šabić ukazuje na tvrdnje tužilaštva da je neko „instruirao, nagovorio, obučio i osposobio veliku grupu ljudi, koja se broji hiljadama, da se ponaša na odgovarajući način i da zapravo odglumi jednu ekscesnu situaciju“.

On smatra da to nije izvodljivo sa stanovišta elementarne logike.

„Sada vlast, koja je tvrdila da nema zvučni top, pa onda da ga ima, ali samo u magacinima i da nikad nije raspakovan, pa da jeste raspakovan i da je bio na nekim vozilima, da bismo onda videli da su ta vozila bila na ulicama Beograda u vreme kad se to desilo, pokušava da nas uveri da hiljade ljudi ne samo govore neistinu, nego su simulanti“, ističe Šabić.

Kako je rekao, u celoj priči posebno je delikatno to što „nas obaveštavaju da su vršili trijažu medicinskih kartona ljudi koji su zatražili pomoć lekara. To je skandalozno“, navodi advokat.

Sagovornik „Kvake 23“ objasnio je da se, prema Zakonu o pravima pacijenata, pristup tim podacima bez saglasnosti pacijenta može dobiti samo na osnovu odluke suda.

On, međutim, isključuje mogućnost da su sudovi dozvolili blanko pristup policiji i tužilaštvu neograničenom broju kartona.

„To je izvesno grubo kršenje ljudskih prava i vrlo verovatno i krivično delo“, rekao je Šabić.

Prema njegovoj proceni, ceo slučaj nema elemenata koji bi mogli da dovedu do optužnice koju bi sud potvrdio, i to je jasno i tužiocu.

„Sva se priča zapravo svodi na to da u nekakvom dokumentu imate pet, šest redova u kojima se pominje zvučni top. Ali ne samo on, nego i čitav niz drugih sredstava koja su bila potencijalno deo represivnog aparata u odnosu na demonstrante. Ali ne učesnike protesta 15. marta, nego učesnike znatno ranije planiranog protesta na Autokomandi. Ti zapisnici se uopšte i ne odnose na skup 15. marta“, objašnjava.

Šabić pita zašto tužilac ne pokaže te dokumente.

„Ja ne verujem da će se ikada pojaviti optužnica u čijoj bi osnovi bio taj dokument“, smatra.

Šabić podseća da su bivšem načelniku beogradske policije Vladimiru Miliću, za koga je tužilaštvo u prvom trenutku navodilo da je namamio žrtvu da dođe u restoran na Senjaku, tek posle dve nedelje nakon privođenja pretresli stan i kancelariju.

„A imate slučaj Aleksandra Radića, koji nije pritvoren, nije bilo čak ni predloga za pritvor, a kome su stan i kancelarija odmah pretreseni. Ovde se postavlja pitanje koji su to osnovi sumnje. Red je da to čujemo. Ako ih ima, dajte, zašto je problem da cela javnost čuje?“

Šabić kaže da se u Radićevom slučaju desilo nešto „vredno pažnje“.

„Kod njega je vojska preuzela ulogu policije, to je u demokratijama retka, neobična stvar. To se obično vezuje za totalitarne režime. Zašto je vojna policija veštačila elektronske uređaje, pretpostavljam kompjutere, koji su oduzeti od Radića“, pita Šabić.

On je istakao da se vojska ponovo pojavljuje u ulozi koja je nejasna.

„Zar mi nemamo redovnu policiju za to? Zar mi nemamo Upravu za visokotehnološki kriminal, koja ima eksperte koji veštače takve stvari?“

Šabić je naveo da je studentski pokret objektivno postao, u slučaju izbora, „apsolutno glavni konkurent aktuelnoj vlasti“.

Sa tog stanovišta, vlastima jeste u interesu da diskredituju i demonizuju studentski pokret, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23“ advokat Rodoljub Šabić.

Podsećajući na SP u Argentini 1978. godine, Stojanović kaže da je to takmičenje organizovano u zemlji koja je u tom trenutku bila fašistička.

„U ovom trenutku Amerika je zemlja ‘podemokraćenog’ fašizma, jer to što se tamo radi - to je fašizam. Amerika je u dubokoj političkoj krizi, a kad je tako, nažalost, ceo svet je u krizi, i ovo prvenstvo je slika toga”, ocenio je.

Stojanović ukazuje da je ovo još jedan pokušaj da se Amerikancima „proda” fudbal, isključivo zbog novca.

„Svi mi koji smo boravili ili živeli tamo znamo da je fudbal protivan civilizacijskim i kulturološkim normama tog društva, kao nama bejzbol ili kriket”, objasnio je Stojanović u razgovoru sa Milošem Milićem.

Fudbal je, tvrdi, evropska i južnoamerička stvar, ali je počeo da liči na neke američke sportove.

„Nadam se da će ovo biti poslednje takmičenje sa pauzama za hidrataciju, a zapravo znamo da su to pauze za reklame. Deljenje utakmice na četvrtine u fudbalu je apsolutno neprimereno.”

Prema njegovoj oceni, VAR razbija ritam utakmice, ali smatra da je važan.

„Da smo imali VAR 1966. godine, sada bismo znali da li su Englezi zaista tada postali prvaci sveta”, rekao je.

Sagovornik „Kvake 23” ocenjuje da fudbal ide u tom pravcu da postane zabava za bogate i kritikuje to što je ovo SP sa dosad najvećim brojem učesnika.

„Četrdeset osam reprezentacija na prvenstvu je besmisleno. Prvo prvenstvo kojeg se sećam je ono u Nemačkoj 1974. godine, sa 16 ekipa. Sada je šesnaest samo iz Evrope.”

Govoreći o kvalitetu utakmica na takmičenju, smatra da će o tome moći realno da se govori tek od osmine finala.

Komentarišući igre i rezultate Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, Stojanović je rekao da je hrvatski selektor Zlatko Dalić pogrešio kada je ostavio Modrića da bude kreator, kao i da selektor BiH Sergej Barbarez „nije trener”.

„On je sjajan tip, divan, šarmantan čovek, ima pozitivni mangupluk, vrlo je inteligentna osoba, ali prosto nije trener. Greške koje je BiH napravila su greške stručne prirode. Ipak, mislim da će pobediti Katar i proći dalje”, procenjuje.

Stojanović poručuje da je najveći gubitnik učešća reprezentacije BiH „ekipa oko Milorada Dodika”.

„Vrlo je slično i sa ovim Herceg-Bosna tipovima, ali oni nikad nisu ni navijali za BiH.”

Smatra da u Srbiji postoje i simpatije za hrvatsku reprezentaciju, „kao što u Hrvatskoj postoje simpatije za srpski turbo-folk”.

„Kad gledate prenos na RTS-u, vidite iskreno navijanje. Slično je i sa Hrvatskom, moram da priznam, gde je mnogo veći antagonizam i omraza”, rekao je.

Srpski fudbal, navodi, „može i gore” nego sada.

„Ako niste na Svetskom prvenstvu u fudbalu sa 48 učesnika, praktično sa četvrtinom članica FIFA, vi ne postojite.”

Stojanović misli da Srbija trenutno nema reprezentaciju, da je selektor Veljko Paunović „žrtvovan” i da više nema prava na grešku.

„Paunović je sada postao selektor, a trebalo je da postane pre deset godina i da, poput Dalića ili francuskog selektora Didijea Dešana, vodi tim godinama”, ukazao je.

Stojanović poručuje da je to što se neki igrači ne odazivaju na selektorov poziv njihova lična sramota.

„Ja tu ne bih bio nežan. Ako neko neće da igra za reprezentaciju, više ga nikad ne bih pozvao.”

Govoreći o Partizanu, čiji je navijač, Gorčin Stojanović kaže da je taj klub na najnižem nivou.

„Naši fudbalski klubovi nisu nikad bili sportski klubovi, već društveno-političke organizacije, i bojim se da se to za mog života neće promeniti. Može samo da se desi da se promeni neka politika, pa da Partizanu bude malo bolje, a Zvezdi malo gore”, zaključio je u intervjuu za FoNet reditelj Gorčin Stojanović.

Verbić ukazuje da bi Univerzitet morao da osmisli kako bi trebalo da izgleda Srbija za dve godine i koji su principi kojih bi trebalo da se pridržavaju svi politički akteri, da preuzme odgovornost i da konkretan predlog šta dalje treba raditi,

„Ko će to bolje da uradi od ljudi koji se time bave na fakultetima, onih koji na univerzitetu predaju o korupciji, javnim nabavkama? Oni bi trebalo da naprave okvir“, rekao je Verbić.

On konstatuje da to jeste politički angažman, ali ne i stranački.

„Od univerziteta se i očekuje da bude politički angažovan. Ne stranački, već da bude taj koji će predložiti neku politiku.“

Univerziteti, dodaje Verbić, i dalje nisu osmislili šta je njihova uloga u aktuelnim procesima.

„Poslednjih godinu i po dana mi vidimo da se oni uglavnom zaklanjaju iza studenata: ‘Hajde da pustimo studente da sami smisle, a mi ćemo da budemo iza njih i da ih podržimo.’“

Verbić tvrdi da na univerzitetu ima mnogo ljudi kojima odgovara da se ništa ne promeni.

Za zbivanja na Medicinskom fakultetu odgovornim vidi sve strane, a ne samo vlast.

„Kada vidite na nekom fakultetu da je tuča oko rukovodećih mesta, to nije samo posledica pritiska izvršne vlasti, nego zato što oni međusobno imaju različita viđenja o tome“.

Verbić tvrdi da fakulteti ne žele da „predaju“ vlast univerzitetu.

„Dekani bi više voleli da oni odlučuju o svemu, da svaki fakultet ima svoj račun na koji dobija novac, da svaki fakultet zapošljava, umesto da univerzitet brine o svemu tome.“

Prema njegovim rečima, problemi sa izborima dekana i profesora postoje jer univerzitet nije jak.

On navodi da se univerziteti ne oglašavaju o mnogim pitanjima.

„Skoro da nismo imali nikakvu reakciju Univerziteta u Nišu na to što su im ukrali neke programe i stavili ih na nezakonito osnovan Fakultet za srpske studije.“

Objašnjava da bez odluke Univerziteta u Nišu taj fakultet, zapravo, i nije fakultet.

„Ako univerzitet kaže ne, onda takav fakultet neće biti deo tog univerziteta“, dodaje.

Nakon što je neformalna mreža „Pobunjeni univerzitet“ od Ustavnog suda zatražila da oceni ustavnost i zakonitost uvođenja sistema SPIRI, Verbić procenjuje da će se sa odgovorom odugovlačiti i da se na kraju može očekivati da sud kaže da SPIRI nije bio udar na autonomiju univerziteta.

Po njemu, sistem SPIRI drastično otežava saradnju privrede sa univerzitetom, kao i korišćenje evropskih projekata..

O odluci Vlade Srbije da u školski kalendar uvrsti posetu učenika izložbi EXPO, vodeći se iskustvima i primerima država koje su organizovale EXPO u prethodnom periodu, Verbić misli da to nije pokušaj zloupotrebe i loša namera, već neosmišljena odluka.

„Ako bismo makar na sekund mogli da zaboravimo da je ovo Srbija, i da Japan organizuje EXPO, i da tamo učenici odu organizovano sa školom, to bi bilo sasvim normalno“, rekao je.

Ali, ukazuje Verbić, u Srbiji je percepcija malo drugačija.

„Kad neko pomene EXPO, mi odmah razmišljamo kakve tu koruptivne radnje postoje, da li je to politički marketing, da li je bezbedno. Govoreći strogo u okvirima obrazovnog procesa, ako na tom EXPO ima nečega što treba videti, to treba videti“, ističe.

Ipak, dodaje Verbić, za veliki deo građana EXPO nije izložba.

„Prve asocijacije su nešto drugo i naravno da su ljudi revoltirani što neko pokušava da zloupotrebi učenike, da decu vodi tamo. Ako naterate učenike da idu u posetu, to bi mogao da bude ozbiljan bumerang za one koji su rekli: poseta je obavezna.“

Verbić objašnjava da roditelji mogu da kažu da ne žele da njihova deca idu tamo.

„Tu je poslednja reč njihova.“

Govoreći o stanju u osnovnom i srednjem obrazovanju na kraju školske godine, nakon godine protesta, otkaza i neprodužavanja ugovora o radu, suspenzija i postavljanja v. d. direktora, od kojih neki imaju sporne biografije, Verbić kaže da taj problem nije od juče.

„Mi veoma dugo imamo nestručno zapošljavanje u školama. Ljudi koji nisu kompetentni dolaze na određena radna mesta zato što nema ko drugi. Mnogi od njih su tu po ugovoru i nikada ne stignu do toga da polažu licencu za nastavnika.“

Odgovornost za to je, tvrdi, 95 odsto na strani Ministarstva prosvete.

I ranije su na mesta direktora dolazili nekompetentni. Sada je to prosto postala karikatura.“

U otkazima, suspenzijama i masovnim neprodužavanjima ugovora o radu Verbić vidi politiku.

„Direktori u mnogim školama dobiju nalog i rade kako im je rečeno, ne produžavaju ugovore o radu. U velikom broju slučajeva sud će odlučivati da se takvi ljudi vrate na posao. Oni koji imaju nepopravljivu štetu od toga su učenici. Oni su tu nepovratno izgubili“, zaključio je u intervjuu za FoNet Srđan Verbić.

„U stvari, pokazala je nešto drugo. Umesto da na taj način ponizi Crnu Goru, ponizio je nas, građane Srbije, i ponizio je sebe samog“, istakao je.

Lutovac ocenjuje da je reč o provokaciji sa idejom da se iskoristi i za unutrašnju i za spoljnu potrebu.

Prema njegovom mišljenju, crnogorska vlada reagovala je primereno.

„S jedne strane odlučno, a s druge strane sa pravom merom, jer je deportovala one koji bi mogli da prave problem, a među njima se nalaze i oni koji su tukli studente i koji su bili u Ćacilendu.“

Dodaje da Podgorica ipak nije uspela da spreči da ovaj događaj bude u centru pažnje, ali je pokazala da nije nemoćna pred „agresivnim nastupom Aleksandra Vučića, nego se odlučno tome suprotstavila“.

„Ceo igrokaz koji je prethodio odlasku, javno saopštenje BIA, u kojem BIA upozorava javnost da bi Vučić mogao da rizikuje život ako ode u Crnu Goru, to je neverovatna politička zloupotreba jedne takve institucije“, smatra Lutovac.

Nekadašnji ambasador u Podgorici ukazuje da Srbija ne može da reaguje na deportovanje 87 lica tako što će se revanširati ili svetiti običnim građanima koji ni krivi ni dužni treba da čekaju na granici.

Sagovornik FoNeta smatra da Vučić nije računao da će slanje čartera proizvesti loše političke posledice.

„Da budemo načisto, možda on realno oseća da je ugrožen zbog Kavačkog klana ili ne znam zbog čega, ali je upotreba te ugroženosti u političke svrhe evidentna.“

Lutovac dodaje da ni jedno ni drugo ne treba odbaciti kao motiv ili povod.

„Ovo nikako nije moglo bez znanja predsednika. Možda to nije njegova ideja, to je vrlo moguće“, rekao je.

On je istakao da je u interesu Srbije da Crna Gora bude stabilna i da što pre uđe u Evropsku uniju.

Srbija, kaže Lutovac, treba svim snagama da podrži Crnu Goru na putu ka EU i da održava što bolje bilateralne odnose.

„A da li je to u interesu Aleksandra Vučića, to je potpuno drugo pitanje.“

U „Kvaki 23“, Lutovac je ocenio da u Vučićevom ličnom interesu nije ni da „imamo demokratski uređenu državu i slobodne medije, zato mi i ne napredujemo na putu ka Evropskoj uniji“.

„Ako imamo vladavinu prava, ako nema uticaja na sudstvo, tužilaštvo, policiju, ako imamo slobodne medije, ako imamo uslove za slobodne i poštene izbore, on će izgubiti vlast.“

Govoreći o naknadnoj interpretaciji Podgoričke skupštine i uloge srpske vojske u događajima iz 1918. godine, kaže da sada u Crnoj Gori postoje dva tumačenja - jedno koje taj događaj posmatra kao srpsku okupaciju i drugo koje ga vidi kao događaj značajan za ujedinjenje.

„Dominantno u samoj Crnoj Gori, do razdvajanja, bilo je tumačenje da je to bilo ujedinjenje“, podsetio je.

U Crnoj Gori su, kaže, u školama učili da je Mojkovačka bitka jedan od najsvetlijih trenutaka crnogorske vojske, koja je držala odstupnicu srpskoj vojsci da se povuče prema Albaniji.

„Sada je tumačenje da je to bila greška, jer je na taj način omogućeno srpskoj vojsci da se oporavi i kasnije okupira Crnu Goru“, zaključuje.

On navodi da je došlo do stvaranja novog identiteta koji se temelji na odstranjivanju svega što bi moglo da bude povezano sa srpskim identitetom, pa i državnim tvorevinama pre toga.

„To je legitimno u smislu ispitivanja istoričara ili naučnika, ali je greška uvoditi to u zakonodavnu proceduru i sistem.“

Lutovac konstatuje da je sasvim uobičajeno da dolazi do identitetskih obrta ili „pokušaja da se preusmeri identitet na jednu ili drugu stranu“.

„Ali pri tome treba biti obazriv kad to čine političari i kada se vidi način na koji to čine“, rekao je.

Ono što država treba da radi jeste da demokratskim putem i uz pomoć adekvatnih diplomatskih sredstava, u bilateralnim razgovorima, postavlja to pitanje, da ga ne diže na politički nivo i da od toga ne pravi politiku, rekao je u intervjuu za „Kvaku 23“ bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac.

„Predsednik Aleksandar Vučić rukovodi istragom u ovoj zemlji. On komanduje pravosudnim institucijama, policijom i on je očigledno taj koji opstruira ovu istragu iz sebi znanih razloga”, rekao je Milivojević u emisiji Kvaka 23.

Milivojević kaže da je predmet, kao tužiteljka koja je tog dana bila na rasporedu, preuzela Irena Bjeloš, koja je vodila istragu o aferi „Konjuh” i koju su, navodi, iz osvete Mrdićevim zakonima sklonili iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

„Brže-bolje su joj data dva tužilačka pomoćnika da pomognu istrazi, da oni saslušaju Veselina Milića i glavne osumnjičene, ali ipak neka istraga tu postoji”, rekao je Milivojević.

Predsednik DS konstatuje i da uhapšenog bivšeg načelnika policije u Beogradu niko nije pitao šta će njegovo obezbeđenje u restoranu u trenutku ubistva, ako sam tvrdi da nije bio tamo.

„Vi znate da je iste večeri obnarodovano u nekim medijima, a kasnije je to potvrdio i Vučić, da je kod Šimanovaca nađeno spaljeno telo. A onda je rečeno da to nije onaj za koga se sumnjalo da je ubijen. Ako nije on, ko je?”, upitao je Milivojević.

Sagovornik Kvake 23 pita i da li je moguće da je policija prenosila telo.

„Da li ste videli ko je doveo policajce do bureta? Da li ste videli policajce sa propisanom forenzičkom opremom kako otvaraju bure? Ne, oni su to otvarali ašovom. DNK tragovi su uprljani.”

Milivojević smatra da postoje velike nepoznanice u istrazi.

On takođe postavlja pitanje čiji su splavovi zapaljeni tih dana na Novom Beogradu.

„Hajde da vidimo imena i prezimena vlasnika tih splavova. Zašto policija ne objavi čiji su splavovi? Kako su splavovi zapaljeni, pa su nađeni ostaci nesrećnog čoveka koji je stradao?”, pita Milivojević.

Prema njegovoj oceni, glavni rezultat skupa na Slaviji je to da Vučić „sada sigurno zna da gubi izbore kad god ih bude raspisao”.

„On je prebrojao te ljude. On može samo da sokoli svoje članove da je tamo bilo 35.000 ljudi.”

„Druga važna stvar je energija, ogroman bes i nezadovoljstvo koji, na sreću, artikuliše pojava studentske liste”, kaže Milivojević.

Kaže da je protest obeležila rečenica „Ili Srbija ili mafija” i da će ogromna većina građana izabrati Srbiju, a ne mafiju.

„Ljudi, morate da razumete, gotovo je, to je kraj priče”, rekao je.

Milivojević poručuje da su studenti vodeća politička snaga u Srbiji, što su, objašnjava, potvrdili i brojnošću građana na Slaviji, kao i na prethodnim okupljanjima.

Negira da DS, bezuslovnom podrškom Studentskoj listi, rizikuje nestanak jer neće učestvovati na izborima.

„Stranka koja ovog trenutka ima 120 odbora, nekoliko hiljada članova, koja je već formirala tim za izbornu mobilizaciju kako bi pomogla pobedi Studentske liste, osam poslanika, pokrajinske poslanike i više od 180 odbornika, ne može da nestane.”

Kaže da ne smatra da je pogrešno to što studenti ne žele da razgovaraju sa opozicijom.

„Da bi se neko kvalifikovao da razgovara i iznese svoj politički program, mora da se ponaša kao opozicija, da napusti parlament, da ne saučestvuje. Kako da sednem i razgovaram sa ljudima krvavih ruku do ramena, koji su odgovorni za smrt, ubistvo, zločine?”, pita.

Na dilemu da li opozicija i studentski pokret treba da istaknu zajedničkog kandidata za predsednika, odgovara da će predsedničkog kandidata dati ona snaga koja ima najveće poverenje građana Srbije, a to je studentska lista.

„Stranke treba tog kandidata da podrže, a ne da egzibiciono kandiduju svoje ljude i lidere stranaka. Svi kao jedan, ili Srbija ili mafija, i to je put za pobedu”, smatra.

Govoreći o nedavno preminulom osnivaču obnovljene DS Dragoljubu Mićunoviću, istakao je da je bio slobodoljubiv i hrabar čovek, čiji je život obeležila pobuna protiv neslobode.

„Tužna je činjenica da je profesor Mićunović, čitavog života boreći se za slobodu, preminuo ne dočekavši da vidi tu slobodu.”

Komentarišući to što su o njemu pohvalno govorili i saradnici, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Milivojević kaže da Mićunović nikada nije težio da te ljude pomiri.

„Dobro pamtim šta je bivši predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić govorio o Mićunoviću, šta je govorio Vojislav Šešelj, a šta Tomislav Nikolić. Pamtim to radikalsko denunciranje”, zaključio je u intervjuu za Kvaku 23 Srđan Milivojević, predsednik DS.

„To je nešto što javnost traži od opozicionog fronta već duži niz godina, a na šta se opozicija poziva tek sada, kada je jasno da smo mi najjača politička snaga. Što se tiče razgovora sa opozicijom, za sada nema nikakvih naznaka da će ih biti”, poručio je.

Kaže da studenti ostaju pri stavu da nema zajedničke liste sa opozicijom, i nema konkretan odgovor na pitanje da li opozicija i studenti treba da se dogovore oko zajedničkog predsedničkog kandidata.

„Mi podržavamo, naravno, njihov rad. Oni su entitet za sebe i rade na svoj način, ali se pozivam na razgovore sa građanima, u kojima čujemo da vlada odbojnost prema opozicionim strankama.”

Prema njegovim rečima, studentima ne ulivaju poverenje ni medijski nastupi opozicije.

„Svaka komunikacija bila je pokušana putem medija, a tako ozbiljne stvari neophodno je dogovarati interno i van očiju javnosti”, ukazao je.

Zato, navodi Marković, studenti i ne razmišljaju o razgovorima sa opozicijom.

„Nemamo nameru da, pre raspisivanja izbora, razgovaramo sa nekim za koga smatramo da nema potencijalno čiste namere”, istakao je.

Studenti, dodaje, ne smatraju da se vlast lakše može smeniti pobedom na predsedničkim nego na parlamentarnim izborima.

„Smatramo da najpre na parlamentarnim izborima možemo doći do promene i započeti reviziju izbornih zakona, možda i Zakona o izboru predsednika Republike Srbije.”

Marković tvrdi da su studenti trenutno najjači politički akter u državi i da takvo uverenje crpi iz razgovora sa građanima na terenu.

„Obišli smo veliki broj gradova i sela, išli smo do najzabačenijih krajeva zemlje i razgovarali sa građanima, održali veliki broj tribina. Od samog početka osluškujemo građane i usput pratimo istraživanja, ali se uvek najpre oslanjamo na ono što vidimo u direktnoj komunikaciji.”

Poručio je da su studenti spremni za izbore.

„Spremna je lista, spreman je program. Mi smo spremni.”

Napominje da se na listi nalaze oni za koje studenti smatraju da su kompetentni u svojim oblastima i da je procenat onih koji su odbili poziv studenata veoma mali.

„Svi su iz najboljih namera prihvatili taj poziv i ostavili lične interese po strani”, rekao je.

Sagovornik „Kvake 23” ističe da lista obuhvata različite ideologije i društvene sfere.

„Neka imena će verovatno biti poznata javnosti. Ono što je najbitnije jeste da se, od momenta raspisivanja izbora, građani što bolje upoznaju sa kandidatima. Biće tribina i razgovora.”

Marković kaže da studentski pokret pokušava da nema „centralnu ideologiju”.

„Trudimo se da pokrijemo sve teme i to je poruka koju šaljemo i proevropski orijentisanim glasačima i desničarski nastrojenim biračima - sve teme su podjednako bitne za naše društvo.”

Skup na Slaviji, kaže, predstavlja veliki korak u daljoj političkoj artikulaciji studentskog pokreta, koji će sada pojačati komunikaciju sa građanima.

Prema njegovim rečima, subotnji skup razlikuje se od dosadašnjih, koji su imali protestni karakter, dok je za Slaviju rekao da je to bio politički događaj na kojem su se fokusirali na rešavanje problema.

Uprkos najavi predsednika Srbije da će izbori biti na jesen, studentski pokret procenjuje da se to neće dogoditi, već da će izbori biti organizovani 2027. godine, kada je vreme za redovne parlamentarne izbore.

„Pre svega, uopšte ne verujemo izjavama predsednika Republike. Više puta se ispostavilo da su te njegove izjave laži.”

Student Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da su studenti znali da se upuštaju u izuzetno dugu borbu i da moraju da budu uporni.

„Kako je vreme teklo i kako se pokret širio, tako smo i mi dobijali snagu. Zato smo sigurni u pobedu, bez obzira na to da li će izbori biti vanredni ili redovni.”

Na pitanje zašto su studenti, umesto dokumenta koji bi se odnosio na borbu protiv korupcije, što je tema koja je ujedinila veliki broj građana, javnosti najpre predstavili Memorandum o Kosovu i Metohiji, objašnjava da je Memorandum proizvod tribine u Kragujevcu.

„Ne gledamo kao na previše bitnu stvar to što je Memorandum prvi izašao u javnost. Fokus je na samoj temi Memoranduma, jer je situacija tamo izuzetno teška, a građani na Kosovu duži vremenski period služe samo za propagandu vladajućoj stranci.”

Memorandumom su, objasnio je, hteli da pruže podršku i ojačaju srpsku zajednicu na Kosovu, da joj poruče da nije zaboravljena. Negira da je Memorandum neka vrsta taktike da se zadovolje desno orijentisani birači.

Ulazak studentskih lista u nekoliko lokalnih parlamenata Marković vidi kao odličnu probu za ono što ih čeka na parlamentarnim izborima.

„Tada neće biti moguća manipulacija kao što je moguća u jednoj opštini, u pet, pa i deset opština. Ti izbori će biti na celoj teritoriji Srbije i neće biti ni dovoljno batinaša ni kapuljaša da zastrašuju narod, da se vrše manipulacije sa kutijama, sa prebrojavanjem i sve ostalo što smo viđali”, smatra on.

Prema njegovim rečima, studenti rade sve što je u njihovoj moći da, uprkos nikad gorim uslovima, koji će biti još gori kada dođe do izbora, naprave što bolji plan.

„Da uz pomoć građana dođemo do makar prividno demokratskih izbora, jer oni odavno već nisu demokratski”, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23” student Pravnog fakulteta Mihailo Marković.

Govoreći o slučaju razrešenja vršiteljke dužnosti direktorke Muzeja Jugoslavije, Nede Knežević, ona je u intervjuu za novu „Kvaku 23“ istakla da je Muzej Jugoslavije vrhunska institucija kulture u Srbiji i da može da nastane nenadoknadiva šteta ako se nestručnim i zlonamernim ljudima da na upravljanje.

„Strah me je šta će sada biti sa Muzejom Jugoslavije“, navela je.

U zbivanjima u vezi sa Muzejom Jugoslavije Bogavac vidi i pokušaj rušenja nasleđa i uništavanja sećanja na jedan deo istorije.

Bogavac je upozorila da se Jugoslaviji, kao zajedničkom kulturnom nasleđu, pristupa sa neverovatnom vrstom agresije, ali da nije moguće izbrisati sećanje na zajedničku državu.

„Što je zabranjenija, sve je popularnija“, smatra.

„Da živimo u današnjoj Grčkoj, da li bi trebalo da detoniramo Akropolj i zašto bi najbolja lokacija u Atini bila pokrivena starim kamenjem kad tu može da se pravi ’Atina Hill View’, stambeno-poslovni objekat?“

Minja Bogavac je ukazala da je veliki broj umetnika, kao i publike, sateran u mikrozajednice, u auto-geta, ali i da je taj prostor, kaže, sve tešnji.

Ističe da kultura ima odgovornost za sistem vrednosti u jednom društvu, ali da nije u redu da se ta odgovornost prebacuje isključivo na one koji rade u institucijama kulture.

„Pravi se problem ukoliko neki bend svira u vreme kada se organizuje protest, dok istovremeno ljudi idu na posao, rade za privatne kompanije, za državna preduzeća i niko im ne zamera, jer to je samo posao.“

Ipak, navodi da radnici u kulturi imaju viši stepen odgovornosti „da prepoznaju kada stvari zaista postaju ozbiljne“.

Ona poručuje da su se mnogi suočili sa autocenzurom da se ne bi suočili sa crnim listama.

Sagovornica FoNeta smatra da su umetnici ti koji moraju posebno da razmisle o svojoj moralnoj ulozi.

„Mnogo njih je pokazalo hrabrost, branilo čast i pokazalo da imaju kičmu. Ali mi stalno treba da preispitujemo koja je naša odgovornost za urušavanje sistema vrednosti. Na šta smo pristali, šta smo normalizovali, kada smo se povukli“, rekla je Bogavac.

Stanje u srpskim pozorištima opisuje kao katastrofalno.

„Sterijino pozorje, ali i Bitef, Fest, sve velike i reprezentativne tradicionalne kulturne manifestacije, ugrožene su u poslednjih 18 meseci i ne znam da li je bolje da ih nema ili da se održava kontinuitet na silu, koji stvara privid normalnosti i čuvanja tradicije. Stvarno je teško odgovoriti“, zaključila je u intervjuu za FoNet rediteljka Minja Bogavac.

„Nekako sam se suviše opredelio za nju da bih bio protiv nje. Ako sam ih podržao, onda sam ih podržao.”

Ponovio je da od različitih osoba dobija informacije da se nalazi na studentskoj listi, ali da se ne interesuje, jer nema ličnih ambicija, dodajući i da nema kontakte sa studentskim pokretom.

„Doprinos društvu mogu da dam i kao poslanik, ali mi se čini da ovako više doprinosim, veću buku izazivam.”

Na pitanje gde je njegova lična granica i da li postoji trenutak u kojem bi rekao „ova studentska lista nije ono sa čime se slažem”, istakao je da ta lista treba da bude uravnotežen odnos građanski i nacionalno orijentisanih ljudi, kako bi apelovala na što širi broj glasača.

Na konstataciju da se njegove ocene o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću poklapaju sa pozicijom sa koje ga provladini mediji delegitimizuju, odgovara da „režim prećutkuje pola onoga što sam rekao”.

„Ja sam rekao da Brisel više podržava Vučića nego Đokića. Ali režim je to izbacio. A izbacili su i građanski orijentisani mediji, jer je njima stalo da zaštite Brisel, a režimu je stalo da zaštiti sebe. Kad biste uzeli celu izjavu, videli biste da sam rekao nešto što je apsolutno tačno, jer su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ministar unutrašnjih poslova EU razgovarali sa predsednikom Srbije, a rektora je primila komesarka za proširenje Marta Kos.”

Lompar se slaže da se ne mogu ignorisati politički efekti izjave o rektoru, ali dodaje da ono što je rekao o njemu nije nužno dobro ili loše po Đokića, već konstatacija onoga što se dogodilo.

„Da li će biti loše ili dobro, videćemo.”

Studentski protest je, kaže Milo Lompar, postao reprezent velikog dela opšte svesti u društvu.

„Zato režim nastoji da ga gurne na građanski orijentisanu stranu, da bi mogao da kaže - on predstavlja posebne interese koji su protiv nacionalnih interesa. To je suština cele manipulacije koja se odigrava”, navodi Lompar.

Sagovornik Kvake 23 je u intervjuu Milošu Miliću ocenio da će na izborima referendumska atmosfera biti teško dostižna ako nasuprot SNS-u ne bude jedna, referendumska lista.

„Podela na više lista će sprečiti cunami efekat koji studentski protest treba da izazove.”

Govoreći o tome zašto izostaje komunikacija stranaka iz opozicije i studentskog pokreta, kaže da misli da unutar studentske grupacije postoji više uticaja.

„Svako traži svoju šansu. Traže šansu stranke, strani činioci, režim, naša dična policija uvek pronalazi šansu, pošto se ona ničim drugo i ne bavi, nego takozvanim unutrašnjim neprijateljem. Traže šansu nevladine strukture. Imate jedan strahoviti upliv različitih lobiranja.”

Navodi da se unutar pokreta odvija borba i da „nama ostaje samo da vidimo kako će oni, studenti, iz toga da izađu”.

Prema njegovim rečima, sinergija građanski i nacionalno orijentisanog dela društva podrazumeva da čovek koji je građanski nastrojen „poštuje tradicionalne vrednosti, Crkvu kao najvažniju ustanovu srpskog naroda”.

„To ne znači da mora da se slaže sa odlukama Patrijaršije. Ja se, recimo, ne slažem, ali Patrijaršija nije Crkva, pravimo tu razliku”, naglašava on.

Isto tako, naveo je Lompar, zdrava desna opcija ne mora nužno da bude protiv EU.„Tu će biti ljudi koji se međusobno ne slažu, ali je jako bitno da to bude u izvesnoj ravnoteži.”

Lompar podseća da je njegov apel bio da se nađe mesto za stranke u nekoj kvoti studentske liste.

„Ali ko sam ja da im kažem: ’Nemojte da idete na izbore’? To ne bi bilo fer. Oni će to morati sami da odluče.”

Govoreći o konceptu „srpskog liberalizma”, objasnio je da on podrazumeva da je srpski narod celovit, da živi u različitim državama i da je potrebno uzeti u obzir njegovu komunikaciju na kulturnoj, turističkoj, privrednoj i svakoj drugoj ravni koje obezbeđuju njegova identitarna prava i mogućnosti. Kako navodi, to nije nešto što zadire u pitanja državnopravnog ili teritorijalnog statusa.

Na pitanje kakva je razlika između tog koncepta i ideje „srpskog sveta”, termina koji je u politički diskurs prvi uveo Aleksandar Vulin, odgovara: „Vrlo jednostavno, oni lažu. Kako ljudi koji su izdali Kosovo i Metohiju mogu bilo šta da integrišu? Oni prosto lažu. Ja ne lažem, ja govorim istinu.”

Objašnjavajući da li misli da su srpski komunisti, za koje je rekao da su najgora istorijska formacija koja je postojala u srpskom narodu, gori od okupacione Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, rekao je da je Nedić kolaboracionista i da kao takav nosi taj žig.

Ukazao je da se njegova ocena komunista odnosi na posleratni period, a ne na njihovu ulogu u periodu Drugog svetskog rata.

„Kad je reč o komunistima, oni su imali apsolutni monopol 45 godina. Milan Nedić je imao okupatora iznad sebe. Ovi ljudi nisu imali okupatora, oni su vladali. Njihove greške su s predumišljajem, one su činjene u dugom periodu i posledice tih grešaka su drastične.”

Objašnjavajući svoje mišljenje o Nediću, koje je ocenjeno kao kontroverzno, Lompar je naveo da je sve što je rekao to da Milan Nedić nije ideološki bio kvisling.

"Milan Nedić nikad nije delio srpski narod onako kako ga dele srpski komunisti", zaključio je u intervjuu za FoNet Milo Lompar.

Bešlin napominje da je srpsko društvo kroz istoriju bilo i desno i konzervativno, ali da je pokazivalo i liberalne i evropske tendencije.

„Oni koji su bili inspiratori, inicijatori i protagonisti ratova devedesetih godina su nas suštinski vratili na ta fabrička podešavanja. Sada je časovnik vraćen na devedesete.“

Govoreći o pokušajima revizije istorije, pre svega Drugog svetskog rata, kaže da su se Srbi većinski, pod Titovom komandom, borili protiv fašizma i da je obračun sa Titom zapravo obračun sa jugoslovenskim i srpskim antifašističkim nasleđem.

„Jednako tako se u ogledalu vidi i priča o Draži Mihailoviću. On je glava srpske i jugoslovenske kolaboracije, osuđen zbog ratnih zločina koje su njegove jedinice počinile nad civilima - i srpskim na teritoriji okupirane Srbije, i pre svega muslimanskim na teritoriji Sandžaka i Bosne i Hercegovine.“

Bešlin poručuje da bi eventualno podizanje spomenika njemu bio spomenik ratnom zločinu, nacionalnoj mržnji i izdaji zemlje.

Sagovornik FoNeta upozorava da u društvima u kojima nema dijaloga i u kojima je kritička misao potisnuta, mediji, feljtoni, političari i teoretičari zavere često određuju istorijske i naučne interpretacije.

„I nije to samo naša slika - vidimo da je tako i u razvijenom svetu. Ako pogledate Sjedinjene Američke Države, vidite da se nauka potiskuje zarad različitih teoretičara zavere.“

Kultura sećanja je, prema njegovom mišljenju, u Srbiji ne samo nerazvijena, nego je, kao i čitava istorija, pod udarom dnevno-političkih zloupotreba.

„Kako to neke kolege kažu - prošlost je ovde često neizvesnija od budućnosti.“

Milivoj Bešlin ocenjuje da su sve vlasti - od Miloševićeve devedesetih, preko petooktobarske, pa do kasnijih - vodile vrlo negativnu i destruktivnu politiku sećanja, koja je suštinski razarala i brisala iz kolektivnog pamćenja ono najbolje iz srpske istorije.

„Kao što ne možemo dovoditi u pitanje rezultat Drugog svetskog rata, jer je reč o porazu fašizma, čak i ako se nekome ne sviđa poredak koji je potom nastao, jednako tako ne može se dovoditi u pitanje istorijski značaj Prvog svetskog rata i pobede koalicije država koja je dovela do nove emancipacije i demokratizacije, pre svega evropskih društava, rušenja konzervativnih imperija i stvaranja savremenog sveta.“

O nedavnoj izjavi premijera Hrvatske Andreja Plenkovića o ustaškom pozdravu „Za dom spremni“, Bešlin kaže da je to deo talasa falsifikovanja istorije koji dovodi do takvih izjava.

„Istoričari su vrlo jasni šta znači taj pozdrav i da je korišćen u vreme NDH, najmonstruoznije istorijske tvorevine na ovim prostorima. Tu zaista ne može biti bilo kakvog kompromisa.“

Bešlin navodi da je u Hrvatskoj na sceni desni talas koji preplavljuje društvo i da vladajuće strukture ulaze u kompromis sa tim talasom, što se, prema njegovoj oceni, nikada ne završi dobro.

„Postjugoslovenski, odnosno balkanski nacionalizmi funkcionišu po principu spojenih sudova - hrane jedni druge, podstiču se i daju jedni drugima smisao postojanja, jer je osnova svakog nacionalizma osećaj ugroženosti.“

Svi jugoslovenski nacionalizmi, dodaje Bešlin, završili su Drugi svetski rat u kolaboraciji.

Na treću godišnjicu tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, kao i u Duboni i Malom Orašju, Bešlin kaže da se vreme u Srbiji meri od jedne do druge tragedije.

„To nam govori da ne živimo redovan i normalan društveni i politički život, već se naši lični životi odvijaju od tragedije do tragedije, kada se društvo nakratko probudi.“

Povodom 1. maja poručuje da bi fokus trebalo vratiti na suštinu tog praznika - prava i položaj radnika u Srbiji.

„U eri neoliberalizma, gde su radnici eksploatisani i tretirani kao potrošna roba, dajte bar jedan dan da se bavimo suštinom: kolike su plate, kakvi su uslovi rada, gde se sve nose pelene, ko nema pravo na elementarnu pauzu od pola sata i da li se poštuje i ovako restriktivan Zakon o radu, koji poslodavci vrlo često zaobilaze“, rekao je Bešlin u intervjuu za FoNet.

(kraj) mim

„Ako građani šalju poruku da je potreban ujedinjeni front, to je poruka i studentskom pokretu, ali i svim drugim akterima.“

Đorđević kaže da je za smenu vlasti potrebna alternativna formula, koju naziva nekom vrstom crnogorskog scenarija - da postoji proevropska lista, desna lista i studentska lista, kao ‘catch-all’ opcija koja se ne izjašnjava o nekim kontroverznim pitanjima koja već dugo dele građane Srbije, kako bi svako imao za koga da glasa.“

Prema njenim rečima, to može da funkcioniše samo ukoliko postoji pakt o nenapadanju, ali i koordinacija u biračkim odborima i izbornim komisijama.

„Mislim da je najveći problem što mnogi misle da smo mi već pobedili“, kaže Đorđević.

Ona tvrdi da je ZLF spreman da odustane od izlaska na izbore u korist studentske liste, ukoliko istraživanja pokažu da bi to povećalo šanse antivladinog bloka za pobedu.

„Spremni smo na sve opcije koje obezbeđuju pobedu. Nećemo odustati od svojih vrednosti, čak i ako na kraju procenimo da u ovom trenutku ne treba da učestvujemo na izborima i da neko drugi ima veće šanse da pobedi.“

Govoreći o tome da li bi opoziciji više odgovarali izbori odmah ili je potrebno još vremena za dogovore unutar antivladinog bloka, poručuje da opozicija traži izbore sada.

„Svaki dan odlaganja je kupovina vremena za njih. Zato i ne raspisuju izbore - nadaju se da će se oni konsolidovati, a da mi nećemo, i očekuju nekakvu promenu u međunarodnim odnosima koja će ići njima na ruku. Činjenica da ih ne raspisuju govori mi da su nam izbori potrebni sada.“

Đorđević kaže da je potreban i dogovor o tome kako odbraniti izbornu volju.

„Imamo problem da nas možda neće biti dovoljno, ne samo da pobedimo, nego i da tu pobedu odbranimo.“

Komentarišući mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope o setu pravosudnih zakona, kaže da je značajno što se u njemu navodi da je potrebno vratiti tužioce na posao dok se ne izaberu po redovnom postupku, odnosno da se popune sva mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

„Mislim da je ovo važna poruka, koja govori da nije dovoljno samo vratiti zakone u nekakvo pređašnje stanje, već da je potrebno vratiti i ljude, a ne oslabiti tužilaštvo i slučajeve koji su važni za borbu protiv organizovanog kriminala.“

Poslanik SNS Miroslav Petrašinović podneo je predloge zakona kojima se delimično ispunjavaju preporuke ODIHR-a, ali sagovornica FoNeta ne vidi vezu između tih zakona i nagoveštaja da bi izbori mogli da budu raspisani znatno brže.

„Mislim da je to samo zamajavanje javnosti, kao i ona igra sa sednicom o nepoverenju Vladi, gde su slali poruke da su spremni da Vlada padne već sutra i da idemo na brze izbore, a bežali su od te sednice kao đavo od krsta.“

Poslanica ZLF smatra da je SNS izabrala da ispuni neke od preporuka koje deluju najlakše, a koje ne zadiru u suštinu i ostavljaju prostor za dodatne zloupotrebe.

„To je pokušaj da se pokaže da oni nisu tako loš i autoritaran režim kao što se predstavlja i kao što, na svu sreću, međunarodna zajednica sada razume. To više ne prolazi.“

Ističe da, bez obzira na izmene zakona, koje naziva kozmetičkim, ne može da se očekuje da neće biti funkcionerske kampanje, izbornog inženjeringa ili nasilnika sa kačketima i palicama.

Biljana Đorđević kaže da mnogi misle da SNS neće imati dovoljno takvih ljudi da pokrije celu Srbiju kada budu raspisani nacionalni izbori.

„Moramo da se zapitamo da li nas ima dovoljno da se sa njima ‘jurimo’ ispred biračkih mesta. Moramo da se spremimo da se tome suprotstavimo“, zaključila je u intervjuu za „Kvaku 23“ kopredsednica ZLF.